10:00 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Žena pripadnica Jedinica za zaštitu kurdskih naroda sa puškom u ruci

    Za napad u Ankari krivi Kurdi ili...

    © AFP 2019 / DELIL SOULEIMAN DELIL SOULEIMAN
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1271
    Pratite nas

    Brzina kojom su turski zvaničnici za napad u Ankari okrivili Kurde ukazuje na politizaciju očitog terorističkog akta. Erdogan zasad ne uspeva da ubedi svoje saveznike, prevashodno SAD, da su Kurdi neprijatelji, a ako uspe u tom naumu, biće korak bliže kopnenoj intervenciji.

    Bombaški napad u Ankari ne samo da je ošamutio Tursku, nego je njene lidere još dublje gurnuo u krizu, naglašavajući tursku ranjivost na situaciju u Siriji i obnovljeni konflikt sa Kurdima. Ovaj napad učinio je da izjave turskih lidera budu samo još borbenije.

    „Naša odlučnost da odgovorimo unutar i van granica zemlje jača sa ovakvim radnjama. Mora se znati da Turska neće zazirati od korišćenja prava na samoodbranu u bilo koje vreme, na svakom mestu i u svakoj prilici“, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

    Kada kaže da će odgovoriti na napade, turski predsednik, naravno, misli na Kurde, koji su odmah optuženi za napad u Ankari.

    Naime, upozorenja istoričara na mogućnost raspada Turske i stvaranja kurdske države postaje realnost, smatra stručnjak za Bliski istok Stanislav Tarasov. Prema njegovim rečima, turska vlada pravi sve više propusta u spoljnoj i unutrašnjoj politici, a dokaz za to su sve učestaliji teroristički napadi. Do pre godinu i po dana, turska vlada vodila je dijalog sa Kurdima, međutim, izneverila je njihova očekivanja i neprijateljstva su obnovljena, kaže Tarasov.

    „Zli duh je pušten iz boce i čak ni Amerikanci ne mogu da ga vrate u nju. Turska bombarduje Kurde, i odmah se nameće zaključak da se radi o njihovoj osveti; ali ne bi trebalo zaboraviti da Turci imaju i ’drugi front‘. Iako Turska nije u direktnom ratu sa DAEŠ-om, ova organizacija vrši terorističke napade na njenoj teritoriji. Postoji i još jedna verzija — ima više indicija koje ukazuju na to da se u Turskoj priprema državni udar, tako da bi iza napada u Ankari mogle da stoje snage za koje dosad nismo znali“, zaključuje Tarasov.

    Aleksej Martinov, direktor Međunarodnog instituta za moderne zemlje, mišljenja je da je teroristički napad u Ankari provokacija. Turski predsednik Erdogan pokušava da započne kopnenu intervenciju svoje zemlje u Siriji i na taj način produži vek DAEŠ-u, smatra on.

    „Izgleda da je turski predsednik prešao crtu i da je spreman da žrtvuje mirne građane kako bi našao izgovor za invaziju. Kada se dešava napad poput ovog u Ankari, uvek se postavlja pitanje kome to ide u korist? Erdoganu i njegovoj stranci rata — ili Radničkoj partiji Kurdistana, koju zbog onog što se desilo juče očekuju još veće represije“, pita se Martinov.

    Da Kurdima ne idu u prilog teroristički napadi, tvrdi i docent beogradskog Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Slobodan Anđelković. Nakon hapšenja bivšeg vođe PKK Abdulaha Odžalana, Kurdi se ne bave terorizmom, već su se opredelili za drugačije vidove borbe.

    Sama činjenica da je Turska o napadu odmah obavestila stalne članice SB UN ukazuje na određene namere te zemlje.

    „Ukoliko Turska pokrene kopnenu invaziju protiv Kurda u Siriji u trenutku kada ruska avijacija dejstvuje sa snagama predsednika Asada, gde Zapad pomaže sirijsku opoziciju, a svi oni se deklarativno bore protiv DAEŠ-a, tu će nastati haos“, kaže Anđelković.

    Brzina kojom su turski zvaničnici za napad u Ankari okrivili Kurde ukazuje na politizaciju očitog terorističkog akta, smatra novinar „Politike“ Miroslav Lazanski. Dosad je, kaže on, vlada Turske za terorističke napade optuživala pripadnike Radničke partije Kurdistana (PKK), političku organizaciju Kurda koji žive u Turskoj, a sada su požurili da optuže sirijske Kurde.

    „Optužba protiv sirijskih Kurda je u funkciji opravdavanja direktnog turskog mešanja u rat na prostorima Sirije. Problem je sa čelnim ljudima turske države koji su očito precenili svoj i značaj same Turske, koji sa svojom antiruskom histerijom komplikuju situaciju u tom području“, kaže Lazanski.

    On podseća da Turska sve vreme drži otvorenu granicu za snabdevanje DAEŠ-a i Nusra fronta ljudstvom, novcem i oružjem, kao i za šverc nafte, na čemu, prema njegovim rečima, pojedini članovi turskog establišmenta jako dobro zarađuju.

    Turska ne samo da ignoriše rezoluciju Saveta bezbednosti UN o zabrani trgovine švercovanom naftom iz Sirije i Iraka, već ignoriše njegove pozive da prestane da bombarduje sirijsku teritoriju.

    „Turska se na to ne obazire, postala je veoma problematičan član NATO-a. Sada je samo pitanje da li ona to radi uz prećutnu saglasnost SAD ili ne slušaju više čak ni Vašington“, kaže Lazanski.

    Turske oružane snage već gađaju iz artiljerije položaje sirijskih Kurda, a predsednik Erdogan i njegovi saradnici odavno ponavljaju da je kopnena intervencija jedini način da se zaustavi rat. Ovo Erdoganovo mišljenje ne dele, međutim, njegovi saveznici iz NATO-a, što je i izazvalo njegov bes.

    Erdogan zasad ne uspeva da ubedi svoje saveznike, prevashodno SAD, da su Kurdi neprijatelji, a ako uspe u tom naumu, biće korak bliže kopnenoj intervenciji.

    Tagovi:
    Ankara, stručnjaci, napad, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga