19:14 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Putin stiže na Savet za ljudska prava

    Kraj jednopolarnog sveta: A sad i Rusija

    © AFP 2019 / YURI KOCHETKOV
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31980
    Pratite nas

    Geopolitička slika od juče, definitivno, nije ista. Svet je vraćen u ležište. Jednopolarna dominacija suštinski ne postoji poslednjih nekoliko godina, ali je ruska intervencija protiv terorista u Siriji to i praktično pokazala. Sve se, uprošćeno rečeno, odigralo od Asada do Asada.

    „Da li makar sada shvatate šta ste napravili?“, rekao je Vladimir Putin, predsednik Rusije, za govornicom Ujedinjenih nacija pre nekoliko dana.  

    Agresivna spoljna intervencija onih koje Putin označava kao izvoznike društvenih eksperimenata i takozvanih demokratskih revolucija dovela je do toga da su, umesto reformi, državne institucije, pa i sam način života, uništeni bez ikakvog zazora. Umesto pobede demokratije i napretka — precizirao je ruski predsednik — dobili su nasilje, siromaštvo, socijalnu katastrofu, a ljudska prava, uključujući pravo na život, nimalo se ne poštuju.

    „Plašim se, međutim, da će to ostati puko pitanje, zato što od politike u čijoj su osnovi samouverenost, ubeđenost u sopstvenu izuzetnost i nekažnjivost, još uvek nisu odustali“, konstatovao je, kao odgovor, Putin već u narednoj rečenici. 

    Memorandum o slobodi

    Da je govor ruskog predsednika u UN svojevrsni memorandum o slobodi, traktat o miru ili „Putinovo upozorenje“ potvrđuje i stav Si-En-Ena i „Tajma“, uglednih američkih medija.

    „Putin je predložio pobunu protiv globalne dominacije SAD i pokazao nameru da želi da od SAD preuzme kontrolu nad koalicijom koja se bori protiv Islamske države“, kažu sa Si-En-Ena. Sa pisanjem „Tajma“ možemo da se saglasimo još više, jer je tačno kad kažu da je od početka sirijskog konflikta 2011. Putin više puta upozoravao Zapad o neodrživosti podrške sirijskim ustanicima protiv Bašara el Asada, a „poslednje dve godine haosa i krvoprolića samo potvrđuju reči ruskog predsednika“.

    Geopolitička slika od juče, definitivno, nije ista. Desio se globalni tektonski poremećaj, ali takav da će od njega svima biti bolje. Svet je vraćen u ležište.

    Globalni oslonac na dve noge

    Jednopolarna dominacija suštinski ne postoji poslednjih nekoliko godina, ali je jučerašnja ruska intervencija u Siriji to i praktično pokazala. Uspostavljanje globalnog oslonca na dve najčvršće noge počelo je ruskim stopiranjem nasilnog svrgavanja sirijskog predsednika Bašara el Asada, a kompletirano je prvom bombom koja je iz ruskih aviona ispuštena na položaje terorističke organizacije Islamska država. Sve se, uprošćeno rečeno, odigralo od Asada do Asada.

    „Svi mi znamo da je po završetku Hladnog rata — i svi drugi to znaju — u svetu nastao jedan centar dominacije. I tada su oni koji su se našli na vrhu te piramide došli u iskušenje da pomisle da, ako su oni tako jaki i izuzetni, najbolje znaju šta treba raditi. Pa prema tome, ne treba se obazirati ni na Ujedinjene nacije, koje često, umesto da automatski ozakone potrebnu odluku, samo smetaju, kako kod nas kažu, ’petljaju se oko nogu’“, podvukao je ruski predsednik Putin u govoru u UN.

    Jačanje Ujedinjenih nacija

    Pokušaje da se uzdrma autoritet i legitimnost UN, istakao je, smatramo krajnje opasnim. „To može da dovede do rušenja čitave arhitekture međunarodnih odnosa. Tada nam zaista neće preostati nikakva pravila, osim prava jačeg“, ustvrdio je Putin.

    Međutim, pomenuta arhitektura međunarodnih odnosa je juče armirana. Sad više ništa nije isto jer u poslednjih 15 godina, a možda čak i od pada Berlinskog zida, nije bilo većeg i dugoročno važnijeg događaja.

    Ako rusku intervenciju protiv terorista u Siriji podržava Izrael, ako je kao zakonitu smatra Iran, prećutno podržava Egipat, pozitivno ocenjuje Irak i ako NATO saopšti da ona ne mora da bude u konfliktu s naporima koalicije koju predvode SAD — onda to definitivno znači da se Rusija (više nego) vratila.  

    Sporazuma o nuklearnom programu Irana ne bi bilo bez zvanične Moskve. Britanske rezolucije o Srebrenici bi pak bilo da nije bilo zvanične Moskve. A očuvanje državnosti Sirije pred najezdom terorista samo je poslednji u nizu dokaza uspešne doktrine Moskve. Vojna intervencija u Siriji, dakle, nije vojna već najnovija diplomatska pobeda Rusije.

    Kad već govorimo o doktrini, ono što je posebno upečatljivo je insistiranje Vladimira Putina na organizaciji UN i na vraćanju postulatima na kojima je osnovana. Zanimljivo je da ruski predsednik države i političare sa Zapada svaki put oslovljava sa — partneri. Takođe, Putin je posle sastanka sa američkim predsednikom Barakom Obamom posebno istakao da nije tačno da nisu razgovarali dve godine.

    „Mi smo sve vreme bili u kontaktu. Kontakt je postojao i nikad se nije prekidao“, bio je jasan ruski predsednik. 

    Dakle, uz sve uspehe koje njegova administracija postiže poslednjih godina, ruski predsednik upadljivo insistira na kontaktu, saradnji i kompromisu. Neće ni rečima ni delima da ode u krajnost koju je zamerao drugima. I to neće baš sad kad to najviše može. Ma šta o tome mislili oni koji se polomiše da analiziraju govor tela dvojice državnika u Njujorku. 

    Tagovi:
    govor, poruka, jačanje, vojna doktrina, UN, Moskva, država, Vladimir Putin, Rusija, Sirija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga