23:50 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1724
    Pratite nas

    Ispuniti zahteve iz poglavlja 35, a da to ne rezultira priznanjem Kosova je gotovo nemoguća misija, smatra profesor Dušan Čelić, bivši član tima Beograda u pregovorima sa Prištinom.

    Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je da je neophodno nastaviti dijalog sa Srbijom, ističući da će poglavlje 35 koje je otvoreno u pregovorima Srbije i EU ukinuti dualizam na Kosovu i dovesti do potpisivanja sporazuma kojim će Srbija priznati nezavisnost Kosova.

    Dušan Čelić, bivši član tima Srbije u pregovorima sa Prištinom, smatra gotovo nemogućom misijom da Srbija premosti, odnosno, ispuni sve iz Poglavlja 35 EU u vezi sa Kosovom, a da to na kraju ne rezultira priznanjem Kosova. On ne veruje mnogo u spekulacije iz političkih kuloara da će Poglavlje 35 biti zatvoreno tako što će se primeniti neki od modela poznatih u svetu poput Kipra ili dve Nemačke.

    „Kiparski model otpada zbog toga što severni deo Kipra nije tretiran od strane EU kao pravni subjekt, što nije slučaj sa takozvanom republikom Kosovo, koja je potpisnik Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom komisijom, kao samostalan međunarodnopravni subjekt“, objašnjava Čelić.

    On podseća da to nije slučaj sa severnim delom Kipra. Republika Kipar, kaže Čelić, pristupila je EU kao celovita država, sa tim što se ugovor o pristupanju ne primenjuje do daljeg na severnom delu teritorije.

    „U slučaju Srbije, reč je o separatnom, dakle zasebnom, pristupanju dela Srbije evropskim integracijama — Srbije bez Kosova i Metohije, sa jedne strane, i sa druge, posebnom pristupanju takozvane Republike Kosovo sa SSP–om. Iz ovih razloga ne može biti govora o primeni nekakvog kiparskog modela“, objašnjava profesor Čelić.

    Na pitanje može li se primeniti neki drugi model kojim bi Srbija uspela da izbegne priznanje Kosova, ali i da uspešno zatvori Poglavlja 35, Čelić kaže da je potpisivanjem SSP–a od strane Srbije 2008. godine sa EU i otvaranjem Poglavlja 35 propuštena prilika da Srbija u evropskim integracijama učestvuje kao jedinstvena država sa Kosovom i Metohijom.

    Žan Aselborn i Federika Mogerini
    © AP Photo / Geert Vanden Wijngaert

    „Svaki dalji korak biće činjen u pravcu priznavanja takozvane republike Kosovo. Poglavlje 35, po onome što mi znamo, predstavlja proces daljeg povlačenja Srbije sa teritorije Kosova i Metohije, odnosno ustupanja zakonodavne i sudske vlasti na toj teritoriji, što drugim rečima znači da će taj proces neminovno biti završeno priznanjem takozvane republike Kosovo. Ovako kako sada stvari stoje, tu nema znaka pitanja. On bi mogao da postoji samo ako bi se promenila državna politika i ukoliko ona ne bi srljala u put koji je sada zacrtan, a koji vidi Kosovo i Metohiju kao nezavisnu i samostalnu državu, priznatu od Republike Srbije“, uveren je on.

    Čelić naglašava da je kraj Poglavlja 35 sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa, kako tamo piše, Kosovom bez zvezdice, što drugim rečima znači priznanje Kosova.

    „To donekle jeste takozvani model dve Nemačke, sa tim što je velika razlika u tome što su se dve Nemačke na kaju udružile, a ovde imamo obrnut slučaj — razgradnju jedne države, Republike Srbije. Definitivno cementiranje te razgradnje biće potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom“, zaključuje on.

    Da je Poglavlje 35 „mač nad Beogradom“ složili su se učesnici panela „Kosovo 2016 — očekivanja i izazovi“ koja je održana u Beogradu.

    Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić ukazao je na iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije, koje će se, kako je uveren, nastaviti i 2016. godine.

    Srbija, nepriznato Kosovo i EU - ilustracija
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    „Ne znam kako će svet izgledati iduće godine, ali kada je reč o Srbima neće nas zaobići brojni problemi. U moru tih problema mi Srbi na Kosovu imamo dva — problem sa Beogradom i drugi sa Prištinom“, naveo je Ničić.

    Problem sa Beogradom. kako je objasnio, jeste u tome što Srbi na Kosovu ne znaju šta im Beograd sprema u Briselu, jer u dijalogu ne učestvuju Srbi sa Kosova, a sa Prištinom je problem što su Srbi samo na papiru ravnopravni. Ničić je naveo da postoji i treći problem, sa međunarodnom zajednicom, od koje se očekivalo da bude pozitivan primer, što vrlo često nije.

    Lider Srpskog pokreta otpora (SPOT) Momčilo Trajković takođe je rekao da ima utisak da beogradske vlasti i kosovski Srbi ne govore istim jezikom i pozvao je Beograd da razmotri koje su strateške tačke Srba i srpske politike na Kosovu.

    „Plašim se da će na kraju, kada se sve sprovede, biti da je operacija uspela, ali će pacijent umreti. Narod nestaje. Slobodan Milošević je statusno izgubio Kosovo, a aktuelna vlast će ’izgubiti‘ narod, a time i teritoriju na kojoj žive Srbi“, upozorio je Trajković.

    Analitičar Branko Radun ocenio je da je poglavlje 35 dodatno breme Srbiji i neka vrsta mača koji visi nad glavom Srbije jer uvek može biti potegnut, utičući ne samo na proces evrointegracija, već i na status u međunarodnoj zajednici.

    Tagovi:
    poglavlje 35, Evropska komisija, EU, Dušan Čelić, Momčilo Trajković, Slobodan Milošević, Kipar, Nemačka, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga