23:37 13 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Dečje cipele

    Deca o kojoj se ništa ne zna

    © Foto : pixabay.com/Alexas_Fotos
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1211
    Pratite nas

    Da Evropa i dalje nema adekvatno rešenje za problem izbeglica, govori i izveštaj evropske policijske agencije Evropol, u kome se navodi da je najmanje 10.000 izbegle dece, koja nisu bila u pratnji roditelja, nestalo nakon što su stigli u Evropu. Strahuje se da su mnogi od njih pali u ruke kriminalnih grupa koje trguju ljudima.

    Mišel Sen Lo, direktor kancelarije Unicefa u Srbiji, za Sputnjik kaže da je teško sa sigurnošću reći da ta deca završavaju u rukama organizovanog kriminala, jer se u samom izveštaju navodi da o nestaloj deci zapravo nema informacija.

    On međutim ističe da je interesantno što izveštaj naglašava da je na hiljade maloletnika nestalo „nakon što su registrovani od strane nadležnih državnih organa“.

    Sen Lo naglašava da je neophodan sveobuhvatan program starateljstva, koji će biti sproveden za sve maloletnike i adolescente bez pratnje, dok se procesuira njihov zahtev za azil.

    „Da su imali adekvatan program starateljstva, bar neko bi znao gde su ta deca bila pre nego što su nestala. Zato Unicef apeluje da Evropa napravi plan za svu decu bez roditeljske pratnje, koji bi pokrivao aspekte identifikacije porodica, njihovo lociranje i sve druge alternative, kako ta deca ne bi bila zlostavljana ili eksploatisana od strane krijumčara ili trgovaca ljudima“, poručuje Sen Lo.

    I iz sektora za severozapadni Balkan humanitarne organizacije „Save the children“ za Sputnjik kažu da su brojke koje je objavio Evropol izuzetno zabrinjavajuće i ukazuju na ozbiljne praznine u evropskom sistemu zaštite dece širom izbegličke rute.

    „Deca bez pratnje beže od sukoba i prelaze opasan put kako bi dosegla sigurnost u Evropi, samo da bi se izgubili u pukotinama evropskog sistema. Postoji mnogo različitih razloga zbog kojih se ne može ući u trag deci izbeglicama na evropskom tlu — mnogi od njih nisu adekvatno identifikovani i registrovani, mnogi beže iz centara u kojima su smešteni i biraju da sami krenu na put. Ova deca su pod velikim rizikom da postanu žrtve eksploatacije, trgovine ljudima i drugih oblika zlostavljanja“, upozoravaju iz ove organizacije.

    Iz organizacije „Save the children“ navode da evropske države treba da ulože zajedničke napore da unaprede postojeće sisteme zaštite dece koja putuju sama.

    Kako tvrde u ovoj organizaciji, potrebno je osigurati i da zemlje ulaska imaju odgovarajuće kapacitete i stručnost da na odgovarajući način identifikuju, registruju i pruže podršku deci izbeglicama bez pratnje.

    „To znači i da treba obezbediti postojanje efikasnih procedura za provođenje procene najboljeg interesa deteta, kao i za ujedinjavanje sa porodicom u drugim evropskim zemljama. Ukoliko ne bude spremna da obezbedi siguran i zakonski način prolaska za izbeglice, Evropa će podbaciti u svojoj odgovornosti da zaštiti ovu osetljivu decu i njihove porodice“, kažu za Sputnjik iz ove organizacije.

    Ivana Vukašević iz „Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju“ za Sputnjik kaže da postoje dve kategorije dece na migrantskoj ruti — strani maloletnici bez pratnje roditelja ili staratelja, i deca koja su odvojena od roditelja ili staratelja, ali ne nužno i od drugih članova šire familije. Broj dece obe kategorije je u porastu.

    „Kroz Srbiju je u 2015. u sistemu azila registrovano 10.641 maloletnika obe kategorije, s tim što je odvojene dece bilo više od maloletnika bez pratnje. Kada policija identifikuje stranog maloletnika bez pratnje, dužna je da odmah obavesti nadležne centre za socijalni rad, koji potom preuzimaju maloletnika bez pratnje“, objašnjava Vukaševićeva.

    Izbeglice
    © AFP 2019 / PHILIPPE HUGUEN /

    Dalja procedura nalaže određivanje privremenog staratelja za decu bez pratnje i njihovo smeštanje ili u hraniteljske porodice ili u centar za smeštaj stranih maloletnika bez pratnje „Zavoda za vaspitanje dece i omladine“ u Beogradu. Međutim, navodi naša sagovornica, dosta maloletnika svojevoljno napusti privremeni smeštaj i pobegne.

    Prema njenim rečima, ukoliko dete želi da u Srbiji dobije azil, iz „Zavoda za vaspitanje dece i omladine“ upućuje se u neki od centara za azil, gde mu nadležna opština dodeljuje  staratelja, dok traje procedura azila.

    Ako postoji potreba da se detetovi roditelji pronađu, slučaj se prosleđuje Crvenom krstu Srbije koji se, prema rečima Vukaševićeve, pokazao kao dosta uspešan u spajanju porodica.

    Tagovi:
    nesstanak, migranti, deca, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga