05:45 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Džordž Soroš

    Zašto Soroš želi da izbeglice naseli u Evropi

    © AP Photo / Kevin Wolf
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    516116
    Pratite nas

    Nijedna kriza od pada Berlinskog zida do danas nije mogla da prođe, a da se u nju nije umešao Džordž Soroš. Ovaj politikolog mađarskog porekla, koji se obogatio trgujući na njujorškoj berzi, kako je sam rekao, da bi mogao da se bavi filantropskim radom i promoviše političke ciljeve za koje se zalaže, svoje prste umešao je i u izbegličku krizu.

    EU treba da prihvati odgovornost za nedostatak zajedničke politike azila i potreban joj je sveobuhvatan plan da odgovori na krizu, piše Soroš u programskom tekstu objavljenom na sajtu „Project Syndicate“. Unija bi trebalo da prihvati najmanje milion azilanata godišnje i da obezbedi 15.000 evra po tražiocu azila u prve dve godine da bi pomogla njihovo zbrinjavanje, zdravstvenu negu i obrazovanje, kao i, što je možda najvažnije, „da prihvatanje izbeglica učini dopadljivijim državama–članicama“.

    Od početka izbegličke krize, otkriveno je da je Džordž Soroš finansirao barem jednu navodno volontersku organizaciju, koja broji više od sto članova, koji dolaze do kampova gde su smeštene izbeglice i koji im daju informacije o najlakšem načinu da dođu do Evrope, kaže Slobodan Janković iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

    „Džordž Soroš je od početka na neki način upleten u izbegličku krizu. Kakva je njegova uloga, ne možemo da znamo do kraja, ali ono što jeste poznato, to je da je Džordž Soroš čovek koji se pojavljuje gde god je neka nevolja“, kaže Janković.

    Soroš je bio umešan i u jugoslovensku krizu i oblikovanje postjugoslovenskog prostora, a sve u ključu liberalizma i prihvatanja najnovijih zapadnih vrednosti, odnosno „otvaranja društva“, objašnjava Janković.

    „U konkretnom slučaju koji se tiče izbegličke krize, kroz tekst Džordža Soroša vidimo da se on zalaže za temeljni preobražaj evropskog kontinenta u smislu promene kulture, nasleđa i promene sastava stanovništva. On traži da EU trajno prima milion ljudi neevropskog porekla na godišnjem nivou koji dolaze iz društveno, religijski i kulturno različitih sredina“, smatra Janković.

    Janković ideje Džordža Soroša dovodi u vezu sa idejama Žaka Atalija i grofa Kudenhof Kalergija.

    „Atali se takođe zalaže za promenu evropskog stanovništva. Atali je svojevremeno bio ministar u Vladi Francuske i jedan je vodećih intelektualaca globalizacije društva i stvaranja nekog novog čoveka koji bi imao isključivo individualni identitet, koji bi imao nomadski karakter, koji bi bio u stalnoj trci za poslom ne bi li nekako preživeo, a kome bi se nudile lake droge za preživljavanje. On se takođe zalaže za masovno naseljavanje migranata u Evropu i promenu strukture stanovništva. Kalergi je autor o kome je nedavno ponovo počelo da se piše. On se u svom nikada prevedenom delu napisanom na nemačkom pod nazivom ’Praktični idealizam‘, takođe zalagao za mešanje rasa kao put za stvaranje mase koja neće biti sposobna da ima zajednički interes i koja neće biti sposobna da se odupre vlastima u novoj političkoj nadstrukturi“, kaže Janković.

    Ako se Soroš uporedi sa ovim, njemu srodnim i ideološki bliskim autorima, krajnji cilj, za šta se ne mogu dati dokazi, kaže Janković, bio bi preobražaj Evropske unije u još totalitarniju strukturu sa još većom kontrolom stanovništva, prevashodno zasnovanom na haosu.

    „Ovako nekontrolisana migracija naravno da izaziva haos, izaziva veliko nezadovoljstvo stanovništva već pogođenog ekonomskom i finansijskom krizom i srednjoročno će sigurno uzrokovati velike sukobe. A kada imate velike sukobe u društvu, obično se pojavi vođa ili grupa ljudi koji ponude red, a taj red uvek ide na uštrb ljudskih sloboda, ali se navodno garantuje bezbednost“, zaključuje Janković.

    Tagovi:
    naseljavanje, izbeglice, migranti, EU, Džordž Soroš, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga