21:07 21 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Nerendra Modi

    ŠOS: „Šestorka“ postaje „osmorka“

    © Sputnik / Sergeй Guneev
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1700
    Pratite nas

    Na samitu šefova država-članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Taškentu, kojem prisustvuje i ruski predsednik Vladimir Putin, biće konačno završen proces prijema Indije i Pakistana kao punopravnih članica u tu organizaciju. To znači da će „šestorka“ ŠOS-a sada postati „osmorka“.

    Organizaciju će sada činiti oko polovine svetske populacije, tri najveće i najmoćnije zemlje Evroazije, i četiri nuklearne zemlje.

    U Taškentu bi trebalo da bude razmotren i zahtev o prijemu Irana, a u rad organizacije žele da se uključe i Sirija, Egipat i Izrael. Te zemlje su predale zahtev za dobijanje statusa posmatrača.

    Jerusalim je poslednji koji je predao zahtev za priključenje, dok su Damask i Kairo to učinili još prošle godine.

    Ruski predsednik je ponovio u Taškentu da nakon rešavanja nuklearnog problema i ukidanja sankcija Iranu, nema nikakvih prepreka za uključivanje Teherana u sastav ŠOS-a.

    „U ovim uslovima nije samo pitanje postizanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu doveo do ponovnog razmatranja članstva Irana u ŠOS-u. Postoje i drugi preduslovi za to. Konkretno, to je ambijent koji su stvorili najjači članovi te organizacije — Rusija i Kina. Rusija je u uslovima izbijanja krize sa Zapadom i SAD zbog ukrajinskog pitanja počela da gradi i širi svoje veze sa regionalnim saveznicima na Istoku. Mi smo postali svedoci jačanja odnosa između Rusije i Kine, a takođe u okviru raznih saveza bilateralni odnosi Moskve i Teherana su za Rusiju postali posebno značajni. Sa druge strane, u poslednje dve-tri godine rasplamsao se teritorijalni spor između Kine i SAD zbog Južnokineskog mora. Zbog toga Kina stavlja akcenat na savez sa regionalnim ključnim igračima. Generalno govoreći, pitanje članstva Irana u ŠOS-u je u sferi interesa nekoliko zemalja-članica“, kaže za Sputnjik ekspert za proučavanje Evroazije, član Naučnog saveta Teheranskog univerziteta Hamidrez Azizi.

    Prema rečima Aziza, kada je Iran predavao zahtev za članstvo, njegov cilj je bio sticanje strateškog partnerstva kao protivteža Zapadu.

    „Ali, sam ŠOS je pokazao da mu takva pozicija nije svojstvena. S obzirom na to da Iran ima veoma dobre donose sa Rusijom i Kinom, ključnim igračima ŠOS-a, u ekonomskoj, trgovinskoj, političkoj, vojnoj sferi, kao u i drugim sferama, raniji razlozi za priključivanje ŠOS-u više nisu aktuelni. Iran i bez toga može u punoj meri da razvija uspešnu saradnju sa Moskvom i Pekingom“, dodao je on.

    Lideri zemalja ŠOS-a predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Kirgistana Almazbek Atambajev, predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, predsednik Uzbekistana Islam Karimov i predsednik Kine Si Đinping na samitu u Taškentu
    © Sputnik / Mihail Klimentьev

    Trenutno tu evroazijsku političku, ekonomsku i bezbednosnu organizaciju, osnovanu 2001. godine u Šangaju, čine — Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

    ŠOS je bio zamišljen kao regionalna struktura — posle raspada Sovjetskog saveza Rusiji i Kini je bilo važno da se zemlje Centralne Azije ne pretvore u zonu nestabilnosti. Vašington je, međutim, oštro kritikovao taj savez država kvalifikujući ga kao novu „vojnu alijansu“ u Aziji. Bela kuća u to vreme nije uvažavala obrazlaganja osnivača ŠOS-a, posebno Moskve i Pekinga, da je ŠOS stvoren radi borbe protiv „tri zla“ u Centralnoj Aziji — terorizma, separatizma i ekstremizma.

    „Borba protiv terorizma je uvek bila važan pravac saradnje u okviru ŠOS-a. Na početku glavni cilj organizacije je bio borba protiv tri zla — terorizma, separatizma i ekstremizma. ŠOS je formirao sopstvenu antiterorističku strukturu, više puta su održane zajedničke antiterorističke vežbe, što je imalo važnu ulogu u suzbijanju ta tri zla. Ne bi trebalo potcenjivati ulogu ŠOS-a u razmeni obaveštajnih podataka i obuci vojnika antiterorističkih jedinica. Smatram da će borba protiv terorizma i dalje ostati jedan od prioriteta ŠOS-a“, kaže za Sputnjik profesor Kineskog univerziteta komunikacija Jang Mjen.

    Na sastanku ŠOS-a u Taškentu i ruski predsednik je govorio o potrebi povećavanja kapaciteta regionalne antiterorističke strukture ŠOS-a i ubrzavanja pripreme konvencije ŠOS-a o borbi protiv terorizma. On je takođe istakao potrebu obnavljanja antinarkotičke strategije ŠOS-a i pisanje programa za njeno sprovođenje.

    Prema Putinovim rečima, države ŠOS-a treba da aktiviziraju rad u borbi protiv terorizma koji dolazi sa teritorije Avganistana.

    On je dodao da je potrebno da se radi na suzbijanju proizvodnje i prometa narkotika, kao i da se pomogne Avganistanu u ekonomskom preporodu. 

     

    Moskva je više puta upozorila da je situacija u Avganistanu i dalje napeta i da „ima tendenciju pogoršanja“.

    Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ranije je kazao da se broj naoružanih ekstremista u Avganistanu procenjuje na oko 60.000 ljudi, među kojima je i 10.000 pripadnika IGIL-a, terorističke grupe zabranjene u Rusiji i nizu drugih zemalja.

    Neki ruski eksperti smatraju da ŠOS, iako nije vojna organizacija, ima veliki vojni potencijal i da bi u budućnosti mogao da postane neka vrsta „anti-NATO bloka“. Oni dodaju da je takav scenario moguć ukoliko zemlje EU u narednim godinama ne uspeju da se oslobode američke hegemonije.

    Neki eksperti navode i da intervencija SAD u Avganistanu 2001. godine nema veze ni sa talibanima, ni sa teroristima, već da su Amerikanci u taj region ušli kako bi zauzeli strateško mesto između Rusije i Kine i širili svoj geopolitički uticaj.

    Amerika je svojevremeno, radi ostanka u regionu, zatražila status posmatrača u ŠOS-u, ali je bila odbijena. Ali uprkos tome SAD su i dalje ostale u regionu koji obuhvataju zemlje-članice ŠOS-a.

    Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je, uoči svoje sutrašnje posete Kini, podvukao da „partnerstvo Rusije i Kine ima važan značaj ne samo za regionalnu bezbednost, već za čitav svet u celini“.

    Tagovi:
    član, ŠOS, prijem, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga