17:26 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2442
    Pratite nas

    Samo mesec dana posle navodnog testiranja hidrogenske bombe, Severna Koreja opet je privukla pažnju celokupne međunarodne zajednice, ovog puta zbog lansiranja balističke rakete velikog dometa, koja je u orbitu oko Zemlje lansirala severno–korejski satelit.

    Raketa je preletela Žuto i Istočno kinesko more, prošla kroz japanski vazdušni prostor, a njeni delovi pali su u Tihi okean kod Filipina.

    Veruje se da je Pjongjang lansirao unapređenu verziju rakete „tepo dong 2“, koja može da dosegne, između ostalog, i do teritorije Sjedinjenih Američkih Država. To mišljenje deli i vojno–politički analitičar Miroslav Lazanski.

    „Ta raketa ima interkontinentalni domet i ona umesto satelita može da ponese i nuklearnu bojevu glavu. Zato je Zapad uznemiren, time Severna Koreja pokazuje da je ovladala tehnikom proizvodnje balističkih projektila velikog dometa. Sa tom raketom oni mogu da gađaju ne samo Aljasku, već se polako približavaju i zapadnoj obali SAD, mogu da poklope i Gvam na Pacifiku“, kaže Lazanski za Sputnjik.

    On napominje da je kinesko saopštenje povodom tog događaja dosta uravnoteženo.

    „Oni su rekli — miroljubiva istraživanja kosmosa nisu nikome zabranjena. I nisu. Ali, druga je stvar što Severna Koreja, sa svojim režimom i vladavinom takvim kakvim jesu, izaziva negodovanje na Zapadu i čitavom svetu, i što svaki vojni eksperiment koji ona preduzme odmah izaziva jednu vrstu panike“, objašnjava analitičar.

    Pukovnik ruske vojske, vojni analitičar Mihail Timošenko kaže da ukoliko je zemlja u mogućnosti da lansira satelit u orbitu, to bi moglo da znači da bi Severna Koreja mogla da iskoristi te tehnologije za lansiranje interkontinentalne rakete. On napominje da trenutno Pjongjang ima samo jedan nosač raketa sa dometom do 6.000 kilometara.

    „Kome preti ova raketa? Eventualno Kini. Međutim, bilo bi pogrešno misliti da će Severna Koreja napasti ruku koja je hrani. Hoće li Severna Koreja napasti Rusiju? Ruska vojska ima sistem S–400 u gradu Vladivostoku, koji se nalazi 100 kilometara od rusko–korejske granice. Severnoj Koreji ne treba interkontinentalna raketa za eventualni napad na južnog suseda, jer su dovoljne ’obične‘ rakete, kao i za napad na Japan“, kaže Timošenko.

    On kaže da SAD opet spinuju javnost i koriste planove Severne Koreje kao izgovor za širenje sopstvenog PRO, recimo za razmeštanje sistema u Japanu koji, kao i uvek, „neće biti uperen protiv Pjongjanga, već protiv Rusije i Kine”, kaže Timošenko za Sputnjik.

    Južnokorejski mediji, pozivajući se na obaveštajne službe Seula, objavili su da su pojedine komponente rakete navodno uvezene iz Rusije, ali nisu navedeni nikakvi detalji ili potvrde u vezi sa tim. Na to je smesta reagovao vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin, koji je na svom tviter nalogu napisao da „saopštenje južnokorejske obaveštajne službe zvuči, u najmanju ruku, kao anegdota“.

    Japanska i američka zastava
    © AFP 2020 / DON EMMERT

    Ni Miroslav Lazanjski ne smatra da je takav scenario moguć jer, kako kaže, Severna Koreja nema ni najmanju potrebu da uvozi rakete. Naprotiv.

    „Ako išta dobro izvoze po svetu to su rakete, a raketne sisteme srednjeg dometa dali su i Iranu. Ovladali su proizvodnjom poboljšanog raketnog sistema SKAD, napravili su rakete ’taepodong‘ i ’nodong‘, rakete srednjeg i povećanog srednjeg dometa, a sada i interkontinentalnog dometa. Sumnjam da bi Rusija imala nekog interesa da im to prodaje, a sa druge strane, mislim da su to mogli da dobiju i od Kineza. Kinezi takođe imaju jako razvijene rakete interkontinentalnog dometa, a i bliži su im“, kaže Lazanski.

    Savet bezbednosti UN je na hitnoj sednici usvojio saopštenje koje su podržali Kina, inače saveznik Pjongjanga, i ostalih 14 zemalja–članica. Američka ambasadorka pri UN Samanta Pauel saopštila je da će uskoro, „kao odgovor na opasna i ozbiljna kršenja međunarodnih dogovora“, biti usvojena rezolucija o novim sankcijama.

    Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin naglasio je da nova rezolucija SB, koja će pojačati sankcije prema Severnoj Koreji, ne sme da dovede do humanitarnog i ekonomskog kolapsa u toj zemlji. Lazanski objašnjava da su sankcije vrsta ekonomskog rata, ali veruje da u ovom slučaju, njihovo usvajanje i nije baš tako izvesno.

    „Severnu Koreju ne možete nikada staviti potpuno pod sankcije, jer ona ima granicu sa Kinom, kojoj nije u interesu da severno–korejski režim padne. Ako bi se to dogodilo i ako bi došlo do ujedinjenja Severne i Južne Koreje po modelu dve Nemačke, Kina bi na svojim granicama imala američke snage“, tvrdi Lazanski.

    Kako kaže, Kinezima zapravo odgovara jedna vrsta blagog prkosa Severne Koreje, jer to zapošljava i Japance i Južnokoreance i Amerikance, i na neki način olakšava Kinezima njihovu konfrontaciju na Pacifiku.

    „Čisto sumnjam da će sankcije Severnoj Koreji izglasati Rusija i Kina, jer Rusija u principu ne odobrava sankcije, a i sama je pod njima“, kaže analitičar.

    Lazanski smatra da ni režimu u Seulu ne odgovara dodatno zaoštravanje na tom prostoru, jer čim je Korejsko poluostrvo izloženo takvim vojnim i političkim turbulencijama, nema investicija na tom prostoru.

    On smatra da Pjongjang zapravo šalje poruku međunarodnoj zajednici — po uzoru na vlasti u Teheranu — da sankcije treba da joj budu ukinute, ili će u suprotnom nastaviti da razvija svoje naoružanje. 

    „Iran je isto tako forsirao svoj nuklearni vojni program, ali su usledili pregovori u Beču gde je Zapad rekao — obustavite nuklearni vojni program, a mi ćemo skinuti sankcije. Teheran je uspeo, prekinuo je nuklearni program i sankcije su skinute. To pokušava i Severna Koreja, jer su postali svesni da morate biti snažni da biste nešto postigli u pregovorima sa Zapadom. Oni idu na to da svojim atomskim nuklearnim probama i lansiranjem takvih raketa jednostavno poruče — skinite nam sankcije, inače ćemo uskoro detonirati i petu atomsku bombu. Dakle, to je jedna vrsta raketne diplomatije“, tvrdi Lazanski.

    Tagovi:
    Severna Koreja, raketa, analitičari, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga