05:31 21 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Poplave,Obrenovac

    Hoće li poplave naterati Srbe da se osiguraju

    Bojana Anđelić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    3310

    Većina zemalja okruženja koje se često susreću sa poplavama uvela je obavezno osiguranje od elementarnih nepogoda i tako brigu o obnovi posle poplava i zemljotresa skinula sa svojih, odnosno leđa svih građana. Da li je taj model rešenje za Srbiju koja se ponovo bori sa nabujalim rekama?

    Više od sedamsto domaćinstava u Srbiji poplavljeno je zbog izlivanja reka u poslednjih nekoliko dana. Država je, uz obećanje da će učiniti sve da pomogne svima koji su ugroženi, procenila da je za sanaciju štete prouzrokovane poslednjim poplavama potrebno oko 2,2 miliona evra.

    Među mnogima čije su kuće stradale su i oni koji su već jednom ostali bez krova u poplavama 2014. godine. Ako je suditi prema podacima osiguravajućih kuća, građani Srbije od poslednje katastrofe nisu izvukli pouke. Očigledno se kultura osiguranja ne dobija katastrofom, kaže za Sputnjik predsednik Opštine Obrenovac, koja je pre dve godine ozbiljno stradala u poplavama, Miroslav Čučković.

    „Od jedanaest i po hiljada uništenih kuća, bile su osigurane samo dve. Šteta im je isplaćena. Te dve porodice dobile su po milion i po dinara. Za godišnje osiguranje kompletnog domaćinstva treba izdvojiti kao za dve pakle cigareta mesečno, to je oko 500 dinara. Osiguranje je dakle dostupno većini građana Obrenovca. Mi smo kao opština pozivali ljude da odu u bilo koju osiguravajuću kuću i da osiguraju svoje domaćinstvo, uzalud“, kaže Čučković.

    Situacija je ista i u drugim delovima Srbije. Pored pritiska javnosti i kampanja osiguravajućih kuća posle „stogodišnjih poplava“ samo retki misle da im je osiguranje potrebno, potvrđuje za Sputnjik direktorka marketinga „Unika osiguranja“ Sonja Marić. Poražavajuća je činjenica da je broj osiguranih domaćinstava danas jednak onom iz 2014. godine, kaže Marićeva.

    „Te godine je isplaćena ukupna šteta od oko milijardu i po evra, a samo dva odsto kompanija i domaćinstava je bilo osigurano u slučaju takve nepogode. Građani su danas možda malo spremniji da čuju informaciju o zaštiti njihove imovine u slučaju poplava, ali to je jedina stvar koja se pomerila od tada“, kaže Sonja Marić.

    Opština Obrenovac je posle poplava pre dve godine odlučila da preuzme stvar u svoje ruke, pa su osigurani bezmalo svi javni objekti, škole, obdaništa, Dom zdravlja, ambulante.

    „Školu smo zaštitili od svega od čega je moguće osigurati, uključujući i udarac nepoznatog predmeta tokom bujične poplave. Inicirali smo i uvođenje zakonske obaveze osiguranja svih domaćinstava, kao što se osiguravaju automobili tokom registracije“, kaže predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

    Tu inicijativu pozdravljaju osiguravajuće kuće u kojima kažu da su pojedine zemlje pribegle modelu obaveznog osiguranja od elementarnih nepogoda. Sonja Marić iz „Unika osiguranja“ navodi primer Rumunije, koja se relativno često suočava sa poplavama. Ona navodi da je oko 1.800.000 domaćinstava na taj način bilo osigurano.

    Sličan je zakon i u Bugarskoj, međutim direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević za Sputnjik kaže da u ovom trenutku uvođenje obaveznog osiguranja nije moguće, obzirom na imovinsko stanje građana Srbije.

    „Ono bi predstavljalo dodatni teret na već male prihode, politička je odluka da se o tome u ovom trenutku ne priča. Takav je stav bio pre ovih poslednjih poplava, videćemo da li će se sada menjati. O raznim mehanizmima za zaštitu budžeta već smo pričali sa lokalnim samoupravama. Naišli smo na raspoloženje, naročito kod onih koji su pretrpeli velike štete. Ako već ne možemo da imamo obavezno osiguranje koje bi plaćali građani, ako ne možemo da motivišemo ljude, treba da vidimo na koji način kao država možemo da sebe zaštitimo“, kaže Blagojević za Sputnjik.

    Blagojević dodaje da Vlada Srbije nema mehanizam da primora lokalne samouprave da osiguraju obdaništa, škole, domove zdravlja, kao što je slučaj u Obrenovcu, koji je posle poplava 2014. godine osigurao gotovo sve objekte.

    „Možemo samo da im skrenemo pažnju koliko je to važno“, kaže Blagojević za Sputnjik.

    On dodaje da je Turskoj bilo potrebno nekoliko milijardi dolara za sanaciju štete od više zemljotresa, pa je ta zemlja uvela obavezno osiguranje stambenih objekata, a da je u Rumuniji 30 odsto objekata osigurano od poplava, ali još jednom podvlači da zbog složene ekonomske situacije, za obavezno osiguranje te vrste u Srbiji nije vreme.

    U našoj zemlji je zbog poplava na snazi vanredna situacija kako bi se preventivnim merama olakšalo i ubrzalo delovanje vojske, policije i komunalnih preduzeća radi zaštite građana i stvari, ali i u otklanjanju posledica poplava.

    Tagovi:
    osiguranje, Čučković, Blagojević, poplave, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga