21:06 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Manastir Visoki Dečani

    Može li Srbija da se uzda u lobiranje Vatikana

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    3142
    Pratite nas

    Tokom nedavnog susreta sa papom Franjom u Vatikanu predsednik Srbije Tomislav Nikolić dobio je uveravanja da Rimokatolička crkva ostaje čvrsta po pitanju nepriznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Nikolić je od pape tražio pomoć za sprečavanje pokušaja Prištine da postane član Uneska.

    Posle prve zvanične posete predsednika Vatikanu jasno je da papa prati sve što se dešava na Kosovu i Metohiji i da je odlično upoznat sa progonom hrišćana u južnoj srpskoj pokrajini, pa čak zna i imena svih srpskih manastira.

    Ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković
    © Foto : Darko Tanasković
    Ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković

    Ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković podvlači važnost zalaganja Vatikana za zaštitu hrišćanskog duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Međutim, Sveta stolica ima posmatrački status u Unesku, pa se o prijemu Kosova formalno neće izjašnjavati. Ipak, Srbiji trenutno znači svaka podrška. Činjenica da Vatikan ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova značajna je za zemlje koje svoje stavove orijentišu prema stavovima Svete stolice, kaže Tanasković za Sputnjik.

    „Vatikan dobro shvata da je ovo pitanje mnogo šire od prijema jedne poblematične zemlje u Unesko i da prijemom može biti poremećena i veoma krhka ravnoteža u regionu, do čega Vatikanu svakako nije stalo, imajući u vidu položaj katolika, a i odnos prema islamu. Vatikan može kroz kontakte svojih diplomata i ostalih zvaničnika na širokom planu da objašnjava zašto u ovom trenutku nikako ne bi bilo dobro da Kosovo uđe u Unesko“, dodaje on.

    U sedištu Uneska u Parizu, ali i na svakom mestu gde je to moguće, u toku je živa diplomatska aktivnost Srbije, kako bi se sprečio ulazak Kosova u Unesko. Naše diplomate trude se da što veći broj predstavnika različitih zemalja uvere da je ulazak Kosova u tu organizaciju problematičan i da bi po nju bio štetan. 

    Posle neuspelog pokušaja preko Unmika zahtev da se ovo pitanje stavi na dnevni red poslala je Albanija, koja je članica Uneska. Dobila je podršku 18 od 58 članica Izvršnog saveta te organizacije. Uz albanski predlog, između ostalih, stale su Velika Britanija, Holandija, Francuska, Nemačka, SAD, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Finska…

    Albanski predlog prvo će biti razmatran na birou tog tela, a 7. oktobra stiže na prvu sednicu Izvršnog saveta, na kojoj se odlučuje da li ulazi na dnevni red.

    Tanasković podseća da je prema rezoluciji 1244 Kosovo pod protektoratom međunarodne zajednice. To je međunarodno pravna realnost koja se nažalost odavno ne poštuje, kaže Tanasković.

    „Čim je 111 država iz međunarodne zajednice, koje su ujedno i članice Uneska, priznalo Kosovo i sa njim uspostavilo diplomatske odnose, to znači da se oni oglušuju o rezoluciju 1244, što kao članice UN ne bi trebalo da čine, ali je to, nažalost, politička realnost. Između međunarodno pravne realnosti, koja se zasniva na sistemu UN i ove političke, stvorene upravo nepoštovanjem tog okvira, koji je uspostavljen rezolucijom 1244 i statusa Kosova u skladu sa razolucijom, mi u tom prostoru tražimo način da objasnimo da bi ovaj dalji korak u kršenju međunarodnog prava bio posebno štetan imajući u vidu mandat Uneska i ono čime on treba da se bavi“, kaže Tanasković.

    On podseća da je jednako važno pitanje na koji način bi država Kosovo brinula o kulturno — istorijskom i duhovnom blagu južne srpske pokrajine, a odnos onih koji bi da brinu o tome videli smo pre 10 godina, tokom pogroma.

    „Čak i kad bi Kosovo bilo država a nije, za sada objektivno ne ispunjava uslove, niti se može očekivati da bi obećanja zvaničnika Kosova o tome kako bi se ponašali kad bi bili članovi Uneska, mogu imati naše poverenje. I neke države koje su priznale njegovu nezavisnost u ovom trenutku imaju rezerve prema tome da daju svoj glas prijemu Kosova u Unesko, jer je ovo novo pitanje i problem koji bi imao dalekosežne posledice koje idu daleko preko političkih posledica priznavanja države Kosovo“, ističe ambasador Srbije u Unesku.

    Pored sve brige moderne civilizacije za svetsku baštinu konačna odluka o eventualnom ulasku Kosova u Unesko, jasno je — biće politička. Podršku prijemu do sada je dalo  44  od 159 zemalja-članica Uneska. Ne treba zaboraviti da bi prijem Kosova bio signal za druge slične entitete u svetu koji bi sledili taj primer, čime bi suverenitet i teritorijalni integritet pojedinih država bio ugrožen. Bio bi to presedan, jer bi bilo prekršeno pravilo međunarodnog prava, da jedan entitet bez međunarodno pravnog subjektiviteta, koji nije pokazao spremnost da se ponaša u skladu sa osnovnim principima na kojima Unesko počiva, bude primljen u ovu organizaciju.

    Tagovi:
    Unesko, prijem, Kosovo, Darko Tanasković, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga