17:28 28 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 270
    Pratite nas

    Suspenzija Šengenskog sporazuma je korak unazad u operativnom i simboličkom smislu. Možda nije početak procesa dezintegracije, ali jeste ozbiljan udarac koji delegitimiše evropski projekat. Ukoliko bi prestala snaga Šengenskog sporazuma, Evropska unija bi se vratila na nivo zajednice iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

    Prema mišljenju Milana Igrutinovića, analitičara Instituta za evropske studije, teško je zamisliti da će Šengenski sporazum nestati sam od sebe. Za njega, to je splet širih okolnosti. Evropa će, pre svega, pokušati da očuva Šengen tako što će pokušati da migrantske talase zaustavi na spoljnim granicama Unije. Šengenski sporazum deo je pravnog nasleđa Evropske unije, kaže Igrutinović, i ukoliko nestane Evropska unija biće bitno drugačija. 

    Šengen
    © AP Photo / Kasten Thielker

    „Iako je Šengen počeo da funkcioniše 1995. godine EU kao unija nije postojala na politički način bez Šengena. Bez njega, Evropa bi se vratila na pozicije Evropske ekonomske zajednice iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Dakle, bila bi to bitno drugačija Evropa, daleko slabija kao zajednica, imala bi slabiji integracioni zamah, bila bi manje privlačna, sa mnogo manje moći i uticaja“, kaže Igrutinović.

    Kako bi opstala u današnjem obliku, EU će pokušati da osnaži kontrolu granica, posebno na Mediteranu, smatra Igrutinović.

    „Pre nego što Šengen bude fundamentalno ugrožen, oni će pokušati da ulože mnogo više novca, mnogo više sredstava da to kontrolišu na Mediteranu — na grčkim ostrvima, kroz Tursku. Pitanje je koliko će to moći. Ove godine nas očekuje verovatno jači talas izbeglica, možda čak i duplo veći nego prošle godine. Pitanje je šta će Grčka tu moći da uradi i da li će Turska pokušavati da ih zadrži u svojim kampovima, za šta je dobila novac, ili će zažmuriti na jedno oko i reći izbeglicama — idite u EU, niste nam ovde potrebni“, dodaje Igrutinović.

    Koraci niza članica EU prema kontroli granica ne znače, prema Igrutinovićevim rečima, da je Šengen u celini ugrožen jer taj sporazum omogućava izvesnu fleksibilnost i ostavlja vremenske rokove za njegovo ponovno uspostavljanje. Međutim, vraćanje granica unutar EU, kaže Igrutinović, podrazumeva politički dogovor koji menja prirodu EU.

    Šengen
    © AFP 2019 / O. MATTHYS

    Šengenski sporazum, prema rečima Miloša Jovanovića, docenta na Pravnom fakultetu u Beogradu, jeste jedno od najvažnijih načela i pravila EU.

    „Jedan od glavnih marketinških elemenata za EU je bio da tu nema kontrola na granicama. To se ruši i to je veliki problem za EU, koja se gradila od pedesetih godina, što je više od pola veka. Uvek se išlo unapred sa sve manje kontrola, sa sve dubljom integracijom. Ovo je korak unazad u vrlo važnom segmentu, u operativnom i simboličkom smislu. Ne bih rekao da je to početak procesa dezintegracije, ali jeste ozbiljan udarac koji delegitimiše evropski projekat“, kaže Jovanović.

    Države–članice sve manje slušaju Brisel, tvrdi Jovanović, zato što se pokazalo da EU ne barata uvek najefikasnijim instrumentima kako bi zaštitila svoje članice. Poslednji događaj koji je to demonstrirao jeste migrantska kriza. Pokazalo se da države–članice ne računaju na Brisel da reši probleme koje je donela ova kriza.

    „EU gubi legitimitet, ne samo u širem okviru, nego i među sopstvenim državama–članicama. Skuplja se niz elemenata koji čine da je Brisel i njegova uloga danas prilično izbledela“, zaključuje Jovanović.

    Tagovi:
    izbeglička kriza, šengenski sporazum, EU, Milan Igrutinović, Miloš Jovanović, Grčka, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga