15:04 26 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    221323
    Pratite nas

    Iako su Britanija i Srbija bila saveznice u oba svetska rata, odnosi dveju zemalja nikada nisu bili srdačni, ističe u razgovoru za Sputnjik bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Velikoj Britaniji Vladeta Janković.

    U svetlu posete princa Čarlsa Beogradu i uoči obeležavanja 180 godina diplomatskih britansko-srpskih odnosa, Janković ocenjuje da je politika Britanije ostavila tragove i ožiljke.

    „Britansko-srpski odnosi su imali uspone i padove i uvek su bili diktirani interesima. Još u 18. i 19. veku Engleska je zapravo prilikom rešavanja tzv. istočnog pitanja — šta raditi posle propasti Otomanskog carstva, uvek gledala da tog ’mrtvaca na Bosforu‘ drži što duže u životu kako bi neutralisala uticaj Rusije. I tada smo mi bili neka moneta za potkusurivanje, u doba posle prvog i drugog srpskog ustanka, ali sve je to davna prošlost. Takođe je činjenica da smo u oba svetska rata bili na istoj strani, ali opet tu neke velike sentimentalnosti nema. Malo ko to danas pamti, ali setimo se tog stravičnog savezničkog bombardovanja 1944. godine pred kraj rata. Sve su to stvari koje ostavljaju svoje tragove i ožiljke“, kaže Janković.

    Bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i Crne Gore u Velikoj Britaniji Vladeta dr Janković
    © Sputnik
    Bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i Crne Gore u Velikoj Britaniji Vladeta dr Janković

    Janković ocenjuje da je u poslednje vreme najgori od tih ožiljaka bilo bombardovanje 1999. godine, kada je Velika Britanija, na čijem čelu je tada bio Toni Bler, bila veoma opredeljena za bombardovanje.

    „I kao što je to uopšte slučaj u poslednjim decenijama, posle drugog svetskog rata, britanska politika je zaista replika politike Vašingtona. Dobrim delom je pod uticajem američke politike, pa se to naravno odnosi i na njihov stav prema Balkanu, zbivanjima na Balkanu i recimo raspadu Jugoslavije, ulozi Srbije, osamostaljenju Kosova, kao i o nedavnom pokušaju Britanije da progura rezoluciju o genocidu u Srebrenici… Ima zaista mnogo stvari koje u britansko-srpskim odnosima nisu za pohvalu. Ne pamtim kada su u Savetu bezbednosti SAD i Velika Britanija  glasali u interesu Srbije“, precizira Janković.

    Janković  ističe da je uprkos istorijskim činjenicama politika  jedno, a kulturne veze drugo i da je uticaj britanske kulture i  književnosti nešto što je kod nas ostavilo traga.

    „Govorim kao čovek koji je dobar deo života proveo u Engleskoj i ja imam visoko mišljenje o toj naciji. Oni su hrabri i ispravni ljudi, ali je njihova politika u neskladu sa našim interesima, nekako im se uvek isprečujemo na putu“, kaže Janković.

    Na pitanje kako objašnjava činjenicu da Britanija često voli da nam daje savete za evropske standarde, a sama razmišlja o izlasku iz EU, Janković kaže:

    „Naravno da je to paradoksalno i ja, recimo, od ove posete ne bih ništa očekivao što se tiče naših pretenzija da se pridružimo EU upravo zato što je antievropsko, evroskeptično raspoloženje u Britaniji na uzlaznoj liniji. Njih očekuje taj referendum o ostanku u EU, tako da oni sasvim sigurno neće u ovoj prilici preko Princa Čarlsa bilo šta činiti što bi imalo neke veze sa našim nastojanjem, po mom uverenju jalovim i pogrešno usmerenim, da se pridružimo EU u trenutku kada je ona u stanju takve krize“, navodi Janković.

     

    Tagovi:
    ožiljci, princ Čarls, tragovi, odnosi, diplomatija, Vladeta Janković, Velika Britanija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga