19:04 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Jurij Ševčuk

    Najveće pesme ruskog rokenrola (video)

    © Sputnik / Aleksej Filipov
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Timur Blohin
    0 220

    Iako je „rokenrol mrtav, ja još nisam“, kako je pevao jedan od junaka ovog teksta, preporučujemo vam (subjektivnu, a donekle i objektivnu) zbirku kultnih ruskih rok-pesama iz 80-ih i 90-ih. Ako nas pitate zašto u ovoj zbirci nema nijedne pesme iz 2000-ih, odgovorićemo vam da nijedna od njih (još) nije položila ispit vremena.

    Drugo, najbolji rok se svira u doba tranzicije i društvenih potresa, koji su (nadamo se) ostali iza nas. 

    Mašina vremeni“ (Vremeplov) — „Marionete“ (1977)

    Zamislite kako je zvučala 1977. godine u Sovjetskom Savezu pesma o marionetama koje tobož pevaju i pričaju, koje pokreće neki „nevidljivi gazda“? Kada je kasnije sovjetska vlast započela medijsku kampanju protiv benda „Mašina vremeni“ zbog toga što „daju mladim injekcije veoma sumnjivih i diskutabilnih ideja“, novine u kojima je bio objavljen taj članak dobile su 250 hiljada pisama podrške bendu. Tokom 90-ih lider sastava Andrej Makarevič postao je uspešni voditelj i biznismen. On se i dalje bavi muzikom, a za generaciju koja je odrastala u ova doba „Mašina vremeni“ je ostao simbol slobodnog pogleda na svet.

    „Akvarijum“ — „Voz u plamenu“ (1987)

    Filozof, matematičar i vođa benda „Akvarijum“ Boris Grebenščikov nikad nije planirao da napiše pesmu koja bi imala društveno-politički značaj. Ali tako je ispalo, zato što mu je „sve dozlogrdilo“. I naravno, ne bez uticaja Boba Dilana. Početkom 90-ih pesma o generalima „koji piju i jedu našu smrt“ postala je toliko aktuelna da je „Akvarijum“ prestao da je svira na koncertima. „Akvarijum“ je bio i ostao bend koji promoviše multikulturalizam u pravom smislu reči i ne peva o politici (makar eksplicitno), ali „Voz u vatri“ i dalje ostaje njihova pesma sa najvećim brojem „krilatica“ poput: „Prema poslednjim izveštajnim podacima, ratovali smo sami protiv sebe“. 

    „Kino“ — Zvezda po imenu Sunce (1989) 

    Viktor Coj, frontmen grupe „Kino“. Poslednji junak u crnoj jakni koji je prošao put od romantičara do ozbiljnog i prilično zatvorenog čoveka, čije pesme poput „Tražim promene“ izražavaju duh vremena na mnogo ubedljiviji način nego famozni izrazi poput „Perestrojke“. „Zvezda po imenu Sunce“ je možda najzagonetnija pesma ruskog roka, s obzirom na činjenicu da ju je sam autor komentarisao na sledeći način: „Objašnjavati o čemu je pesma, to je kao objašnjavati u čemu je poenta vica“. Sa druge strane, poruka je manje-više jasna: i dalje živimo ispod svetla najveće zvezde, na planeti na kojoj rat traje već dve hiljade godina — i to bez ikakvog razloga. 

    DDT — „Šta je to jesen?“ (1991)

    DDT je apsolutni ruski rekorder po broju pesama o jeseni. „Šta je to jesen?“ je bila prva u nizu pesama o omiljenom Puškinovom godišnjem dobu i stekla je izuzetnu popularnost. Frontmen DDT-ja Jurij Ševčuk se seća da se bukvalno skrivao u tamnim sokacima jer, kako kaže „da su me primetili ljudi koji su u ovom trenutku slušali ovu pesmu, bio bih primoran da pijem sa njima nedelju dana“. Ali ako ovu pesmu analiziramo ozbiljno, uvidećemo da je ona primer prave poezije i u njjoj se opisuju sve naznake jeseni — počevši od neba, koje plače pod nogama, i do razmišljanja šta će biti sa otadžbinom i sa nama. 

    „Bravo“ — „Put u oblake“ (1992) 

    Šta je to „Bravo“? Nostalgija za sovjetskim retro-stilom, izvorni zapadni rokenrol, romantizam i vera u stvari u koje samo deca veruju. U takvom ambijentu sastav „Bravo“ živi od 1983. godine i njegova muzika je možda najbolja terapija protiv realnosti: „Voleo bih da pevam kao vetar“ — kome bi to palo na pamet 1994. godine u jeku ekonomskih problema i borbe za opstanak? Sa druge strane, lider benda Jevgenij Havtan ima čvrst politički stav: „Ne razumem kako muzičar može istovremeno da svira rokenrol i da ide na prijem kod predsednika zemlje“ — čudi se on. Popularna pesma „Put u oblake“ mogla bi da postane audio-ilustracija za određene scene iz Kusturičinog filma „Arizona drim“, procenite sami: 

    Nautilus Pompilijus — „Šetnje po vodi“ (1993)

    Pesma „Šetnje po vodi“ benda „Nautilus Pompilijus“ bi mogla da postane nekanonska knjiga biblijske tematike, jer u njoj Hristos hoda po vodi, spašava duše i upoznaje se sa ribarom Andrejem nakon vaskrsenja. Zato je lider sastava Vjačeslav Butusov za ovu pesmu rekao da je to „pseudo-pouka“. „Ovo nije pesma o religiji, iako su početkom 90-ih pesme o Hristu bile ’u modi““, istakao je on. Bilo kako bilo, to je jedna od najpopularnijih pesama „Nautilusa“, koja inače ima opšteljudski smisao: samo onaj ko je spreman da žrtvuje sebe, može pomoći drugima. 

    „Mongol Šuudan“ — „Moskva“ (1995)

    Ruski bend „Mongol Šuudan“ izvodi anarho-pank, ali njegov glavni hit nema nikakve veze sa pankom. „Koautor“ pesme „Moskva“ je čuveni ruski pesnik sa početka dvadesetog veka, huligan, pijanac i genije Sergej Jesenjin. Lider benda Valerij Skoroded jednom je rekao da mu je bilo dosadno da komponuje tekst za pesmu, pa je jednostavno otvorio knjigu Jesenjina kojeg je u to vreme izuzetno voleo. Čini se da je ova pesma stekla toliku popularnost upravo zato što je Moskva 20-ih, o kojoj je pisao Jesenjin, izuzetno ličila na Moskvu 90-ih. „Podbuo je ovaj grad pun boja, al uza nj me veže ljubav živa Azija, sva dremljiva i zlatna, na njegovim kupolama sniva.“

    „Alisa“ — „Kiša“ (1996)

    Govoreći o glavnim ruskim rok-pesmama, nemoguće je zaobići bend „Alisa“, koji je izdao svojevrsnu himnu „Sve je to rokenrol“. Ipak nećemo da pričamo o ovoj pesmi, jer je sam lider „Alise“ Konstantin Kinčev rekao da više ne želi da je peva. Po našem ukusu, najdirljivija „Alisina“ pesma je „Kiša“. Spot koji je snimljen za ovu pesmu je možda najbolji način da se čovek upozna sa sovjetskom kinematografijom, a i Moskvom 60-ih, budući da je video napravljen od odlomaka čuvenih filmova „Šetam po Moskvi“, „Proleće na ulici Zarečna“ i drugih filmova o „kiši, koja je sagradila vodeni zid“. 

    „Agata Kristi“ — „Opijum ni za koga“ (1995) 

    Agata Kristi je svojevrsni ruski „Kjur“, a njihova muzika je „Dezintegracija“ na ruski način. Jedna od najboljih pesama braće Samojlov „Opijum ni za koga“ u stvari nikako nije vezana za narkotike. „Muzika je opijum ni za koga. Zato što je umetnost stvar po sebi, ne zavisi ni od koga i nikome ne pripada. Ali muzičari, kao i slušaoci zavise od umetnosti“, rekao je Gleb Samojlov u jednom intervjuu. Šokantne poruke poput „Namaži trepavice karminom a usne lakom za kosu“ zapravo su „podbadanje“ rok muzičara koji preteruju sa šminkom. Ali cela generacija je shvatila pesmu „zdravo za gotovo“. To je ono što se zove „umetnost prevare“.

    „Splin“ — „Nema izlaza“ (1998)

    Pre desetak godina rukovodstvo moskovskog metroa je planiralo da promeni natpise „Nema izlaza“ na vratima, zato što je to negativno uticalo na putnike (i ne samo depresivce). Bilo kako bilo, ova poruka „Nema izlaza“ je u nekom smislu nadahnula lidera sastava „Splin“ Aleksandra Vasiljeva da komponuje ovu pesmu, koja je postala vodič kroz život za tinejdžere. Krajem 90-ih kritičari su definisali stvaralački princip benda „Splin“ kao „tamu na kraju tunela“, što je donekle i istinito. Sa druge strane, Aleksandar Vasiljev se pita: „Zašto se iskreno stvaralaštvo smatra depresivnim?“.

     

    Tagovi:
    grupe, bend, rok, rokenrol, muzika, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga