21:05 14 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Rat u Siriji doveo do toga da se 80 odsto stanovništva nađe u siromaštvu, a životni vek je skraćen za 20 godina.

    Palmira — neuništiva Pustinjska Venecija

    © Flickr / Alessandra Kocman
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 55
    Pratite nas

    Nekada moćno carstvo Palmiru, arheolozi su nazvali Pustinjskom Venecijom. Dugo je bila jedan od najočuvanijih gradova antike, dok se nije pojavio DAEŠ. Istorija Palmire bila je burna, puna uspona i padova, a legenda o kraljici Zenobiji, u čije vreme je taj grad ovladao čitavim Levantom, i dalje je živa na Bliskom istoku.

    Da je Bliski istok kolevka civilizacije, uči se još u osnovnoj školi. Zeleni polumesec je ime oblasti koja počinje dolinom Nila, nastavlja se mediteranskom obalom Bliskog istoka, obuhvata Siriju, Liban i Izrael i završava se Mesopotamijom. Na tom prostoru izumljeni su točak, amovi, potkovica, cigla, jaram, plug, pismo, to je kolevka univerzalnih monoteističkih religija… Jednom rečju, taj prostor je Silicijumska dolina svatske civilizacije, jer bez toga što je tamo nastalo, čovek bi ostao na nivou na kojem je bio u preistoriji.

    Sirija, kao deo prostora Zelenog polumeseca, sa svojim gradovima Damaskom, Alepom i Palmirom, rodila je i odgajila gradsku kulturu, onu koju danas poznajemo. I dok su Damask i Alep naseobine izgrađene na slojevima starih naselja, stara Palmira je nenaseljena, a njeni ostaci do okupacije DAEŠ–a bili su dobro očuvani, tako da su predstavljali učionicu za sve one koji su želeli da saznaju nešto o životu u drevnim vremenima.

    Od nomadskog naselja do moćnog carstva

    Prostor oko Palmire bio je naseljen još u praistorijsko vreme, s obzirom da se nalazi u oazi sa izvorima pijaće i tople vode, a pominje se u Starom zavetu kao deo teritorija cara Solomona. Prema rimsko–jevrejskom istoričaru Josifu Flaviju, jevrejski car Solomon je i osnivač tog grada.

    U sastav Rimskog carstva, kada doživljava uspon od naseobine nastanjene nomadima do bogatog trgovačkog grada, Palmira ulazi u doba imperatora Tiberija, koji je vladao od 14. do 37. godine naše ere, a kada je imperator Trajan, koji je vladao od 98. do 117. godine naše ere, Rimu prisajedinio kraljevinu Petru, Palmira postaje trgovački centar. Njeni trgovci posreduju u trgovini između susednog Partijsko–persijskog carstva i Rima. Brodovi palmirskih trgovaca plove ne samo Tigrom i Eufratom, već i Mediteranom sve do Rima i Indijskim okeanom do Indije.

    Palmira
    © Wikipedia / Ulrich Waack
    Palmira

    Pomeranje trgovačkih puteva na sever, uspon grada Antiohije i mir koji je vladao između Partijskog carstva i Rima uticali su da Palmira postane bogati trgovački grad. Opadanje Rima i smena parćanske dinastije u Persiji sasanidskom dinastijom dovelo je do opadanja palmirske trgovačke moći, ali i do porasta njenih političkih ambicija. U jednom trenutku, 260. godine, sirijski guverner Septimije Odenat odmetnuo se od centralne rimske vlasti paralisane stalnim sukobima suparničkih vojničkih careva i osnovao nezavisnu državu sa centrom u Palmiri. Kada je Odenat ubijen, 266. ili 267. godine, nasledila ga je supruga Zenobija, koja je vlast Palmire proširila na čitav Levant i Egipat.

    Palmirsko carstvo nije bilo duga veka — 272. godine Zenobiju je porazio imperator Aurelijan i teritorije koje je držala ponovo je prisajedinio Rimu. Naredne godine građani Palmire ponovo su se pobunili, a Aurelijan je razorio grad do temelja. Nakon toga, Palmira je pretvorena u vojni logor i nikada više nije obnovila svoj značaj. Nakon Rima, gradom je upravljala Vizantija, od 7. veka je u rukama Arapa, a potpuno je napuštena posle zemljotresa 1089. godine.

    Šta je sve DAEŠ uništio

    Građevine podignute u kratkotrajnom periodu uspona trgovačke moći Palmire predstavljaju spoj rimske i autohtone umetnosti — zbog toga su  jedinstvene na čitavom prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva.

    Jedno od najprepoznatljivijih obeležja Palmire bio je slavoluk podignut u čast posete imperatora Septimija Severa, rođenog na tim prostorima. Slavoluk se, dok ga DAEŠ nije uništio, nalazio na početku kolonade koja je vodila do hrama boga Bela, koji je takođe uništen.

    Sirijske vladine snage u ofanzivi na Palmiru
    © REUTERS / SANA/Handout
    Sirijske vladine snage u ofanzivi na Palmiru

    Bel je bio vrhovno božanstvo Bliskog istoka, a palmirski hram njegovo najvažnije svetilište, pored libanskog Belbek kompleksa. Uz Bela, hram je bio posvećen i bogovima Sunca Jahribolu i Meseca Aglibolu.

    DAEŠ je uništio i hram feničanskog boga neba i oluje Balšamina, koji je za vreme vladavine kraljice Zenobije postao vrhovno božanstvo u državi. Njegovi stubovi bili su ukrašeni grčkim i palmirskim natpisima, a u hramu su bile postavljene statue bogatih građana koji su darivali novac za podizanje hrama.

    Palmira — istorija, tragedija i oslobađenje
    © Sputnik / Mihail Voskresenskiй

    Ni grobnice, jedinstvene po izgledu, nisu mogle da prežive nalet skrnavitelja DAEŠ–a. Grobnice–tornjevi, izgrađene 103, 83. i 44. godine pre nove ere u Dolini grobnica, nedaleko od grada, spadaju među najočuvanije antičke grobnice. Izgrađene su kao višespratnice i podeljene su na pregrade u koje je smešteno desetine sarkofaga pre nego što su zapečaćene.

    Iako svaka revolucija sa sobom nosi različite doze ekstremizma, za sve njih bilo je karakteristično da se ustoliče kao početak nove istorije. Niko, međutim, u svojim težnjama da ustanovi novi početak nije išao dalje od islamskih ekstremista.

    Svojom željom da uništi tragove prapočetka civilizacije, DAEŠ je pokazao ne samo divljaštvo, već i suludu nameru da resetuje istoriju. To mu, naravno, nije pošlo za rukom, kao što nije pošlo za rukom ni mnogima pre njih.

    Tagovi:
    Palmira, oslobađanje, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga