03:57 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Himera

    Kontroverzni eksperiment: Igraju li se Amerikanci boga?

    © Flickr/ Tammy Lo
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    135107

    Gde se nalazi linija koju naučnik ne sme da prekorači kada se bavi svojim poslom? Mogu li biotehnolozi i genetički inženjeri da zaborave na osnovne postulate na kojima se zasniva ljudski rod i da stvore himeru?

    Naučnici širom SAD pokušavaju da izvedu poduhvat za koji mnogi nalaze da je uznemirujući — da stvore embrion koji je delom ljudski, a delom životinjski. Naučnici se nadaju da bi ovaj embrion, poznat kao himera, mogao da posluži u lečenju obolelih od širokog spektra bolesti.

    Jedan od načina korišćenja himere mogao bi da bude stvaranje eksperimentalnih životinja na kojima bi se istraživali načini lečenja određenih ljudskih bolesti. Ili nešto što danas zvuči kao naučna fantastika, ali naučnici smatraju da je izvodljivo: odgajanje domaćih životinja koje imaju pojedine ljudske organe. Ovi organi koristili bi se za presađivanje na ljude.

    Međutim, veliki je broj naučnika koji smatraju da bi se kreiranjem himere prešla „crvena linija“. Jedan od njih je i Stjuart Njuman, profesor biologije i anatomije ćelija na Univerzitetu Njujork, koji smatra da bi se kreiranjem himere poremetio smisao čovečanstva koji je milenijumima usađivan u ljudska bića.

    Pitanje vezano za himeru postalo je toliko osetljivo da je američki Nacionalni zdravstveni institut stavio moratorijum na finansiranje istraživačkih projekata vezanih za nju, sve dok traju etičke rasprave. Jedan broj naučnika, među kojima je i biolog Pablo Ros sa Kalifornijskog univerziteta, koriste alternativne izvore finansiranja.

    „Ne pokušavamo da stvorimo himeru kako bismo stvorili monstruma, već u biomedicinske svrhe“, ubeđen je Ros.

    Rosovi napori usmereni su na stvaranje pankreasa koji bi, teoretski, mogao da bude presađen u čoveka. Da bi to postigao, on ubrizgava ljudske matične ćelije u telo svinja. Međutim, ono što čitav poduhvat čini veoma kontroverznim je njegova nesigurnost — iako se Ros nada da će uspeti da odgaji pankreas, ćelije mogu da odu u drugom pravcu, na svinjski mozak, na primer.

    Ta mogućnost otvara nova pitanja o moralnosti korišćenja životinja u medicinskim eksperimentima. Na tu drugu mogućnost ukazuje profesor Njuman, i ona je toliko monstruozna da ju je teško čak i zamisliti. Pošto su matične ćelije koje se ubrizgavaju u svinje ljudskog porekla, može se desiti da se u telu svinje razvije ljudski fetus, napominje Njuman. Ili možda nešto još gore, jer Njuman ne isključuje mogućnost da bi u tom slučaju moglo da bude rođeno biće koje bi se sastojalo od ljudskih i svinjskih delova tela.

    Za profesora bioetike na Univerzitetu Arizona, Džejsona Roberta, himera je problematična zato što mnogi ljudi smatraju da je u ljudski DNK upisano nešto sveto.

    „Davanje životinjama potencijala ljudskih bića moglo bi da znači etički problem, čak i igranje boga“, smatra Robert.

    Sa druge strane, Ros poriče da se naučnici igraju boga i tvrdi da samo koriste tehnologiju za poboljšanje života ljudskog roda. Svestan je, kaže, etičkih problema vezanih za himeru, i preduzima korake ukoliko se eksperimenti kreću pogrešnim putem. Embrione koje ubrizgava pušta da se razvijaju najduže 28 dana, posle toga ih uzima iz životinja i analizira ih. Tvrdi da postoje načini da se spreči da embrioni odu na pogrešna mesta i da nikada ne bi dopustio da se životinje u kojima je himera razmnožavaju.

    „Svesni smo etičkih problema. Jedan od razloga zbog kojih eksperimentišemo na način na koji radimo jeste što želimo da pružimo naučna saznanja koja su vezana za etičke probleme“, kaže Ros.

    U eksperimente sa himerom uključeni su naučnici sa brojnih američkih univerziteta, a finansiranje njihovih projekata su, posle stavljanja moratorijuma od strane Nacionalnog zdravstvenog instituta, preuzeli američko Ministarstvo odbrane i kalifornijski Institut regenerativne medicine.

    Tagovi:
    himera, eksperiment, naučnici, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga