06:15 29 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 160
    Pratite nas

    Među složenim uzrocima koji su pokrenuli izbeglice sa Bliskog istoka ka Evropi, u koje spada i tursko bombardovanje Kurda i bombardovanje američke koalicije u Siriji, jeste i odluka EU da smanji sredstva za finansiranje humanitarnih organizacija koje su se brinule o izbegličkim kampovima u Siriji i oko nje.

    Evropska unija je postigla dogovor o raspodeli izbeglica kako bi izbegla katastrofu.

    Prema sporazumu ministara unutrašnjih poslova „dvadesetosmorice“, 120.000 izbeglica iz ratnih područja Sirije, Iraka i Eritreje moći će da ostane na teritoriji Unije.

    Ostale će vratiti nazad, u zemlje iz kojih su došli.

    Dogovor je postignut većinom glasova, a ne konsenzusom. Protiv su bile Češka, Slovačka, Rumunija i Mađarska, dok je Finska ostala uzdržana. Poljska, koja je bila na prvoj liniji zemalja koje se protive prihvatanju izbeglica, ipak se priklonila većini. Češki premijer Bohuslav Sobotka, čija zemlja se protivi kvotama, izjavio je da „Evropa ne sme da se raspadne zbog migrantske krize“.

    Viktor Orban i Angela Merkel
    © AP Photo / Tibor Illyes

    Podele su, međutim, veće nego ikada. „Ovo je najgora kriza koju sam video u dvadeset godina dugoj karijeri“, izjavio je novinarima u Briselu jedan dugogodišnji diplomata.

    Prema poslednjim procenama Međunarodne organizacije za migrante, 473.800 osoba — od kojih su 40 odsto Sirijci — ušlo je u Evropu preko Mediterana od početka 2015. godine, naspram 207.000 u 2014. godini. Svake nedelje broj migranata raste, i niko ne očekuje da će se ta tendencija promeniti. Šta će biti sa njima? Da li će se njihov put zaustaviti na granicama EU?

    Cilj Evropske unije je da ih zadrži što dalje od svojih granica, i u tom cilju će njene članice povećati pomoć koju šalju susedima Sirije i agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice.

    Među složenim uzrocima koji su pokrenuli izbeglice sa Bliskog istoka ka Evropi, u koje spada i tursko bombardovanje Kurda i bombardovanje američke koalicije u Siriji, jeste i odluka EU da smanji sredstva za finansiranje humanitarnih organizacija koje su se brinule o izbegličkim kampovima u Siriji i oko nje, u kojima su uslovi takvi da objašnjavaju ovaj novi egzodus.

    To je u utorak priznala i Federika Mogerini, šef evropske diplomatije. „Zašto izbeglice sada dolaze u Evropu? Jedan od razloga je što su humanitarnim organizacijama na terenu poslednjih meseci umanjena sredstva“, rekla je ona.

    Suprotno široko rasprostranjenom uverenju, Evropa ne podnosi najveći teret izbegličke krize, već su to susedi Sirije — od početka rata 2011. godine, četiri miliona Sirijaca je napustilo zemlju. Svega deset odsto tih ljudi se sklonilo u Evropu, a najveći deo je otišao u Tursku, Liban i Jordan. U Turskoj je, recimo, dva miliona izbeglica iz Sirije, a u Libanu 1,1 milion — na samo četiri puta više stanovnika. Francuska je, poređenja radi, od početka godine primila 6.895 izbeglica.

    Nove odluke Evropske unije su sasvim u skladu sa ovim očiglednim nedostatkom solidarnosti, i suprotne prognozama demografa — da migranti dugoročno mogu samo da donesu boljitak evropskom kontinentu.

    „Ovo je kriza političke volje kombinovana sa nedostatkom evropskog jedinstva“, poručio je u sredu Antonio Gutereš, visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice. „Kada je 1956. godine 200.000 Mađara prebeglo u Austriju i Jugoslaviju, ne samo što su ih dočekali na odgovarajući način, već je brzo sproveden i program za njihovo razmeštanje — 140.000 ljudi je raspoređeno u druge zemlje. Ako je to bilo moguće tada, moguće je i sada“, napisao je Gutereš u saopštenju.

    Pojedine evropske zemlje preuzele su inicijative kako bi odvratile migrante od namere da se upute ka njihovim granicama. Mađarska je, na primer, platila oglas u libanskim novinama, s upozorenjem izbeglicama da rizikuju zatvor ukoliko uđu ilegalno na njenu teritoriju. Pre nje, isto to je uradila Danska, koja je preko lokalne štampe na Bliskom istoku poručila da je pooštrila zakone za ulazak na svoju teritoriju.

    Podizanje bodljikave žice i postavljanje policije i vojske na granicu sa Srbijom završilo se na pojedinačnom dizanju obrva; kritike upućene Mađarskoj brzo su izgubile oštricu, jer se mnogi evropski lideri zapravo slažu sa ocenom mađarskog premijera Viktora Orbana da Grčka ne čini dovoljno da zaštiti granice Unije. Oni takođe dele uverenje da je dobrodošlica, koju je Angela Merkel uputila izbeglicama, bila jednostran i pogrešan potez.

    Slike iz izbegličkih kampova na severu Francuske, u kojima policija postavlja bodljikavu žicu i vodenim topovima rasteruje migrante, podsetile su Evropu da je kritika represivne politike mađarskih vlasti licemerna. Najnovije mere, o kojima je postignut dogovor u Briselu, stižu prekasno — Evropa se zatvara, i to u trenutku kada je stotine hiljada ljudi na putu ka njenim granicama.

    Srbija bi mogla da bude kolateralna žrtva ovakve politike.

    Slično:

    Hrvatska policija suzavcem na izbeglice
    Da li se nemačka granica brani na Horgošu i Batrovcima
    Zašto je Francuska „siromašna“ za izbeglice
    Merkelova: Nema rešenja za izbeglice bez SAD i Rusije
    Tagovi:
    izbegličke kvote, kriza, EU, izbeglice, migranti, šteta, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga