15:49 31 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2330
    Pratite nas

    Očekivanje da srpska građevinska industrija može da refundira srpski dug za gas Rusiji je nerealno i neodgovorno. To je samo pokazatelj nepostojanja profesionalnog odnosa prema građevinskoj industriji koja je u poslednjih petnaest godina desetkovana.

    Rusija je nepresušan izvor inspiracije za poslovne ljude iz Srbije. Trgovinski sporazum prema kome je više od 90 odsto proizvoda oslobođeno carina, višegodišnje prisustvo na tom tržištu i stara slava koja se vuče još iz doba SFRJ utiču na srpske biznismene da stalno promovišu nove ideje za unapređenje poslovanja.

    Najnovija ideja jeste vezana za građevinsku industriju. Naime, zbog zaoštravanja odnosa između Rusije i Turske i sankcija koje je Rusija uvela turskoj privredi zbog neprijateljskog čina obaranja aviona nad Sirijom, uticala je da se turska građevinska industrija povuče sa ruskog tržišta. Srpski građevinci vide u tome svoju šansu. Ovaj put predlog je da srpske građevinske kompanije odu u Rusiju i tamo grade, da radnike plaća srpska država, a da se na taj način refundira srpski dug za gas. Ideja je potekla iz Građevinske komore Privredne komore Srbije.

    Radi se naime o klasičnom barter aranžmanu koji je, prema rečima Ljubinka Savića, stručnjaka PKS–a za energetiku, bio uobičajen u poslovima između Srbije i Rusije.

    Prema njegovim rečima, i taj aranžman bi bilo moguće izvesti. Pitanja su, međutim, veličina poslova koji mogu da budu ugovoreni i mogućnosti srpskih kompanija, s obzirom da je naša građevinska operativa u veoma teškoj situaciji sa aspekta opremljenosti mehanizacijom i sa aspekta obučenosti stručnog kadra.

    „Naravno da to može da se organizuje u nekom narednom periodu, ali pitanje je organizacije države i načina organizacije celog sektora“, kaže Savić.

    Za ekonomistu Branka Dragaša ideja da srpski građevinci svojim radom otplaćuju državni dug za gas je dobra ideja, jer je rusko tržište sada otvoreno s obzirom da su se turske građevinske firme povukle iz Rusije. I on napominje da je srpska građevinska industrija u lošem stanju.

    „Ukoliko bi u državi Srbiji bilo sluha da se jedna takva finansijska kombinacija napravi, to bi bilo odlično. Zatvarao bi se dug, ljudi bi radili i svi bi bili zadovoljni“, kaže Dragaš.

    Za ekonomskog analitičara Mahmuta Bušatliju ta ideja nije sprovodiva zato što Srbija više nema građevinsku operativu koju je nekada imala. Na koji način država može da organizuje građevince za rad u Rusiji, kada nije mogla da zaštiti firme od propadanja, pita se Bušatlija.

    „Moramo biti svesni činjenice da u Srbiji više ne postoje građevinske firme u smislu kvaliteta i dimenzija koje dozvoljavaju rad u inostranstvu. Čak ni rad u ovoj zemlji više ne mogu da dobiju“, kaže Bušatlija.

    On napominje da je u Srbiji, u vreme kada je SFRJ bila velesila u izvozu investicione gradnje, postojalo nekoliko desetina firmi koje su pojedinačno imale po više od 10.000 zaposlenih.

    „Tek kada imate veliku firmu, imate logistiku koja vam dozvoljava da se organizujete i ovde, ali i u inostranstvu, jer logistika za rad u inostranstvu je vrlo komplikovana i mora iza sebe, da bi se nešto zaradilo, imati i građevinsku industriju. Mi, nažalost, nemamo ni industriju građevinskih materijala. Proizvodnja građevinskih materijala kod nas je beznačajna u odnosu na period od pre 20 ili 30 godina“, kaže Bušatlija.

    Kroz privatizaciju su se sve velike građevinske firme krunile, smanjivale obim poslovanja, a tamo gde su se održale, na Bliskom Istoku i u Rusiji, smanjivale su se prelazeći, kroz privatizaciju, ili lažnu privatizaciju (zbog izbegavanja sankcija) u ruke direktora ili najsposobnijih da ih otmu državi, napominje Bušatlija. Od 2001. godine taj proces je još ubrzan, prema Bušatlijinim rečima, haotičnom privatizacijom motivisanom otimanjem građevinskog zemljišta koje su te firme imale na raspolaganju.

    „U toj situaciji, obećavati ruskoj strani da možemo da eliminišemo naše dugove prema nabavci energenata na taj način što ćemo izdavati najelementarniju radnu snagu, to je neodgovorno. Pre svega ukazuje na to da se niko, u okviru javne uprave, profesionalno ne bavi građevinarstvom. I posledica toga je nerealno očekivanje da možete kroz taj sektor koji ste desetkovali da postignete neke bartere“, kaže Bušatlija.

    Da bi debalans koji nastaje kupovinom energenata na ruskom tržištu mogao da bude pokriven Srbija bi morala da angažuje na stotine hiljada radnika, što je nemoguće, jer naša zemlja nema toliko građevinskih radnika osposobljenih za ozbiljne poslove, zaključuje Bušatlija. 

    Tagovi:
    Građevinarstvo, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga