03:22 18 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 160
    Pratite nas

    Leve antilibaralne partije postigle su istorijski sporazum kako bi stale na put politici štednje koja je unazadila zemlju.

    Jedanaest dana, pet sati i 40 minuta, toliko je trajala najkraća vlada u Portugaliji od kada je postala parlamentarna republika.

    Uzrok političkih tenzija u zemlji je neuspeh politike štednje koji je doveo do promene odnosa snaga u parlamentu nakon izbora 4. oktobra, na kojima je 800.000 glasova prešlo sa desnice na levicu.

    Politika stezanja kaiša je zemlju vratila deset godina unazad, sa privrednim rastom kao 2004. godine. Situacija u kojoj se nalazi Portugalija podseća na Grčku.

    Javni dug je veći od 127 odsto BDP-a, nezaposlenost je velika. Deficit je prošle godine iznosio 7 odsto, umesto manje od 3 odsto koliko dozvoljavaju evropske regulative. „Reforme“ koje je nametnula EU, nudeći zauzvrat pomoć za finansiranje duga, nisu rešile glavni problem u zemlji, slabu produktivnost.

    Nakon četiri godine neolibaralne desnice na vlasti, Portugalci žele promene, što su pokazali na izborima. Poslanici Socijalističke stranke su osvojili 32 odsto glasova, što sa glasovima Komunističke partije i Levog bloka predstavlja većinu, dok je desnica, koja je dobila 37 odsto glasova, izgubila 28 mesta u Parlamentu.

    Aleksis Cipras i Panos Kamenos
    © AP Photo / Lefteris Pitarakis

    Konzervativni predsednik Anibal Kavako Silva je odlučio, međutim, da ništa ne menja i zatražio od dosadašnjeg premijera iz redova desnice, Pedra Pasosa Koelja, da formira vladu. To je vlada koju su u utorak srušile snage levih antilibaralnih partija, nakon što su postigle istorijski sporazum. Ove snage podržavaju socijalistu Antonija Koštu, gradonačelnika Lisabona, za novog premijera.

    Dogovor je istorijski jer je u Portugaliji levica bila podeljena poslednjih 40 godina. Komunistička partija, koja je odbijala da uđe u savez sa socijalistima, sada se udružila sa Levim blokom, partijom nove levice koja je osnovana pre 16 godina i koja je bliska grčkoj Sirizi. Kao i u Grčkoj, njihova borba je usmerena protiv evropske budžetske politike i plana štednje.

    Dogovor levih snaga predviđa hitne mere sa ciljem da se poboljšaju uslovi života Portugalaca, naročito najsiromašnijih, kao što je podizanje plata i penzija, koje je smanjila prethodna vlada. Zalažu se za politiku pokretanja privrednog rasta putem povećavanja platežne moći građana, što treba da dovede do veće potrošnje i veće produktivnosti.

    Predviđena je i pravednija poreska politika, koja podrazumeva veći porez za bogataše i finansijske spekulacije. Levi blok traži i da se pregovara o otpisivanju duga i promeni evropskih budžetskih sporazuma, ali taj zahtev nije ušao u sporazum.

    Promena budžetskih pravila Evropske unije zahteva veći, evropski front, pokazao je grčki fijasko. Na ovaj front računa nova levica u Portugaliji, koja sa pažnjom prati promene u evropskom političkom pejzažu na kome se sve jasnije afirmišu leve snage.

    To se ne odnosi samo na partije srodne po političkim idejama, poput Sirize i španskog Podemosa, već i na tradicionalne partije levog centra, poput britanske Laburističke partije ili Socijalističke radničke partije u Španiji, koje su otvorenije za saveze sa antiliberalnim levim snagama.

    Tagovi:
    levica, desnica, štednja, Podemos, Siriza, EU, Portugalija, Španija, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga