00:02 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 116
    Pratite nas

    Bombaški napad na trgu Kizilaj, koji je odneo 37 života, daje mogućnost turskim vlastima da uvedu vanredno stanje i priliku da reše unutarpolitičke i spoljnopolitičke razmirice, smatraju analitičari.

    Eksplozija automobila-bombe na ankarskom trgu Kizilaj odnela je, prema poslednjim podacima, 37 života, dok je najmanje 125 povređeno. Ovaj poslednji napad u nizu, a bilo ih je do sada tri, pokrenuo je oštru debatu o sposobnosti turskih vlasti da zaštite svoje građane.

    Dva dana pre nego što su teroristi aktivirali bombu na jednom od najfrekventnijih mesta turske prestonice, američka ambasada u Ankari obavestila je turske vlasti o mogućem terorističkom napadu na vladine institucije i rezidencijalne delove grada.

    Ruski obaveštajni veteran Lav Koroljkov kaže da, s obzirom na brojnost terorističkih grupa, turske bezbednosne službe moraju uvek da budu na oprezu. Ipak, tvrdi on, ne mogu se sve terorističke grupe uvek držati pod kontrolom.

    Bombaški napad na trgu Kizilaj ide naruku Erdoganovom režimu, veli Koroljkov, s obzirom na mogućnost uvođenja vanrednog stanja i priliku da reši kako unutarpolitičke, tako i spoljnopolitičke nerešene razmirice. Turska će sada moći da koristi argument da se nalazi pod stalnom terorističkom pretnjom i da im je, kao članici NATO-a, potrebna pomoć drugih članica, kaže Koroljkov.

    „Radi se o tome da ovaj teroristički napad sada omogućava Ankari da deluje protiv Kurda. Zato će neposredno protiv sirijskih Kurda moći da otvaraju vatru ili sprovode druge mere protiv kurdskih organizacija koje se nalaze na teritoriji Turske. To jest, sada postoji široki dijapazon akcija koje Erdogan može da sprovede“, zaključuje on.

    Oleg Glazunov, član ruske Zajednice vojnih analitičara, kaže da ovaj teroristički napad daje izgovor Erdoganu da započne kopnenu vojnu intervenciju u Siriji.

    „Mislim da se bez dozvole SB UN Ankara ne bi odlučila za kopnenu operaciju, ali sada bi mogla da se obrati UN kako bi dobila dozvolu da se umeša u borbu protiv terorista na teritoriji susedne zemlje. Stoga ne isključujem da su turske specijalne službe znale da se priprema teroristički napad, ali su jednostavno zatvorile pred tim“, kaže Glazunov.

    Teško je proceniti razloge za napad, kaže šef turskog Sputnjika Tural Kerimov, ali očigledno je da Turska sprovodi kontroverznu politiku.

    „Ankara naglašava borbu protiv terorizma, sa druge strane — obara avion koji bombarduje položaje terorista. Ili, recimo, vlada sprovodi protivterorističke akcije unutar zemlje, ali pripadnici protivterorističkih jedinica su odgovorni za smrt desetina civila kurdske nacionalnosti“, kaže on.

    Za novinara „Politike“ Boška Jakšića, poslednji napad u Ankari je kurdski odgovor na ponašanje turskih vlasti i snaga reda prema Kurdima na jugoistoku Turske.

    „Ako to možemo da nazovemo interesom, interes Kurda je da se odbrane od politike koju Ankara vodi od jula prošle godine, kada je prekinuto primirje koje je vladalo dve i po godine. Po mom mišljenju, ovaj terorizam je plaćanje cene za veliku političku grešku turskog predsednika Erdogana, koji je to primirje prekinuo“, kaže Jakšić.

    On ne isključuje mogućnost da teroristički napadi koji su u poslednjih šest meseci zahvatili Tursku imaju veze i sa flertovanjem Erdoganovog režima sa DAEŠ-om.

    „Vrlo je lako povezati sve aktere, na čitavom ovom području. Ako uzmemo u obzir turski animozitet prema Kurdima sa severa Iraka, i posebno prema Kurdima koje Turci napadaju na severu Sirije, a velike sile, i Rusi i Amerikanci, podržavaju ih kao aktivne saveznike u borbi protiv DAEŠ-a, jasno je da su i islamisti upleteni u čitavu igru. Sve se otvorenije potvrđuje ono što se u značajnoj meri govorilo izlaskom DAEŠ-a na veliku scenu, da Turska nije zainteresovana da spreči prodor islamista. Štaviše, da ih je, ako ne direktno, onda posredno naoružavala i pomagala im na sve druge načine“, zaključuje Jakšić.

    Oktobra meseca, Tursku je potresao teroristički napad koji su vlasti opisale kao najsmrtonosniji u modernoj istoriji zemlje. Dva bombaša-samoubica napala su mirovni skup i ubila oko 100 ljudi, uglavnom Kurda.

    Prokurdska partija, koja je prošle godine prvi put osvojila poslanička mesta u turskom parlamentu, osudila je poslednji napad izjavom da „deli bol“ sa drugim građanima Turske. Za vođstvo stranke, ova izjava je veoma važna, s obzirom na to da ih turske vlasti povezuju sa separatističkom Radničkom partijom Kurdistana i da je premijer Davutoglu od parlamenta tražio ukidanje imuniteta za više partijske funkcionere, kako bi sud mogao da ih goni po optužbama za terorizam.

    Turska će nastaviti da potvrđuje svoje pravo na samoodbranu od terorističkih pretnji, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan povodom napada na trgu Kizilaj, i obećao je da će njegova zemlja nastaviti borbu protiv terorizma, dok je Bela kuća osudila napad i potvrdila Tursku kao saveznika u borbi protiv terorizma.

     

    Tagovi:
    izgovor, Ankara, Kurdi, napad
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga