10:17 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Pogled na Kremlj

    Ruske stranke za Rusiju, a jedne protiv drugih

    © Sputnik / Kirill Kallinikov
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    2027

    Stav protiv NATO-a i EU, bliža saradnja sa Rusijom, očuvanje ruske kulturne baštine u Srbiji, ekonomska i kulturna saradnja i zaštita rusko-srpskog prijateljstva od zaborava neki su ciljeva koje su pred sebe postavile proruske stranke u Srbiji uoči izbora.

    U Srbiji će se na vanrednim izborima koji nas očekuju među strankama koje će se boriti za ulazak u vlast naći i četiri stranke koje sebe doživljavaju kao proruski orijentisane stranke, i kojima je cilj isti — da zaštite kulturu, položaj ruske manjine u Srbiji i unaprede saradnju sa Rusijom. Međutim, iako dele iste ciljeve, to nije bilo dovoljno da jedinstveno nastupe na ovim izborima.

    U Srbiji živi oko 20.000 onih koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao Rusi, i dosad su stranke ove provenijencije na izbore izlazile kao manjinske. Međutim, ove godine jednoj od ovih stranka to pravo je onemogućeno.

    Šta to, u svom programu, nude glasačima stranke koje su sklone Rusiji?

    Na vanrednim izborima u Srbiji kao proruske stranke učestvuju „Stranka Rusa“, koju vodi Dragan Cvetković, „Ruska stranka“, koju predstavalja Slobodan Nikolić, lista „Srpsko-ruski pokret“, koju predvodi Dragan Todorović, i „Jedinstvena ruska stranka“, koju zastupa Zoran Marić. Predstavnici ovih stranka nikad se nisu sreli, niti su razmišljali o ujedinjenju. Dragan Cvetković kao razlog vidi to što je njegova stranka najstarija stranka registrovana u Srbiji u čijem se nazivu pominje Rusija, i da je bilo očekivano da nove stranke koje su formirane posle njih makar ostvare neki kontakt.

    „To je jedan od razloga zašto se nismo ni mešali sa njima. Mi smo i poreklom Rusi (majka mi je Ruskinja). Mi sarađujemo na bazi projekta sa zainteresovanim privrednicima iz Rusije i našim ljudima koji imaju šta da im ponude. Razmišljamo o tome kako da zaposlimo mlade ljude i kako da ostvarimo što bolju saradnju sa Rusijom. Mislim da nisu svi koji u svom nazivu pominju ime Rusije ili insinuiraju na tu stranu iskreni, i zato i ne želimo, bar zasad, da imamo nekakve kontakte sa njima“, kaže Cvetković.

    Zastave Rusije i Srbije
    © Tanjug / JAROSLAV PAP
    Zastave Rusije i Srbije

    Njihov program je više vezan za ekonomiju nego za visoku politiku, i zato im je više stalo do rezultata na lokalnim izborima.

    „U svakom slučaju, mi smo protiv NATO-a i za bližu saradnju sa Rusijom, jer mislim da bismo bolje prošli kada bismo bili u savezu sa Rusijom nego sa EU“, objašnjava Cvetković.

    Cvetković još dodaje da na njihovoj listi ima i drugih manjina, kao što su Mađari, Rusini i ostali, svi koji, kako navodi, razumeju šta je njihov cilj.

    Kao ni Cvetković, ni predsednik „Ruske stranke“ Slobodan Nikolić nije za saradnju sa ostalim srodnim strankama.

    Zoran Marić ispred „Jedinstvene ruske stranke“, koja je, uzgred, i najmlađa u ovoj grupaciji stranaka, objašnjava da je njihov cilj da pre svega očuvaju rusku kulturu i saradnju dveju država. Kakao objašnjava, nema nameru da izbegava saradnju sa strankama iz ovog korpusa već će pokušati da ujedini biračko telo naklonjeno Rusiji u Srbiji.

    „Sunce se rađa na istoku, pa i mi tako treba da smo više okrenuti ka istoku, treba da se pre svega usmerimo na saradnju sa Rusijom. Cilj nam je da uđemo u i lokalni, pokrajinski i republički parlament kako bismo uspeli da ostvarimo naše ciljeve. To je najmanje što možemo da uradimo za našu braću, jer kad god nam je zatrebalo oni su bili tu“, navodi Marić. On dodaje da je njihova lista spremna za predaju RIK-u, i da nisu odustali od toga da na izbore izađu kao stranka manjina, bez obzira na to što je „Ruskoj stranci“ to pravo uskraćeno. Slogan ove stranke je inače „Srbija u srcu, Rusija u duši“.

    Slobodan Nikolić iz „Ruske stranke“, čiju listu RIK nije proglasio manjinskom, očekuje da se posle žalbe RIK-u stvari promene. U protivnom je najavio da će se žaliti i Upravnom sudu. On naglašava da već osamnaest godina sarađuje sa Rusijom, da ima Orden cara Nikolaja, i da se njegova stranka zalaže za prava ruskih državljana.

    „Da im bezvizni režim traje tri meseca, kao i građanima EU, i da im se pomogne da ne čekaju na srpsko državljanstvo i po sedam godina. Mi smo za ekonomski i vojni savez sa Rusijom, za Evroazijski savez i pristupanju organizaciji ODKB“, navodi on.

    On kaže da se njihova stranka razlikuje od drugih stranaka iz „ruskog“ korpusa pre svega po tome što ima i vrlo jasan politički program, dok su ostale stranke više bazirane na kulturnom nivou. Nema ništa protiv toga, ali smatra da treba izneti i jasne političke stavove, jer se radi o strankama a ne nevladinim organizacijama.

    „Srpsko-ruski“ pokret osnovan je u decembra prošle godine, a na ovim izborima dobili su podršku i od Koalicije Rodoljubi, koju čine Istočna alternativa — Dragan Todorović, SOF — Siniša Kovačević, Srpska liga — Aleksandar Đurđev i Mađarska liga — Levai Čongor. Podržali su ih i Pokret veterana, grupa ravnogoraca i nekoliko bivših radikala. Inače, pored ruskih stranka, u Registru političkih partija trenutno postoji 59 političkih stranaka nacionalnih manjina, što je više od polovine ukupnog broja (108) upisanih u registar. Najbrojnije u zvaničnom registru su partije bošnjačke nacionalne manjine, kojih ima ukupno 12. Izdvajaju se i manjinske stranke Mađara, Albanaca i Roma, kojih je po sedam. U registar su upisane i četiri partije slovačke nacionalne manjine, a upisane su i po tri stranke koje predstavljaju Bugare, Vlahe i Bunjevce. Registrovane su i po dve stranke Rusina, Hrvata i Rumuna, kao i Crnogorska partija, Građanska inicijativa Goranaca i Pokret Grka „Srbiza“.

    Slično:

    Srbija i Rusija: Potpis za formiranje regionalnog centra za helikoptere
    Srbija i Rusija potpisuju sporazum o socijalnom osiguranju
    Ruski veto na rezoluciju — podrška Srbiji
    NATO ne prihvata ruski veto o ulasku Crne Gore u savez
    #SvetSaSputnjikom — Rusija teroristima ne oprašta zločine (audio)
    Tagovi:
    vanredni izbori, stranke, Srbija, rusija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga