05:46 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Igračka medvedići iznad kolevke

    Bela kuga pustoši Srbiju

    Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    81144

    Srbija se, uz Portugal, baltičke zemlje, Rumuniju i Ukrajinu, nalazi u grupi od 11 država čija se populacija iz godine u godinu sve više smanjuje, Sumorna statistika kaže da je stopa rađanja u Srbiji za 35 odsto niža od potreba proste reprodukcije stanovništva, a srpske porodice u proseku imaju jedno dete.

    Majka sa detetom
    © Sputnik / Aleksandar Poljkov

    Demograf Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka za Sputnjik kaže da se suočavamo sa dugoročnom kulturološkom promenom i da se čak i etničke grupe, ako izuzmemo one najveće u našoj zemlji, suočavaju sa istim problemom.

    „Nema više ni opština koje odskaču u tom pogledu — ranije je to bilo vezano uglavnom za stanovništvo muslimanske veroispovesti, ali su kod nas i Bošnjaci već došli na nivo proste reprodukcije, sa tendencijom opadanja. To je sve u skladu sa nekim generalnim tendencijama na evropskom kontinentu, ali i šire, globalno. Imamo i Albance koji su praktično došli na taj nivo, dakle malo su iznad nivoa proste reprodukcije, tako da dugoročno gledano kod nas je izvesno da će u narednih par decenija doći do smanjenja broja stanovnika“, kaže Nikitović.

    Statistika kaže da je uslov da se „krvna slika“ nacije popravi da svaka porodica ima po četvoro dece, što je nemoguća misija. Ali zbog čega se parovi u Srbiji sve češće odlučuju da kasnije zasnuju porodicu, i zašto se oni koji mogu da imaju decu retko odlučuju na više od jednog ili dvoje?

    Nikitović kaže da njegova struka to objašnjava teorijom „demografske tranzicije“ — razvoj industrije je glavni faktor koji je oborio stope nataliteta u celom svetu, pa ni Srbija tu nije izuzetak.

    „Ono što se poslednjih decenija i u našim krajevima dešava je pojačana potreba za sopstvenim identitetom, a ona se odražava i kroz teže pronalaženje partnera. Ni brak više nije univerzalna zajednica, i sve je to dovelo do smanjenja stope rađanja. Za Evropu je to opšte mesto, s tim što je kod nas dodatni problem emigracija, kao faktor koji snižava taj potencijal, jer imamo mlade ljude koji neće ostaviti svoje potomstvo ovde, već u zemljama u koje odlaze“, objašnjava Nikitović.

    Dr Ankica Šobot sa Instituta društvenih nauka za Sputnjik kaže da je odluka o stupanju u roditeljstvo i rađanju željenog broja dece uslovljena različitim faktorima — socio-ekonomskom i porodičnom situacijom, ali i osobinama samih partnera.

    „Faktor zaposlenosti je vrlo bitan za ekonomsku situaciju jedne porodice koja se odlučuje na roditeljstvo, ali važni aspekti su i kakva je sigurnost tog posla, kao i da li postoji garancija povratka na posao nakon porodiljskog odsustva i brige o detetu“, objašnjava doktorka Šobot i dodaje da je jedan od važnih faktora koji utiču na odluku o broju dece to da li je žena zaposlena, ali naglašava i da je to činilac koji može da ima pozitivan uticaj.

    „Za razliku od nekog ranijeg perioda, kada se pad stope fertiliteta vezivao za zaposlenost žene, odnosno za porast njene ekonomske aktivnosti, u razvijenom svetu se sada to smatra pozitivnim faktorom. Uslov da postoji pozitivna veza između te dve stvari su različiti vidovi te zaposlenosti, ali je veoma bitno da se muškarac više uključi u podizanje dece i pruži veću podršku. Takođe, važna je i dobra institucionalna podrška za brigu o deci i njihovo čuvanje“, napominje naša sagovornica.

    Prvomajski uranak na beogradskom Košutnjaku
    © Tanjug / Sava Radovanović

    U Srbiji u programu podrške porodicama postoje dve mere za podsticanje rađanja: roditeljski dodatak za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, kao i pravo na plaćeno roditeljsko odsustvo u trajanju od godinu dana. Pojedine opštine, kao što je to slučaj u Jagodini, imaju i sopstvene programe kako bi stimulisale rast nataliteta. Međutim, trenutna populaciona politika na državnom i lokalnom nivou očigledno nije dovoljna kako bi se povećao broj beba u Srbiji — čak i da se izdvoje veća sredstva za podršku roditeljima, novac često nije presudan faktor.

    „Najveći problem u našoj javnosti je zamena teza — smatra se da ćemo sa porastom standarda doći do porasta nataliteta. To je prevaziđena teorija, jer ima slučajeva da ljudi koji imaju bolja primanja i viši socijalni status imaju nižu stopu rađanja, pa ta priča ne drži vodu“, kaže Nikitović.

    Sagovornici Sputnjika se slažu da je usklađivanje obaveza na poslu i roditeljstva vrlo važan činilac kada se donosi odluka o rađanju sledećeg deteta.

    „Do jednog se u većim sredinama nekako i dođe, ali je drugo već problematično jer je pritisak u kapitalizmu takav da zahteva maksimalno angažovanje čoveka, a ne postoji zaštićenost u socijalnoj sferi. To je tako čak i u zemljama kao što je Švedska, koja se često navodi kao pozitivan primer“, kaže Nikitović.

    I dr Šobot napominje da, ukoliko je iskustvo sa usklađivanjem profesionalnih obaveza i brige oko prvog deteta negativno, ono će često delovati ograničavajuće na odluku o rađanju sledećeg i dodaje da je, iako u Srbiji postoji institucionalna podrška u čuvanju dece, potrebno i da se rad vrtića prilagodi potrebama radnog vremena roditelja.

    „Jedna od opcija je i mogućnost uvođenja različitih vidova zaposlenosti, skraćenog radnog vremena, ili drugih modaliteta rada koji bi omogućili roditeljima da na lakši način usklade obaveze na poslu i roditeljstvo“, zaključuje dr Šobot za Sputnjik.

     

    Tagovi:
    bela kuga, brak, porodica, posao, finansijska pomoć, deca, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga