14:52 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Valentin Incko visoki predtavnik

    OHR — ludačaka košulja Bosne i Hercegovine

    © Foto: www.ohr.int
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 280
    Pratite nas

    Kancelarija visokog predstavnika u BIH modelira ustavni poredak, ona ga ne sprovodi. Dejton je omča oko vrata BiH i sprečava sva tri naroda da se razvijaju. Svojim postojanjem može da postane pretnja i da animira neku veliku silu. Ovo su samo neki od stavova naših sagovornika.

    Savet bezbednosti UN
    © Sputnik / Dmitry Astakhov

    Rusija smatra da je „spoljni nadzor“ situacije u Bosni i Hercegovini vrhovnog predstavnika međunarodne zajednice za BiH nepotreban i da ta funkcija može biti ukinuta, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Predstavnici BiH su najavili da će početkom 2016. godine ponovo podneti zahtev za članstvo u EU, što je aktuelizovalo pitanje Kancelarije visokog predstavnika OHR-a, imajući u vidu da je Savet EU zaključcima iz 2009. godine stavio na znanje da ta zemlja ne može napredovati na putu ka EU.

    Formalno pravno, skoro sva pitanja u okviru uslova i ciljeva 5+2, koje je za zatvaranje OHR-a predvideo Dejton, ispunjena su — prihvatljivo i održivo rešenje za imovinu države i odbrane, zaključenje statusa Brčkog (2010. godine), fiskalna održivost i uspostava vladavine prava. Od uslova, ispunjen je jedan — potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2015. godine, posle sedam godina čekanja. Ostalo je samo da se čuje i pozitivna ocena političke situacije u zemlji od strane Saveta za implementaciju mira. A glavni uslov za zatvaranje OHR-a je upravo politička stabilnost u zemlji.

    Dakle, utisak je da su i prva i poslednja reč upravo u ovoj instituciji, jer u Savetu za implementaciju mira sede Amerikanci, Britanci, Nemci…. Pitanje je da li narodi u BiH — Srbi, Hrvati i Bošnjaci smatraju ovu instituciju potrebnom ili ne?   

    Milorad Dodik
    © Sputnik / Radoje Pantović

    Politikolog Dževad Galijašević iz Sarajeva koristi metaforu kada govori o instituciji visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, pa kaže da ne govorimo o „psu bez zuba“, već o „odvratnoj obaveštajnoj agenturi“ koja će boraviti u Bosni dokle god Bosanci i Hercegovci — Srbi, Hrvati i Bošnjaci ne prodaju telekome, energetske resurse, rudna bogatstva, i dok to zapadne kompanije ne privatizuju budzašto.

    „OHR modelira Ustavni poredak, on ga ne sprovodi. Dakle, OHR je ludačaka košulja Bosne i Hercegovine. Govorim o štetočinama, o obaveštajnoj operaturi koja je instrument protektorata. Ne možete ići u Evropsku uniju sa takvim instrumentom, niti sprovoditi bilo kakvu reformsku agendu sa institucijom visokog predstavnika“, smatra Galijašević.

    Hrvatski pisac iz Bosne i Hercegovine Anto Marinčić autor je knjige „Bosna i Hercegovina — bijeda nerazumijevanja, nerazumijevanje bijede“. Kako za Sputnjik kaže, u njoj je dao rešenje kako bi trebalo da bude uređena Bosna i Hercegovina, odnosno kako bi trebalo da izgleda njeno državno-pravno ustrojstvo.

    „Ukazao sam na niz pogrešnih odluka međunarodne zajednice u BiH i percepciju međunarodne zajednice o BiH, kaže on. Rešenja za BiH, navodi naš sagovornik, slična današnjim, nameću se još od Berlinskog kongresa pa sve do Dejtona.

    Mural sa zastavom Islamske države
    © AFP 2019 / AHMAD AL-RUBAYE

    „Državno-pravno uređenje kakvo je nametnuto u Dejtonu ne postoji ni u jednoj državi sveta — dva entiteta, tri naroda, deset županija, distrikt Brčko, a o silnoj administraciji i da ne pričam. Uređenje iz Dejtona je omča oko vrata BiH i sprečava sva tri naroda da se razvijaju“, smatra Marinčić.

    On ističe da je, pošto je BiH i de fakto i de jure protektorat međunarodne zajednice, logično da je institucija visokog predstavnika moranje i da mora ostati sve dok se ne napravi novi normalan državno-pravni ustav BiH.

    „Zahtevi da se ukine ta institucija, koji dolaze od srpske strane, ništa neće rešiti. Jer i da se ukine ta institucija, međunarodna zajednica u BiH bi u roku od najmanje dva sata, naravno avionima i ratnom opremom rešila problem, ako zaključi da se nešto dešava mimo njenih planova. Dakle, ako odluči primeniti vojnu silu“, veruje Marinčić.

    Marinčić je uveren da opstanak institucije visokog predstavnika koju, kako navodi, zagovaraju uglavnom Bošnjaci i ponekad Hrvati, ništa bitno neće rešiti. Naš sagovornik je svoje mišljenje o toj instituciji izrazio rečima — „niti smrdi, niti miriše“.

    Potpisivanje Dejtonskog sporazuma
    © AP Photo / Jerome Delay/pool

    On dodaje da će na njegovo insistiranje da se održi nova međunarodna konferencija o Bosni i Hercegovini, na kojoj bi se Dejton stavio izvan snage i doneo novi ustavno-pravni poredak Bosni, skočiti pre svih Srbi. To rešenje ne bi bilo loše za Srbe, tvrdi on, i napominje da među Srbima nema zasad trezvenog razmišljanja o toj temi.

    Profesor međunarodnog prava na Banjalučkom univerzitetu Miloš Šolaja ne veruje mnogo u uspeh ideje da Bosna i Hercegovina usvoji svoj ustav na osnovu bezbednog konsenzusa, jer u ovom trenutku niko nije za to spreman.

    On podseća da je kancelarija visokog predstavnika u BiH još od 1997. godine strani element u politici BiH, odnosno od uvođenja Borskih ovlašćenja, kada su političkom odlukom visokom predstavniku data moćna pravna ovlašćenja da može da smenjuje ne samo predsednike već i direktore banaka. 

    Šolaja kaže da Rusija odavno ima zahtev da se Kancelarija visokog predstavnika zatvori i misli da bi to bilo vrlo korektno, da se i narodi, političke partije i građani BiH nauče da sami kreiraju proces stvaranja sistema odgovornosti, posebno što je to kancelarija visokog predstavnika relativizovala.

    „U suštini, sama zamisao visokog predstavnika je bila da on pomogne u primeni Dejtonskog sporazuma, naročito u onome što se odnosilo na mirovni deo. Ali kasnije, nekim devijacijama, to je postalo jedna vrsta međunarodne organizacije. Danas je to vrlo nepotreban mehanizam kad je u pitanju Bosna i Hercegovina“, uveren je Šolaja.

    On podseća da je Rusija svojevremeno predlagala i druge mehanizme kontrole mirovnog procesa u BiH, kao što je UN i Savet za implementaciju mira, koji to već radi, ali na drugim osnovama.

    „Prema tome, mislim da je sazrelo vreme da OHR napusti BiH, pogotovu što je njegova uloga danas potpuno nejasna. Sad je to jedna isprazna ljuštura koja nema veliki efekat, osim što svojim postojanjem može da postane pretnja, odnosno da animira neku veliku silu. U cilju mira i stabilnosti u celom regionu bilo bi jako dobro da prestane da radi“, kaže Šolaja.

    On je stava da će sve dok postoje procesi koji se mogu okarakterisati kao ugrožavanje BiH iznutra, OHR postojati kao „mehanizam za svaki slučaj“.

    Međutim, opšta ocena je da u skorije vreme niko neće postavljati pitanje zatvaranja OHR-a, posebno ne u kontekstu kompatibilnosti sa evropskim putem BiH. Podsećanja radi, američki predstavnik u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na sednici SB o stanju u BiH rekao je da SAD žele što pre da zatvore OHR, ali da neispunjeni uslovi nisu stabilnost u državi. S druge strane, u Rusiji smatraju da je OHR-u vreme odavno isteklo, a Aleksej Meškov, pomoćnik ministra spoljnih poslova Rusije, rekao je da ovlašćenja OHR-a treba predati građanima BiH.

    Tagovi:
    ohr, Dejton, BiH, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga