21:58 05 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2551
    Pratite nas

    Izgledi za nezavisnost Kurdistana zavise od toga hoće li se sirijska kriza posle rusko-američkog dogovora rešavati isključivo političkim sredstvima ili će da preraste u širu krizu u koju će da bude upletena i Turska.

    Sa razvojem bliskoistočne krize Kurdi su, kao nikada u istoriji, postali najuticajniji narod u regionu. U Iraku i Siriji ravnoteža moći zavisi od njih, a nalaze se i u središtu turske politike. Razvoj građanskog rata u Siriji doprineo je i nacionalnom buđenju Kurda, koji posle sto godina borbe za samostalnu državu, čini se, upravo sada imaju najviše izgleda da izvojuju nezavisnost.

    Sa takvom ocenom slaže se Jurij Nabijev, predsednik ruskog Društva za saradnju sa kurdskim narodom.

    Sopstvena država Kurdima bi, prema njegovom mišljenju, mogla da bude nagrada za borbu protiv terorista jer, kako kaže, oni na taj način brane ceo svet.

    „Da je međunarodna zajednica pružala Kurdima neophodnu podršku, oni bi već odavno pobedili DAEŠ. Mislim da je stvaranje nezavisne kurdske države već na pomolu, jer oni imaju sopstvene institucije, vojsku, kontrolišu svoje teritorije. Mislim da je rusko rukovodstvo prepoznalo ovu težnju kurdskog naroda ka ujedinjavanju i da to nema  direktne veze sa  krizom u rusko-turskim odnosima. Mislim da će Rusija na kraju podržati pravedne zahteve Kurda u regionu“, kaže Nabijev.

    Sa druge strane, vojni analitičar Vladimir Bogatirjov kaže da ni Rusija, ni SAD, ni bliskoistočne države nikada nisu najavljivale da bi nezavisna kurdska država ikada mogla biti formirana.

    „Da je došlo do stvaranja nezavisne kurdske države u regionu bi se pojavila vojno jaka, ekonomski razvijena i dobro organizovana zemlja, koja bi kardinalno promenila odnos snaga u regionu. Osim toga, irački, sirijski i turski Kurdi, iako teže ujedinjavanju, ipak imaju dosta nesuglasica. Za sada nema uslova za stvaranje nezavisne kurdske države“, zaključuje Bogatirjov.

    Prema rečima bivšeg jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Vladislava Jovanovića, izgledi za nezavisnost Kurdistana zavise od toga hoće li se sirijska kriza posle rusko-američkog dogovora rešavati isključivo političkim sredstvima, ili će da preraste u širu krizu u koju će da bude upletena i sama Turska.

    „Turska se u ovom slučaju nalazi u jednom đavolskom izboru — da li da se suzdrži i da prihvati ovo što su dve velike sile, Rusija i Amerika, započele, da se rat prevaziđe isključivo mirnim putem i političkim sredstvima, ili da uplašena zbog kurdskog pitanja u svojoj istoriji i na svojoj teritoriji pomeša karte i pokuša neki lov u mutnom“, kaže Jovanović, nekadašnji ambasador SFRJ u Turskoj.

    Amerika, prema njegovim rečima, već duže vreme podržava iračke Kurde, koji od nje dobijaju podršku, političku i materijalnu.

    Ektremni levičari PKK napadaju policiju u Instambulu
    © AFP 2020 / BULENT KILIC

    „Ako Amerika ima interese da podrži Kurde u Iraku, možda bi imala interese da ih podrži još negde i da čak razmišlja o tome da bi možda Kurdistan kao jedna velika, moćna država mogla biti njihova najsigurnija baza na Srednjem Istoku“, smatra on.

    Veliki Kurdistan, prema Jovanovićevom mišljenju, odgovarao bi Americi, jer ne bi zavisio od arapskih veza i spletki i ne bi nužno morao da bude u konfrontaciji sa Izraelom, bliskoistočnom državom koju Amerika bezrezervno podržava.

    Jovanović navodi i drugi spoljni interes koji je povezan sa mogućim zaoštravanjem rusko-turskih odnosa.

    „Turska igra vrlo opasnu partiju pokera koja može da je dovede u vrlo neprijatnu situaciju, naročito ako bi se pitanje Kurda šire postavilo i ako bi druge zemlje mogle tu kartu aktivnije, ili možda čak direktnije da koriste u odnosima sa Turskom. I tu se Turska nalazi u problemu, jer je u odnosu na nekadašnju Jugoslaviju bila veoma nekorektna — jer je odjednom priznala sve četiri bivše jugoslovenske republike kao nezavisne. Tu je ona dala primer koji se sutra može okrenuti protiv nje“, kaže Jovanović.

    Protiv Turske se može okrenuti i njeno ishitreno priznavanje nezavisnosti Kosova, tvrdi Jovanović, jer ako je priznala otcepljenje pokrajine od neke druge države, u turskim rukama ne nalaze se dovoljno čvrsti argumenti da brani ostanak dela sopstvene teritorije naseljenog Kurdima. Međutim, ako se stvari kreću političkim putevima, šanse za pojavljivanje nezavisnog Kurdistana su male ili embrionalne, smatra Jovanović.

    Nezavisni Kurdistan koji bi obuhvatio samo teritoriju današnjeg severnog Iraka postao bi zarazan primer i Pijemont za Kurde koji žive u Turskoj, Iraku, Iranu i Siriji, kaže Jovanović. Bio bi to prvi slučaj da se na prostoru Bliskog istoka posle Prvog svetskog rata stvara nova država i to na području koje je veoma osetljivo, rovito i trusno. Bio bi to, smatra Jovanović, primer i za druge bliskoistočne narode jer Turska, Iran, Irak i Sirija su višenacionalne države, zaključuje Jovanović.

    Tagovi:
    Kurdistan, država, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga