05:38 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 141
    Pratite nas

    Siromaštvo, korupcija, evropski snovi, oligarsi, američki ambasador i strani politički tehnolozi — zvuči poznato? Ne, nije kijevski Majdan. Ovoga puta u centru moldavske prestonice Kišinjevu kampuju demonstranti tražeći ostavku predsednika i Vlade, vanredne izbore, reforme, više Evrope i vraćanje ukradenog.

    Slučajno ili ne, dve nedelje nakon što je u avgustu generalni sekretar Saveta Evrope Torbjern Jagland uputio apel preko članka u „Njujork tajmsu“ da Moldaviju treba povući sa ivice ponora, demonstranti su izašli na ulice zahtevajući ostavku Vlade i glavnog tužioca, raspisivanje prevremenih izbora i hitnu akciju za borbu protiv korupcije u zemlji.

    Protesti u Moldaviji
    © Sputnik / Genadij Vakulovski

    „U današnjoj Evropi trajnost i stabilnost države zavise od njene privrženosti demokratiji i vladavini zakona. Ne treba da zaboravimo da je kriza u Ukrajini počela od dubokog razočaranja naroda u političke institucije“, upozorio je Jagland.

    On je posavetovao moldavskim vlastima da ubrzaju reforme i usput prorekao Pridnjestrovlju sudbinu Krima.

    Moldavija je i zvanično najsiromašnija zemlja Evrope — njeni građani troše hiljadu evra godišnje po stanovniku, deset puta manje nego u bilo kojoj zemlji EU. Povod za proteste je, međutim, takozvana krađa veka, skandal koji je izbio još proletos zbog odlivanja više od milijardu dolara iz tri najveće banke u zemlji u ofšor kompanije, što je za Moldaviju značajna suma i negde oko osmine BDP-a. Vlasti su zbog toga morale da doštampaju novac, što je dovelo do pada nacionalne valute leja za oko 20 odsto.

    Povod za proteste je takozvana krađa veka
    © AP Photo / Antoine Delaunay
    Povod za proteste je takozvana krađa veka

    „Dešavanja u Kišinjevu govore da je proces integracije u EU koji traje već 6 godina, doveo do osiromašenja stanovništva Moldavije. Mislim da sve ovo znači propast proevropskog kursa države, pogotovo zato što su poslednjih godina na vlasti upravo proevropske snage, štaviše, pre godinu dana potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vlasti su obećale da će rezultat toga biti povećanje plata i penzija, kao i stvaranje novih radnih mesta. Umesto toga na polju finansija situacija se pogoršala, pa su ljudi masovno izašli na trgove. Ali specifičnost moldavske političke scene je u tome što su oni, koji su izveli narod na proteste, takođe pristalice evropskih integracija“, kaže za Sputnjik Igor Dodon, predsednik Socijalističke partije Moldavije i poslanik u Parlamentu.

    On podseća da je pre 6 godina oko 70 odsto stanovništva podržavalo učlanjivanje Moldavije u EU, a da ih je sada duplo manje.

    „Mislim da su na vlasti u Moldaviji tajkuni koji su krali pare koje su stigle u vidu donacija i kredita, kao i pare iz budžeta. Tako da su demonstranti izašli na ulice ne zbog politike, već zbog ekonomskih problema. Drugo je pitanje što pojedini političari pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo u političke svrhe“, dodaje Dodon.

    Pravo na mirni protest građana podržao je američki ambasador u Kišinjevu Džejms Petit, koji je na dužnosti u Moldaviji manje od godinu dana.

    Petit je prethodno bio zamenik američkog diplomatskog predstavništva u Kijevu. On kaže da protesti govore o razočaranju građana zbog odsustva reformi. Za vreme protesta američki ambasador se već triput susreo i sa predsednikom i sa premijerom Moldavije Nikolajem Timoftijem i Valerijem Strelecom.

    Demonstranti kampuju tražeći ostavku predsednika i vlade, vanredne izbore, reforme
    © AP Photo / Vitalie Plotnic
    Demonstranti kampuju tražeći ostavku predsednika i vlade, vanredne izbore, reforme

    Moldaviju su protesti potresali još 2009. godine posle aprilskih izbora za Parlament. Tada je u sukobima demonstranata i policije jedna osoba poginula, a oko 270 je povređeno. Inicijator najnovijih protesta je građanska platforma Dostojanstvo i istina (DA).

    „Pojačaćemo pritisak na vlasti. Na protestima su se okupili stanovnici iz svih krajeva zemlje. Rešeni smo da idemo do kraja, do ispunjenja svih naših zahteva“, rekao je advokat Andrej Nestase, aktivista DA.

    Nestase je, u jednom od intervjua, rekao da se u Moldaviji dešava nešto slično gruzijskoj „revoluciji ruža“, tvrdeći da ne postoji sličnost sa Ukrajinom. On je dodao i da Moldavija ima i svog Viktora Janukoviča —bivšeg prvog zamenika predsednika Parlamenta, biznismena Vladimira Plahotnjuka.

    Još jedan aktivista, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava Stanislav Pavlovski predložio je da bude formirana nova partija koja će predstavljati interese demonstranata na vanrednim parlamentarnim izborima, ukoliko oni budu raspisani.

    Demonstranti imaju dve vrste zahteva, jedni su korisni i ulaze u naš program, a druge je nemoguće sprovesti. Čak i ako budu sprovedeni doneće samo krizu, izjavio je prošle nedelje predsednik moldavskog Parlamenta Andrian Kandu, koji se sastao sa predstavnicima učesnika protesta.

    Prema njegovim rečima, vanredni izbori će samo pogoršati situaciju, a rešenje i kompromis se mogu naći samo dijalogom. Premijer Strelec kaže da razume zabrinutost demonstranata, ali tvrdi da većina građana ne želi ostavku Vlade Moldavije, već njene rezultate.

    U međuvremenu, u moldavskim medijima pojavila se informacija da je u Kišinjev doputovao politički tehnolog i bivši šef predstavništva Nacionalnog demokratskog instituta SAD Aleks Grigorjevs, poznat po učešću u organizovanju „obojenih revolucija“. Pre godinu dana njega je bivši predsednik Moldavije Vladimir Voronjin označio kao odgovornog za nerede u Kišinjevu 7. aprila 2009. godine, kao i za nerede u kijevskom Majdanu.

    Gostujući na jednoj od televizija, Grigorjevs je rekao da je u moldavsku prestonicu došao da savetuje tri lokalna analitička centra — po zadatku Fonda Džordža Soroša.

    Tagovi:
    Moldavija, analiza, protesti, Moldavija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga