13:09 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    1316
    Pratite nas

    Poučeni petnaestogodišnjim iskustvom funkcionisanja pravnog sistema na Kosovu, za koji su bile zadužene međunarodne misije, kosovski Srbi smatraju da će Specijalni sud dati legitimitet kosovskim vlastima i kosovskom pravosudnom sistemu.

    Kada će i gde biti osnovan međunarodni sud za OVK još uvek se ne zna. Pisanje prištinskog lista „Koha ditore” da su se predstavnici holandskog i kosovskog pravosuđa dogovorili da sedište suda bude u Prištini, dok će zaštićeni svedoci biti ispitivani u Hagu, za sada niko nije zvanično potvrdio.

    Iako je priroda i način funkcionisanja Suda još uvek jednačina sa više nepoznatih, Srbi na Kosovu, poučeni petnaestogodišnjim iskustvom funkcionisanja pravnog sistema na Kosovu, za koji su bile zadužene međunarodne misije, smatraju da će ta institucija samo dati legitimitet kosovskim vlastima i kosovskom pravosudnom sistemu.

    Živojin Rakočević, novinar sa Kosova, kaže da „međunarodna zajednica” neće dozvoliti kompromitovanje svog projekta Kosovo: „Sud će biti jedna vrsta legalizacije kosovskih vlasti jer će Amerikanci i Evropljani reći da je to jedno zrelo društvo koje može da sudi svojim ratnicima, svetim idealima. Vidite kako su uspeli u tome da se to društvo prepozna kao demokratsko, a sa druge strane ta ista međunarodna zajednica zna kako je Kosovo i kosovski sistem daleko od minimuma pravde.”

    Rakočević kaže da oni koji se najviše plaše ovog suda, kao što su Fatmir Limaj i Ramuš Haradinaj, veruju da sadašnja vlast trguje potencijalnim optužnicama i pravi ustupke da se ne bi našli pred sudom.

    Specijalni sud je „deo paketa“ opozicione borbe kosovskih političara protiv vlasti, kaže ovaj novinar: „To je borba protiv Srba i srpskih interesa na KiM. Specijalni sud je samo jedna kockica mozaika, drugi je demarkacija granica sa Crnom Gorom, treći je Zajednica srpskih opština, četvrti je osećaj da se Srbi nekako vraćaju na Kosovo”.

    Osnivanje suda je nekoliko puta odlagano, iako je istraga koju vodi Specijalni istražni tim završena. Ovaj tim, sastavljen od međunarodnih tužilaca i pravnika, ispitao je svedoke i sakupio dokaze do kojih je bilo moguće doći petnaest godina nakon što su se dogodili zločini čiji počinioci treba da budu izvedeni pred ovaj sud.

    Reč je o zločinima OVK koji su dokumentovani u izveštaju „Neljudsko postupanje sa ljudima i nezakonita trgovina ljudskim organima na Kosovu”, koju je švajcarski izvestilac u Savetu Evrope Dik Marti predstavio 2010. godine. Zločini o kojima je reč dogodili su se neposredno i u periodu kada je misija UN preuzela upravljanje Kosovom, čiji istražni organi nisu učinili ništa da se ovi zločini rasvetle.

    Pravne službe su za vreme Unmika ispitale samo tri važna slučaja koja se odnose na ratne zločine, a za sedam godina nisu ni pogledale oko 3.000 tužbi za ratne zločine protiv Srba 1998. i 1999. godine. Ova kultura nekažnjivosti preneta je i na Euleks, koji je preuzeo 1.187 ovih tužbi. U mnogima su bile izjave i dokazi koje su izneli svedoci i porodice žrtava koje niko čak nije ni ispitao, a kamoli pokrenuo istragu.

    Specijalni istražni tim je formiran 2011. godine, kada je Odbor Evropske unije za političko-bezbednosna pitanja prihvatio izmene Operativnog plana Euleksa. Rezultate istrage predstaviće na Specijalnom sudu, čije se osnivanje odlaže zbog političkih prilika na Kosovu. Kosovski Albanci iz drugih razloga dovode u pitanje ovaj sud. Prištinske vlasti su, nakon višemesečnog odlaganja, pod pritiskom usvojile zakon koji omogućava njegovo osnivanje, zbog čega ih je opozicija, u kojoj su mnogi bivši pripadnici OVK, nazvala izdajnicima.

    Azem Vlasi, kosovski advokat i političar, kaže da se u osnivanje Specijalnog suda neće mešati politika i da on ne utiče na politički život na Kosovu.

    „To je druga pruga, drugi kolosek, politički život ide drugim tokovima”, kaže ovaj advokat.

    Vlada Kosova, objašnjava Vlasi, treba da postigne sporazum sa holandskim vlastima oko operacionalizacije i sedišta suda, gde će se suditi a gde će biti zaštićeni svedoci.

    „U postupku je organizovanje tog suda, tužilaštva, prostorija, administracije. To treba da bude precizirano sporazumom na relaciji Kosovo — Holandija, Priština — Hag”, kaže on.

    Marko Jakšić, pravnik sa Kosova, upozorava da će politički pritisak biti velik ukoliko sedište suda bude u Prištini.

    „To će značiti da se politička kriza na Kosovu isplatila i da su uspeli da sabotiraju nastojanje dela međunarodne zajednice da se za te zločine sudi”, kaže Jakšić. Veliki deo međunarodne zajednice, smatra on, nema interes da se pred sud izvedu najviši predstavnici OVK.

    „Ako bi rukovodstvo OVK bilo krivo za bilo koji zločin koji se dogodio na Kosovu, to bi značilo i da je NATO bombardovanje bilo besmisleno, da su proglašenje nezavisnosti Kosova i podrška Zapada takođe bili pogrešni.“

    Tagovi:
    ZSO, sedište, projekat, specijalni sud, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga