14:47 13 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3069
    Pratite nas

    Samo dan nakon što su hiljade ljudi u 400 stotine protesta širom sveta demonstrirale protiv „Monsanta“ i njegove GMO ekspanzije, nemački „Bajer“ je saopštio da je za kupovinu američkog biotehnološkog giganta ponudio 62 milijarde dolara.

    Ta akvizicija bi, po oceni „Bajera“, stvorila globalnog lidera u poljoprivredi, a profesor na Poljoprivrednom fakultetu dr Miladin Ševarlić smatra da samo ekonomski razlozi nisu osnov za takvu ponudu.

    Ponuda za preuzimanje „Monsanta“ od strane „Bajera“ je finansijski impozantna, ali ona izaziva i određene dileme, kaže Ševarlić za Sputnjik. On ukazuje na obostrano značajne odnose SAD i Nemačke, ali i smatra da je ponuđena suma veća od 60 milijardi dolara neverovatna.

    „Ne verujem da su ekonomski razlozi osnov za takvu ponudu. Mislim da je razlog nešto drugo. Jednostavno, ’Monsanto‘ i druge korporacije u sferi GMO nisu do sada uspele da se probiju na tržište Evrope, izuzev minorne zastupljenosti u strukturi poljoprivredne proizvodnje u Rumuniji i Španiji“, konstatovao je Ševarlić.

    On smatra da to spajanje treba sagledavati imajući u vidu „sve vidljive i nevidljive“ finansijske tokove između SAD i EU.

    „Spajanje govori da je ponuda ’Bajera‘ u funkciji Transatlantskog trgovinskog i investicionog sporazuma koji SAD i EU tajno pregovaraju već nekoliko godina i koji očigledno ima za cilj da multinacionalne korporacije u sektoru GMO pod povoljnijim uslovima dođu na tržište EU, i onih koje su u procesu pridruživanja, među kojima je i Srbija“, ocenio je Ševarlić.

    „Bajer“ je svoju ponudu objasnio prilikom za globalnog lidera u poljoprivrednoj industriji. Nemačka firma očekuje da će spajanje dve kompanije dovesti do rasta zarade za oko milijardu i po dolara nakon tri godine. „Volstrit džurnal“ piše da bi dve kompanije zajedno držale oko 28 odsto globalnog tržišta pesticida i herbicida.

    Ševarlić napominje da se dve trećine zemalja EU izjasnilo protiv uzgoja GMO, ali i podseća da su upravo SAD, pod uticajem Monsanta, kumovale tome da se promeni način odlučivanja o uzgoju GMO useva u EU.

    Tako se, podseća on, odluka ne donosi na nivou EU, konsenzuskom svih 28 zemalja, već je prepuštena pojedinačnim državama članicama. Verovali su da će lakše slomiti svaku pojedinačnu članicu EU, ocenio je on.

    „Sada su se pojedine države pobunile iz straha da će zbog nepostojanja granica između zemalja EU slobodan promet robe omogućiti da se sa teritorije zemlje koja uđe u proizvodnju GMO oni bez kontrole stići u zemlju koja je to zabranila. Zato se opet razmišlja da odlučivanje o tome bude vraćeno na nivo EU“, kaže Ševarlić. On i u tome vidi jednu od pobuda za spajanje, odnosno preuzimanje „Monsanta“ od strane „Bajera“.

    Treba, dodao je on, imati u vidu i to da je posle političkog i vojnog uticaja SAD američki kapital u zemljama EU vrlo značajan faktor i da se zato ne zna kakvi se konci vuku iza preuzimanje „Monsanta“ i ko stoji iza tog kapitala. To ćemo, smatra Ševarlić, znati za nekoliko godina ili kada budu poznati efekti takvog preuzimanja.

    „Monsanto“ je pokušao da uđe na evropsko tržište i prošle godine, kupovinom švajcarske hemijske kompanije „Singenta“, ali je ona odbila obe ponude, ocenivši da je i ona veća, vredna 47 milijardi dolara, nedovoljna.

    „Monsanto“ je u poslednjem kvartalu fiskalne 2014-2015. godine zabeležio gubitak i pad profita. Gubitak je bio veći od očekivanog i iznosio je 495 miliona dolara, saopštila je tada uprava kompanije, najavivši da zbog toga namerava da otpusti 2.600 zaposlenih u narednih 18 do 24 meseca.

    Sa gubicima je nastavio i u prvom kvartalu ove poslovne godine, koja je za „Monsanto“ počela u septembru. U prvom kvartalu, završenom 30. novembra, „Monsanto“ je evidentirao gubitak od 253 miliona dolara ili 56 centi po akciji, u poređenju sa profitom od 243 miliona dolara ili 50 centi po akciji iz istog perioda godinu pre.

     

    Tagovi:
    monsato, GMO, Amerika, Evropa, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga