22:13 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 122
    Pratite nas

    Panel UN doneo je odluku da je Džulijan Asanž „arbitrarno pritvoren“ i pozvao na njegovo oslobađanje, dok su vlade Velike Britanije i Švedske odbacile tu odluku. Radna grupa UN pozvala je ove zemlje da „okončaju njegovo lišavanje slobode“, uz ocenu da se mora poštovati „fizički integritet i sloboda kretanja“ osnivača Vikiliksa.

    Panel, koji čine petorica eksperata, saopštio je i da bi London i Stokholm trebalo Asanžu da nadokande štete.

    Advokat Toma Fila za Radio Sputnjik objašnjava da termin „arbitrarno pritvoren“, upotrebljen u odluci panela UN, zapravo znači da je Asanž protivzakonito pritvoren.

    „Upotrebljavaju se razni termini, čije značenje je isto. Takođe, nisu svi članovi radne grupe UN vični krivičnom pravu niti krivičnom procesu, pa su nazvali taj pritvor proizvoljnim. Suština je da je pritvor nezakonit, jer su ga naterali da se krije u jednoj ambasadi i ne puštaju ga da iz nje ode gde hoće. To su UN htele da kažu — da ne smeju da ga drže zatvorenog i to jeste suština i međunarodnog prava i njegovog prava kretanja“, kaže Fila za Sputnjik.

    Međutim, objašnjava advokat, ova odluka UN nije pravno obavezujuća.

    „To je savetodavno mišljenje, iako iza njega stoji autoritet UN. Taj autoritet se međutim sprovodi na malim zemljama, kao što je Srbija. Kada su velike sile u pitanju, one procenjuju po sopstvenom nahođenju. Tako da ako Dejvid Kameron ne podrži odluku radne grupe UN, to onda ne znači ništa. Ako Asanž izađe iz ambasade, oni će ga uhapsiti i poslati u Ameriku, jer to i jeste cilj takozvanog postupka koji se protiv njega vodi u Švedskoj. Iako se to za šta ga optužuju nigde na svetu ne može nazvati silovanjem, jasno je da je cilj da ga uhapse Englezi ili Šveđani i da ga izruče SAD-u, gde ga čeka najmanje 35 godina zatvora“, tvrdi Fila.

    Prema njegovim rečima, Asanž utočište može da potraži samo u Rusiji ili Kini, jer mu nijedna druga zemlja neće pružiti adekvatnu zaštitu. Sličnog stava je i novinar Nikola Vrzić, koji za Radio Sputnjik kaže da je odluka UN moralna pobeda Asanža, koja, nažalost, neće imati mnogo uticaja na njegovu dalju sudbinu.

    „Sila je ovde opet iznad prava, a naši zapadni prijatelji ponovo pokazuju svoje licemerje. Prve reakcije Velike Britanije i Švedske, da ih odluka UN ne obavezuje i da će, ako budu u prilici, uhapsiti Asanža, to samo potvrđuju“, navodi Vrzić.

    On ističe da protiv Asanža u Švedskoj zapravo i nije podignuta formalna optužnica zbog silovanja, i da se on traži samo da bi tim povodom dao iskaz. Štaviše, podseća Vrzić, kada je čitava priča o navodnom silovanju i krenula, tužioci su odustali od optužnice.

    „Kasnije je, verovatno pod pritiskom SAD, čitav proces ponovo pokrenut, a Šveđani ne žele da prihvate ni iskaz koji je Asanž dao pred londonskom policijom, niti žele da ga ispitaju putem video linka iz ambasade Ekvadora u koju se sklonio. Sve to naravno pojačava sumnje da je pravi cilj čitave ove akcije da Asanž na neki način bude izručen Americi gde bi mu se sudilo za odavanje državnih tajni, u procesu koji se u SAD vodi protiv njega", kaže Vrzić.

    Ukoliko SAD ipak uspeju da uhvate Asanža, njegova sudbina je izvesna, smatra naš sagovornik. Prema njegovim rečima, osnivač Vikiliksa je u američkim mejnstrim medijima proglašen za državnog neprijatelja, pa ne postoji mogućnost da američka javnost izvrši pritisak na zvanični Vašington da odustanu od optužbi protiv njega.

    „Imamo sudbinu Bredlija Meninga, čoveka koji je Asanžu dostavio diplomatske depeše koje je Vikiliks objavio, i koji je osuđen na višedecenijsku kaznu zatvora. Vidimo i da drugi ’zviždači‘ u Americi dobijaju ozbiljne zatvorske kazne, tako da bi ista sudbina sasvim sigurno sačekala i Džulijana Asanža. On je trenutno možda i najpoznatiji neformalni zatvorenik novog svetskog poretka“, smatra Vrzić.

    Činjenicu da su organizacije za zaštitu ljudskih prava utihnule kada je reč o slučaju Asanž, Vrzića ne iznenađuje.

    „Priča o zaštiti ljudskih prava samo je jedno od oruđa američke spoljne politike i pokušaja nametanja njihove volje i interesa malim zemljama koje ne mogu tome da se odupru. Čim imamo obrnutu situaciju, kada se krše ljudska prava onih čije delovanje ne odgovara interesima američke politike, naravno da sve takozvane ’branioce ljudskih prava‘ to nimalo ne zanima. U krajnjoj liniji, svi oni su i finansirani od iste te Amerike“, napominje Vrzić.

    Inače, Asanž je Vikiliks osnovao 2006. godine, a s radom je počeo januara 2007. godine. Prvi objavljeni dokument optuživao je vlasti Somalije zbog angažovanja kriminalaca za obavljanje likvidacija. Verodostojnost ovog dokumenta odmah je osporena.

    Sajt Vikiliks dnevno je objavljivao gotovo 10.000 stranica poverljivih dokumenata, diplomatskih depeša.

    Tako je obelodanjena građa o ubistvima u Keniji, odlaganju otrovnih materija na tlu Afrike, kompromitujuća prepiska banaka „Kaupthing“ i „Julijus Baer“, materijali o dejstvima SAD u Iraku i Avganistanu, ili o prilikama u Gvanatanamu.

    Interpolova poternica za Asanžom raspisana je 30. novembra 2010, a 7. decembra Britanci su ga uhapsili, na osnovu zahteva Švedske. U toj zemlji on je optužen zbog navodnih prestupa seksualne prirode.

    U ambasadi Ekvadora Asanž se krije od juna 2012. godine.

    Tagovi:
    optužba, Vikiliks, Panel, UN, Toma Fila, Džulijan Asanž, Ekvador, Švedska, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga