03:49 31 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5421
    Pratite nas

    Razlog što ekstremizam u regionu ide uzlaznom putanjom treba tražiti i u činjenici da demokratija na Balkanu nikada nije ni uspostavljena. Oni koji su imali moć da odlučuju o političkim i ekonomskim tokovima, i čiji zadatak je bio da uspostave demokratiju na Balkanu, tu moć su mahom koristili da ojačaju svoje lične pozicije.

    Ako je ekstremizam na Balkanu ponovo u ekspanziji, kako tvrdi srpski premijer, onda se s pravom može zaključiti da je implementacija demokratije na ovim prostorima podbacila. Postoje li za to konkretni krivci, ili je prosto u pitanju „balkanski DNK“, pitanje je na koje nije lako dati odgovor. Međutim, mnogo važnije pitanje od ovog je — da li ekstremizam može iznova toliko da nabuja da nas ponovo uvede u oružane sukobe?

    Sociolog Vladimir Vuletić podseća da su razni oblici radikalizacije na ovim prostorima prisutni ne decenijama nego vekovima, a Balkan, kaže, teško da je nešto naučio iz nedavnih sukoba.

    „Plašim se toga, jer se sećam tih devedesetih godina, kada niko nije verovao da je tako nešto moguće. A onda se, za mesec ili dva, desilo da jedna mala grupa ekstremista povuče potez na koji bi odgovorila druga grupa, iz drugog nacionalnog korpusa — i to krene kao neka spirala, koja vrlo brzo naraste kao mali šumski požar koji potom proguta čitavu šumu. Dakle, svaki požar krene od jedne varnice tako da, ako nismo dovoljno oprezni i odgovorni da gasimo i najmanje požare, onda zaista mislim da to nije isključeno. Zato je Balkan specifičan, i zato je ovde relativno lako potpaliti vatru. Ali kao što postoje piromani, moraju da postoje i vatrogasci“, kaže Vuletić, i objašnjava da ekstremizam ima tu osobenost da stvarne probleme, koji su najčešće vezani za loš i težak život, na neki način „zamagli“ time što se umesto njih u prvi plan ističe razlike — između naroda i religije.

    „Ekstremizam o kojem govorimo danas više nije samo karakterističan za Balkan, nego postaje opšte mesto i u Evropi. Jedina razlika je u tome što je kod nas on pre svega vezan za političku kulturu i činjenicu da su na ovom području izmešani pripadnici različitih naroda“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Vuletić smatra da je jedan od razloga što ekstremizam u regionu preovladava i činjenica da demokratija u svojoj liberalnoj formi na Balkanu nikada nije ni uspostavljena. On, međutim, ne negira da su prethodnih decenija u formi nekih demokratskih vrednosti na ovim prostorima postojala, recimo, veća prava radnika, koja su bila na nivou najrazvijenijih demokratskih zemalja — a danas su mnogo manja nego tada. U tom smislu, kaže on, treba i praviti razliku između demokratskih vrednosti i onoga što nazivamo formalnom političkom demokratijom.

    „Danas često slušamo o međunacionalnom poštovanju, o pravima žena ili značaju i pomoći mladima… A sve te stvari smo imali u socijalizmu. Ono što nismo imali je demokratija u politici — recimo, u takmičenju stranaka za vlast — ali svi drugi aspekti koji se danas smatraju temeljima nekakve demokratske političke kulture su postojali, a često su bili i razvijeniji nego u zemljama koje su imale formalnu demokratiju“, ističe Vladimir Vuletić.

    U isto vreme, on razvoj ekstremizma dovodi u vezu i sa tektonskim poremećajima na globalnom nivou, ali i sa činjenicom da je region ponovo postao nekakva poluperiferija koja Evropi stvara probleme. Da li su za takvo stanje krivi oni koji su imali zadatak da demokratiju ustoliče na Balkanu? Vuletić podseća da ti ljudi nisu imali samo zadatak da na ove prostore uvedu demokratiju, već i liberalnu ekonomiju i novi politički sistem.

    „Postoji verovanje da su demokratija i politički pluralizam usko povezani sa ekonomskim pluralizmom — ali, kao što smo videli, taj proces pluralizacije ovde nije baš tekao kako piše u knjigama. Znamo na koji se način najčešće na ovim prostorima odvijala privatizacija — e pa, na sličan način se transformisao i politički život. Političari su gledali kako da političku moć transformišu u ekonomsku, a politički život se faktički odvijao kroz njihovu vezu sa tajkunima, s tim što je to devedesetih godina bilo na neki način prikriveno ratnim dešavanjima i ratnim profiterstvom. Posle dvehiljadite, ta maska je dugo bila priča o tranziciji. To je ujedno i razlog zbog kog su podbacili“, kaže Vuletić.

    Dakle, ne iz neznanja, nego pre svega zbog interesa. Oni koji su imali moć da odlučuju o tim političkim i ekonomskim tokovima, koristili su tu moć da ojačaju svoje lične pozicije — i u tome i jeste problem. Vladimir Vuletić napominje da nas i sama činjenica da je Evropa danas ophrvana manje-više istim problemima kao i Balkan, dovodi u situaciju da moramo da se sami suočimo sa sobom i pristupimo njihovom rešavanju.

    Sirijska vojska u Latakiji
    © AP Photo / Alexander Kots

    „Uveren sam da kod nas postoji i odgovorna politička elita, koja od naroda traži podršku za to da ne ponovi greške koje su napravljene devedesetih godina, i da je sada na narodu da prepozna i ispravno proceni ko su ti ljudi“, zaključuje Vuletić.

    Odgovor na pitanje zašto je ekstremizam ponovo popularan u regionu, i zbog čega nove države, nastale posle ratova na prostorima bivše Jugoslavije, očigledno nisu dovoljne onima koji su devedesetih te ratove i izazivali, najverovatnije leži u činjenici da Balkanu jako nedostaje ne samo jedna potpuno nova politika, već i nova politička elita — oslobođena tereta prošlosti.

    Slično:

    EU poziva Balkan na bolju koordinaciju i predlaže mere
    Ono što je Čerčil rekao za Balkan važi i danas
    Kod koga je šibica za Balkan?
    Borba Rusije i Amerike za Balkan
    Balkan — Poligon za američke ratne igre
    Tagovi:
    ekstremizam, demokratija, Balkan, Vladimir Vuletić, Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga