09:40 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Mihail Gorbačov

    Komunisti Rusije traže hapšenje Gorbačova

    © Sputnik / Sergej Gunjejev
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5613
    Pratite nas

    Partija Komunisti Rusije obratila se državnom tužilaštvu sa zahtevom da pokrene krivični postupak protiv prvog i poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova zbog „izdaje domovine“ i „neispunjavanja volje naroda“.

    Komunisti traže i da Gorbačov bude u pritvoru dok traje istraga, kako ne bi pobegao u inostranstvo, kao i da mu bude oduzeta imovina, koja je „stečena nezakonitim putem“.

    Mihail Gorbačov
    © Sputnik / Ramilь Sitdikov

    „Te 1991. godine većina građana zemlje glasala je za očuvanje SSSR-a. Međutim, Mihail Gorbačov, uprkos tome što je imao neophodna ovlašćenja, nije ispunio volju birača i nije preuzeo nikakve akcije kada je u pitanju očuvanje SSSR-a. Krivci moraju biti kažnjeni, a mi smo ubeđeni u to da je to bila izdaja države“, smatra lider partije Maksim Surajkin.

    Pre tačno četvrt veka, 17. marta 1991. godine održan je prvi i jedini narodni referendum. Građanima saveznih republika ponuđeno je da izraze svoje mišljenje u vezi s očuvanjem savezne države u „obnovljenom vidu“. I premda je šest saveznih republika odbilo da učestvuje na referendumu, preko 75 odsto Sovjeta glasalo je za očuvanje SSSR-a.

    Uprkos tome, 8. decembra 1991. godine predsednici Rusije, Belorusije i Ukrajine, Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič potpisali su u Minsku Belovežski sporazum o formiranju Zajednice nezavisnih država (ZND). Time je prestao da postoji Sovjetski Savez.

    Nekoliko dana kasnije, njima su se pridružili i lideri još osam republika, a 25. decembra je Gorbačov podneo ostavku na mesto predsednika države.

    Tome je prethodio i neuspeli pokušaj državnog udara protiv perestrojke Mihaila Gorbačova, takozvani Avgustovski puč (od 19. do 21. avgusta 1991).

    Uz podršku šefa KGB-a Vladimira Krijučkova i ministra odbrane Dmitrija Jazova antireformske snage uveravale su javnost da Gorbačov „nije sposoban da vodi zemlju i ispunjava predsedničke funkcije iz zdravstvenih razloga“ — oni su proglasili vanredno stanje, vratili cenzuru i doveli tenkove u Moskvu. Boris Jeljcin mobiliše snage, uvodi policijski čas i preuzima komandu nad oružanim snagama. Konačno, raspad Sovjetskog Saveza usledio je samo četiri meseca kasnije, u decembru 1991. godine.

    Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da bi danas više od polovine Rusa, čak 64 odsto njih, glasalo za očuvanje Sovjetskog Saveza u slučaju održavanja referenduma o ovom pitanju, a većina njih kao glavnog krivca za raspad zemlje vidi Gorbačova.

    „Posle 25 godina od održavanja referenduma o očuvanju SSSR-a (17. marta 1991. godine) većina građana (Rusije) ponovo je izrazilo spremnost da dâ potvrdan odgovor. Tako je, prema podacima Centralne komisije referenduma SSSR-a ’da‘ na glasačkom listiću zaokružilo 76 odsto birača. Danas, 64 odsto Rusa kaže da bi glasalo za očuvanje SSSR-a“, naveli su u ruskom centru za istraživanje javnog mnjenja VCIOM, dodajući da bi negativno na ovo pitanje odgovorilo 20 odsto građana Rusije.

    Miting Komunističke partije u Moskvi
    © Sputnik / Vladimir Vjatkin

    Kao glavne krivce za neispunjavanje narodne volje o očuvanju SSSR-a savremeni Rusi vide tadašnjeg lidera zemlje Mihaila Gorbačeva (27 odsto) i njegov tim, vrhovnu vlast u celosti (17 odsto) i Borisa Jeljcina i njegove saradnike (13 odsto).

    Tek dva odsto Rusa smatra da su na raspad zemlje uticale Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje, a samo jedan odsto njih veruje da krivaca uopšte nije ni bilo. Mnogima je, međutim, bilo teško da odgovore na pitanje ko je krivac za raspad Sovjetskog Saveza — čak 40 odsto njih nije moglo da odgovori.

    „Istraživanje sprovedeno četvrt veka posle referenduma pokazuje da je uvrženo mišljenje o sveopštoj nostalgiji za Sovjetskim Savezom samo preterivanje. Glavni nosioci te nostalgije danas su oni koji su glasali za očuvanje Saveza pre 25 godina, a i dalje za raspad krive Gorbačova. To su ljudi starije generacije, među kojima je reč ’sovjetski‘ snažno povezana sa redom, sigurnošću i i stabilnošću“, objasnila je rezultate istraživanja šefica istraživačkih projekata Uprave društveno-političkih istraživanja VCIOM-a Julija Baskakova.

    Ona ističe da danas „na njihovo mesto dolaze predstavnici nove generacije, koji o Sovjetskom Savezu znaju samo iz priča svojih roditelja“.

    „Za njih je Sovjetski Savez samo jedna u nizu okrenutih stranica u istoriji“, zaključila je Baskakova.

    Tagovi:
    raspad, hapšenje, Komunisti Rusije, Dmitrij Jazov, Leonid Kravčuk, Boris Jeljcin, Mihail Gorbačov, Belorusija, SSSR, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga