04:54 28 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    5060
    Pratite nas

    Poruke koje je ukrajinskim vlastima uputila pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland tokom ovonedeljne posete Kijevu, neki su protumačili kao „ultimatum“, a neki kao novi pokušaj obmanjivanja Donbasa i Rusije.

    Nulandova, koja se svojevremeno proslavila deljenjem kolačića na Evromajdanu, u Kijev je doputovala 25. aprila iz Hanovera, gde je pratila američkog predsednika Baraka Obamu na njegovoj evropskoj turneji.

    Tokom višednevne posete sastala se, mahom iza zatvorenih vrata, sa vrhom ukrajinske vlasti, pa i sa poslanicima parlamentarnih frakcija Rade, od kojih je javnost i saznala detalje razgovora. Američka zvaničnica prenela im je, navodno, ono što Vašington ne moli Kijev, nego traži od njega.

    Istakla je da Stejt department insistira na tome da Ukrajina unese izmene u Ustav, sa „posebnim statusom“ za oblasti Donjecka i Luganska, kao i da na tim teritorijama sprovede izbore u najskorije vreme i obezbedi amnestiju za učesnike oružanih sukoba. Kako je napisala Viktorija Vojcicka, predstavnica frakcije partije Samopomoć, Nulandova je rekla da je Minske sporazume neophodno sprovesti do kraja godine i da nemaju alternativu. Premda je „Minsk“ loš, Ukrajina kao država je na njega pristala, rekla im je ona.

    Pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Viktorija Nuland
    © AFP 2020 / Ivan Sekretarev

    Nulandova je ukazala ukrajinskim parlamentarcima i na sledeće: ako Ukrajina pokaže dobru volju u sprovođenju Minskih sporazuma i donese zakon o izborima u maju, tada će u junu sankcije (Rusiji) biti produžene do januara 2017. Izbori u Donbasu bi pak trebalo da budu održani već u julu, a teško naoružanje niko neće povlačiti, nego će ga nadgledati specijalna misija OEBS-a.

    Vojcickoj nije bilo pravo što poruke Nulandove, kako je navela, svedoče o tome da se ukidanje sankcija ne vezuje za Krim, a da će kontrolu nad granicom Ukrajini predati tek posle usvajanja zakona i izbora u Donbasu. 

    „Davanje posebnog statusa okupiranim teritorijama i održavanje izbora na njima biće faktički kapitulacija", napisala je Vojcicka. Sada reč ima Rada, bez njenog glasanja i odluka nikakve planove neće sprovesti ni (predsednik Petro) Porošenko, ni strani partneri, napisao je na Fejsbuku bivši ministar odbrane Ukrajine i lider Građanske pozicije Anatolij Gricenko. Iako je Nulandova kasnije rekla da reči Vojcicke" nisu bile sasvim tačne", jer recimo nisu precizirani nikakvi konkretni datumi održavanja izbora, istakla je da je za održavanje izbora neophodno obezbediti mirne uslove da bi OEBS imao odgovarajući dostup.

    Međutim, kako pišu ukrajinski mediji, glasovi za podršku zahtevima Nulandove već su obezbeđeni jer su, osim Opozicionog bloka, „da“ rekle sve vodeće ukrajinske partije — Blok Petra Porošenka, Narodni front Arsenija Jacenjuka i Radikalna partija Olega Ljaška. Samo je Batkivščina Julije Timošenko ostala u opreznoj opoziciji. Nulandova je, naime, nagovestila da će nova tranša od MMF-a na koju tako računaju u Kijevu biti moguća tek nakon sprovođenja političkog dela Minskih sporazuma. Čime se može objasniti pritisak Vašingtona na Kijev?

    Da li time SAD žele da pokažu Evropljanima, koji su sve nezadovoljniji antiruskim sankcijama ali i situacijom u Ukrajini, da je proces rešavanja u toku, ali i da pruže mogućnost za početak procedure ukidanja tih sankcija. Jer Vašington ne može beskonačno da traži produženje tih mera od Evropljana koji opravdano pitaju zašto kijevske vlasti, štićenici Amerikanaca, ne žele da sprovedu ono što su potpisale. Ipak, ima i drugačijih mišljenja. Kijevski politikolog Mihail Pogrebinski smatra da rezultat posete Nuladove Kijevu može biti novi pokušaj obmanjivanja Donbasa i Rusije putem imitacije sprovođenja Minskih sporazuma.

    Po njegovom mišljenju, Nulandova je vršila pritisak na kijevske vlasti da bi dobila neki simboličan rezultat vezan za Ukrajinu, koji bi mogla da predoči kao uspeh odlazeće američke administracije. Recimo, mogla bi da kaže da je Ukrajina izvršila svoj deo obaveza, a to što proces nije okončan krivica je separatista i Moskve, kaže Pogrebinski.

    „Pristali smo na Minske sporazume, tražili i dobili od Ukrajine sve to. Od Moskve ne možemo, ali to nije naša krivica, zato sankcije treba produžiti“, objašnjava politikolog ovakav način razmišljanja.

     

    Tagovi:
    Kijev, OEBS, Ukrajina, Ustav, Viktorija Nuland
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga