09:50 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Pristalice nezavisnosti Katalonije

    Da li će Španija eksplodirati?

    © AP Photo / Francisco Seco
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    3316
    Pratite nas

    Katalonci ne žele da im Madrid kroji sudbinu, kaže za „Sputnjik“ novinar Visens Batalja.

    Pristalice nezavisnosti Katalonije
    © AP Photo / Alvaro Barrientos

    Prijateljica koja se zadesila na železničkoj stanici u Barseloni pitala je na španskom gde se nalazi autobus, na šta joj je sredovečna žena kojoj se obratila odgovorila na katalonskom. Kada je ponovila pitanje, sagovornica je uzvratila na španskom: „Zar je to jedini jezik koji govorite?“

    Ova anegdota odlično odslikava klimu koja vlada u Kataloniji pred regionalne izbore u nedelju, koji su se pretvorili u izjašnjavanje o nezavisnosti. Ako partije koje su za nezavisnost dobiju većinu, predsednik ove španske regije Artur Mas smatraće da se narod izjasnio i proglasiće nezavisnost 2017. godine.

    Kolike su šanse da se to dogodi? Sudeći po raspoloženju na ulicama katalonskih gradova i prema anketama — velike. Širom zemlje glavna tema je da li će se Španija zaista raspasti, delimično ili potpuno, u kojim uslovima i sa kojim posledicama.

    „Katalonci ne žele da im Madrid kroji sudbinu“, kaže za Sputnjik katalonski novinar Visens Batalja. Katalonija nikada nije bila više katalonska i manje španska nego danas, što se videlo i na tradicionalnom okupljanju 11. septembra, kada je na ulice Barselone izašlo oko dva miliona ljudi (520.000 prema Madridu) da obeleži pad grada 11. septembra 1714. godine pred naletom francuske i španske vojske.

    „Uticaj širimo na ulici, ali odlučujemo na izborima“, poručio je Mas. 

    Katalonija, koja se proteže na teritoriji između Pirineja, Mediterana i Aragona, najbogatiji je španski region. Njenih 7,5 miliona stanovnika (15 odsto španske populacije), proizvodi 20 odsto bogatstva zemlje. Zagovornici nezavisnosti ističu njenu hiljadugodišnju istoriju, posebnu kulturu i jezik. Autonimiju je povratila 1979, četiri godine nakon smrti diktatora Franka, i od tada ne prestaju zahtevi za sve većim ovlašćenjima. Ustavni sud Španije je u martu prošle godine isključio mogućnost da se njeni stanovnici pozovu na pravo na samoopredeljenje i ukinuo im status „nacije“ koji su dobili 2010. godine, što je izazvalo tenzije između Madrida i Barselone. One su naročito porasle od 2011. godine, nakon što je ekonomska kriza uzela maha. Industrijalizovana i bogata, Katalonija se ponaša kao Slovenija nekada i regioni na severu Italije sada — smatra da previše izdvaja za zajednički budžet i da ostatak zemlje živi na njen račun. Budžetska kriza i mere štednje koje je uveo Madrid samo su produbile ovo uverenje.

    Slavlje u Kataloniji posle izbora
    © Sputnik / Mariя Sibirяkova

    „Ranije smo bili solidarni sa regionima poput Andaluzije. Ali sada, u uslovima krize, tražimo od Madrida da se dogovorimo o novcu koji ide iz budžeta Katalonije za distribuciju. Prinuđeni smo da smanjimo budzet za zdravstvo, socijalne službe i potreban nam je taj novac. Ne želimo da Madrid sam odlučuje o tome koliko će novca biti izdvojeno“, kaže Batalja.

    Ubiranje poreza je jedno od glavnih pitanja oko kojih se spore Madrid i Barselona: „Ako pogledate Baskiju, u njihovoj nadležnosti je skupljanje poreza, a potom se usaglašavaju sa Madridom. To su tražili i Katalonci, ali im je uskraćeno. Barseloni se ne dozvoljava ista autonomija koju ima Baskija. Procene su da se godišnje oko 16 milijardi evra poreza ne vraća Kataloniji, iako vlada tvrdi da je u pitanju 8 milijardi. Zašto Baskija ima tu ekonomsku prednost? Zato što ubijaju? Mi ne ubijamo, već organizujemo ulične proteste“.

    Katalonci žele sami da odlučuju o porezima, ekonomiji, kulturi. Nezadovoljni su što katalonski, koji se govori i na jugu Francuske, u Perpinjanu, na Majorci, u Valensiji i Andori nema, status evropskog jezika. „Još uvek ne razmišljamo o Evropi regija, već isključivo o Evropi država-nacija. Zato smo primorani da tražimo državu, jer nas inače ne uzimaju ozbiljno. To je pitanje opstanka, vidljivosti i želje da uzmemo stvari u svoje ruke“, kaže katalonski novinar.

    Katalonija zastava
    © AP Photo / Emilio Morenatti

    „Kataloncima je dosta da slušaju propagandu Madrida koji ih predstavlja kao egoiste i škrtice. Bunt se širi i zahvata sve generacije. Više nema straha kao za vreme Franka, kada su se ljudi plašili vojske. Madrid ne može više da pošalje tenkove na Barselonu“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Ukoliko većinu glasova dobiju partije za nezavisnost, Španija će se naći u najdubljoj političkoj krizi u novijoj istoriji. Vlada u Madridu je poručila Kataloncima da će ostati bez španske nacionalnosti ukoliko se odvoje.

    „Kataloncima nisu jasne prave posledice nezavisnosti“, upozorio ih je premijer Marijano Rohoj.

    Njegova vlada je poslednjih godina sprečila održavanje referenduma o nezavisnosti, uz obrazloženje da Ustav ne predviđa unilateralno otcepljenje. Katalonija je razlog zbog koga španska vlada nije priznala Kosovo.

    Evropski lideri se plaše da bi pobeda partija za nezavisnost dala primer drugim evropskim regionima koji bi da se odvoje od matičnih država. Britanski premijer Dejvid Kameron, koji se suočava sa istim težnjama u Škotskoj, rekao je da bi Katalonija mogla da bude izbačena iz EU ukoliko napusti Španiju, dok se nemačka kancelarka Angela Merkel založila za „jedinstvenu Španiju“, poruke koje u Barseloni nazivaju zastrašivanjem javnosti. Možda najveća pretnja stigla je od predsednika španske fudbalske lige, koji je rekao da će fudbalski klub Barselona u slučaju otcepljenja biti izbačen iz lige.

    Da li će Španija eksplodirati? Rezultati političkog previranja u zemlji, koje je u prvi plan izbacilo partiju nove levice „Podemos“, naklonjenu ideji o održavanju referenduma o nezavisnosti Katalonije, biće jasni na izborima za državni vrh u decembru. Katalonci će u međuvremenu imati veliki manevarski prostor da u pregovorima sa Madridom izdejstvuju još veću autonomiju.

    Tagovi:
    izbori, Katalonija, Španija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga