14:37 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Zorana Mihajlović na početku radova izgradnje robne kuće Ikea

    Stari izazovi nove vlade — ko preživi, pričaće

    © Tanjug / RADE PRELIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2218
    Pratite nas

    Nova vlada, stari izazovi, kada je ekonomija Srbije u pitanju, što znači fiskalna konsolidacija, reforma javnog sektora sa viškom zaposlenih, reorganizacija i privatizacija državnih firmi.

    Na zadatke vladu će vrlo brzo, verovatno već u junu, da podseti misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kada opet dođe u Srbiju.

    Razgovori povodom četvrte revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti, vrednog 1,2 milijarde evra, započeti u februaru, biće, kako je dogovoreno, nastavljeni po formiranju nove vlade. Novi-stari premijer Aleksandar Vučić kaže da će to biti u junu.

    „Već narednih dana ćemo još žešće nastaviti da radimo sve što smo počeli“, poručio je Vučić posle još jedne ubedljive izborne pobede.

    Na pitanje koje će biti prve mere vlade, on je rekao da „moramo biti spremni za dolazak misije MMF-a i Svetske banke početkom juna“.

    Koji su zadaci nove vlade, MMF je predočio u februaru. Tada je šef njegove misije, Džejms Ruf, ukazao na i dalje visok javni dug i kašnjenje u reformi javnog sektora.

    Javni dug bi, kako je ukazano, u ovoj i narednoj godini trebalo da bude umanjen po 0,75 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

    Restrukturiranje državnih preduzeća, uključujući i ona javna, i dalje predstavlja težak izazov. Godina 2016. je ključna za reformu EPS-a, „Srbijagasa“ i „Železnica Srbije“ i nova vlada će morati brzo da uđe u realizaciju planova njihovog restrukturiranja, bio je jasan Ruf.

    Napredak u rešavanju pitanja nekih od strateških državnih preduzeća koja su obuhvaćena programom je postignut, konstatovao je tada MMF, ali i ukazao da preostaje određeni broj teških slučajeva, koje treba rešavati tako da se fiskalni rizici svedu na najmanju meru.

    Sa čim ćemo pred MMF

    U međuvremenu je rešeno pitanje smederevske „Železare“, koju je kupila kineska kompanija „Hestil“. Napravljeni su prvi koraci kad je reč o reformama unutar EPS-a, „Železnica Srbije“, „Srbijagasa“.

    Budžetski deficit se drži pod kontrolom pošto je u 2015. godini iznosio 3,7 procenata BDP-a, i bio je na najnižem nivou od 2008. godine.

    U međuvremenu, prema najnovijoj projekciji privrednih kretanja, objavljenoj u aprilu, MMF je predvideo da će rast BDP-a Srbije na kraju godine biti 1,8 odsto. Premijer Vučić očekuje i cela dva procenta.

    Do pozitivnog privrednog rasta došlo je delom zahvaljujući znatnom povećanju stranih investicija, konstatovao je MMF. Valjda otvaranje novih firmi nije stalo sa završetkom predizborne kampanje.

    Inflacija zadržana na niskom i stabilnom nivou, dobar je način da se zaštiti realna vrednost plata i penzija, kaže MMF, očekujući od vlade da se ovi pozitivni makroekonomski trendovi nastave i u 2016. godini.

    A šta kažu domaći stručnjaci? Svi odreda u izjavama po završetku izbora manje-više ponavljaju ocene MMF-a.

    Tako predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović novoj vladi poručuje da mora da ubrza reforme, pre svega racionalizaciju javnog sektora i privatizaciju, ali i da ne bi trebalo da povećava plate i penzije.

    „Izbori su raspisani, koliko razumemo, s namerom da se dobije novi mandat da se sprovedu reforme i fiskalna konsolidacija. I sada je dobijen novi mandat za to. Ono što mi očekujemo jeste da će reforme snažno krenuti, a to se pre svega odnosi na reforme javnih preduzeća“, rekao je Petrović.

    On je podsetio da u ovoj godini treba preduzeti bolne mere u veliki javnim preduzećima, ali i onim držanim koja su u restrukturiranju ili čekaju privatizaciju uz otpuštanja zaposlenih. Neka od ovih drugih, kakva su RTB Bor, „Azotara“, „Petrohemija“, ali i „Simpo“, „Lasta“… možda čeka i stečaj, jer ponuda za privatizaciju još nije bilo.

    On smatra da nam ostaju još dve godine smanjivanja deficita, a glavne mere, plate i penzije su iscrpljene.

    Nerealnim je ocenio da iz državne uprave za tri godine ode oko 75.000 ljudi, već maksimalno 35.000. Potrebno je  dalje praćenje plata zaposlenih u državi, jer je to sledeća mera koja drži deficit pod kontrolom, i onda videti da li je moguće naći dodatne uštede.

    Po oceni člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, kad dođe MMF u junu, najvažniji će biti presek stanja kada je u pitanju smanjivanje državnog aparata.

    Kineska kompanija kupila Železaru
    © AP Photo / ELIZABETH DALZIEL

    On je podsetio da javni sektor čine i zdravstvo, obrazovanje, vojska i policija, što su osetljive oblasti gde pažljivo treba analizirati šta je višak.

    Prilikom utvrđivanja potrebnog broja onih koji će ostati bez posla gleda se masa zarada, a računice sada pokazuju da je to otprilike oko 24.000 ljudi u ovoj godini, objanio je Vučković.

    Kako reče predsednik Fiskalnog saveta, ako su izbori raspisani da bi se dobio mandat za reforme, „velike i teške, političke i ekonomske reforme su pred nama“.

    Za člana ekonomskog saveta SNS-a Milenka Dželetovića to očigledno nije sporno.

    „Nijedna mera se neće izbeći zbog političkih kalkulacija. Što duže budemo gurali probleme pod tepih, to će oni kasnije biti veći“, poručio je on.

    Dakle, što bi narod rekao, ko preživi, pričaće.

     

    Tagovi:
    reforme, otpuštanje, javni sektor, Srbijagas, Železnice Srbije, EPS, Vlada Srbije, Fiskalni savet Srbije, MMF, Džejms Ruf, Pavle Petrović, Aleksandar Vučić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga