07:48 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 191
    Pratite nas

    Kad ECB smanji kamatne stope pre ili kasnije to pruža mogućnost da se kamatne stope u Srbiji dodatno obore u narednom periodu. U bliskoj budućnosti svakako ćemo moći da se zadužujemo po relativno niskim kamatama.

    Taj period treba iskoristiti da se restrukturira naša ekonomija. Evropska centralna banka je prvi put od uvođenja evra snizila ključnu referentnu kamatnu stopu na nula odsto.

    Paralelno sa tim, štampanje novca u mesečnom obimu povećano je sa 60 na 80 milijardi evra, a nova mera, koja je istorijski posmatrano takođe presedan, jeste i kupovina korporativnih, pored otkupa državnih obveznica.

    Prema mišljenju profesora Mališe Đukića sa Beogradske bankarske akademije, te mere jasno ukazuju na procenu ECB da je evropskoj privredi potreban dodatni stimulans za značajniji privredni oporavak.

    „Evropska privreda u zbiru gledano ne beleži očekivani oporavak, to je jedan problem, a drugi je i problem i dalje relativno visoke nezaposlenosti što nedvosmisleno ukazuje na zaključak da u okviru monetarne politike treba preduzeti još nešto kako bi se uticalo na kretanje privrede“, navodi Đukić za Sputnjik.

    Korupcija u Kini ilustracija
    © Flickr / Democracy Chronicles

    Brokerski stručnjak Nenad Gujaničić ističe da su nove mere nastavak monetarne politike koju je ECB počela da sprovodi pre oko godinu dana.

    „Suština tih mera jeste da se labavom monetarnom politikom podstakne ekonomija evrozone, odnosno da se ubrizgaju monetarna sredstva u privredu kako bi ona ubrzala rast“, navodi Gujaničić.

    On napominje da te mere definitivno nemaju samo jednu stranu medalje, već su i prilično opasne, jer na dugi rok mogu da daju prilično loše podsticaje u kretanjima u ekonomiji i jer mogu nastati razni investicioni mehuri poput rasta cena akcija i cena nekretnina. Kad je reč o uticaju koje će te mere imati na odnos dinara i evra, Đukić i Gujaničić se slažu da će pre ili kasnije to dovesti do obaranja kamatnih stopa u Srbiji. 

    „Kad ECB smanji kamatne stope pre ili kasnije se smanje kamatne stope na međubankarskom tržištu novca — mi to zovemo euribor — što zapravo znači da banke koje posluju kod nas dolaze do izvora finansiranja jeftinije, jer se banke same po sebi zadužuju po nižim kamatnim stopama. To onda pruža mogućnost da se kamatne stope u Srbiji dodatno obore u narednom periodu. To nije jedini faktor, imate problem nenaplativih kredita, stanje u privredi, ali jeste krupan jer je trend padajući“, navodi Đukić.

    Prema rečima Gujaničića, glavna posledica novih mera ECB jeste da će u narednom periodu doći do snižavanja kamata i kod nas.

    Nenad Grujić
    © Sputnik / Nenad Zorić

    „Ono što je najvažnije, s obzirom da je naša zemlja prilično zadužena, mi ćemo svakako u nekoj bliskoj budućnosti dalje moći da se zadužujemo po relativno niskim kamatama. Taj period treba iskoristiti da se restrukturira naša ekonomija, da se sprovedu neophodne reforme kako bismo period kad kamate budu više dočekali spremni, a ne sa ovako visokim dugom“, savetuje Gujaničić.

    Među faktorima koji utiču na takve mere ECB i trendove u privredi evrozone Đukić navodi zabrinutost zbog izbegličke krize, ali i dešavanja u kineskoj privredi.

    „Ako Kina zabeleži stopu rasta koja je manja od očekivane, što samo po sebi smanjuje tražnju za sirovinama i primarnim proizvodima, imate automatski uticaj na kretanje cena na svetskim berzama i pad indeksa, što se već dešavalo, a onda prelivanje tih efekata na Evropu, odnosno na Ameriku“, objašnjava profesor Đukić.

    Kako ističe, pored dešavanja u samoj evrozoni, kursa koji se formira između evra i dolara, odnosno evra i drugih valuta, ta globalna dešavanja, posebno ishod izbegličke krize, biće faktori koji će u velikoj meri opredeliti trajanje takvih mera ECB.

    Na pitanje kako će celokupna situacija uticati na svetsku privredu, Gujaničić podseća da je američki „Fed“ u decembru prošle godine, posle višegodišnjeg perioda niskih kamatnih stopa, počeo sa povećanjem kamate, a da ECB ima drugačiju politiku.

    „To će verovatno dovesti do slabljenja evra što bi u perspektivi trebalo robu sa evropskog kontinenta na globalnom novou da učini jeftinijom i da dovede do oporavka privrede evrozone“, smatra naš sagovornik.

    Ruski ekonomski stručnjak Viktor Jefimov smatra, međutim, da je sniženje ključne referentne kamatne stope apsolutno normalan proces.

    „Onaj ko planira da se bavi proizvodnjom, mora da smanji kamatnu stopu, idealno — na nulu, jer to daje podsticaj za realni sektor ekonomije. Smanjivanje kamatnih stopa istovremeno smanjuje prostor za valutne spekulacije“, ističe Jefimov.

    Odluka ECB bi, kako dodaje, mogla dovesti do slabljenja evra, ali od toga će imati štetu samo oni koji se bave tim spekulacijama, dok će realni sektor profitirati. Sa druge strane, dodatno štampanje valute ne mora da znači rast inflacije. Ako novac bude uložen u razvoj proizvodnje, a ne u potrošnju, do rasta inflacije neće doći.

    „Svi ti stereotipi o slabljenju valute i inflaciji propagiraju igrači na spekulativnim tržištima, jer za njih je stabilnost sinonim za ’smrt‘“, zaključuje Jefimov.

    Tagovi:
    euribor, pad, referentna kamatna stopa, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga