14:08 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    NATO

    Samit u Varšavi: NATO kupuje vreme, čeka novog predsednika SAD

    © AP Photo / Czarek Sokolowski
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 025
    Pratite nas

    Severnoatlantska alijansa kupuje vreme sa Rusijom dok se ne razreši pitanje predstojećih izbora u SAD, jer svi znaju da je NATO isto što i američka vojska, smatra profesor sa Fakulteta za medije i komunikacije Aleksandar Fatić.

    On objašnjava da je bezbednosna struktura NATO-a blisko povezana ne samo sa vojnim, već i političkim pitanjima. Potreba Alijanse, ističe on, da zadrži svoju ulogu i nametne se kao dominantnija forma od EU izazvaće problem sa Rusijom.

    „Ponašanje NATO-a tokom poslednje decenije bilo je sistematski usmereno kako bi izazvalo kontrareakciju Rusije. Imali smo nekoliko promena vojnih doktrina u Rusiji kao direktni odgovor na politiku NATO-a, zatim više jasnih izjava ruskih zvaničnika, a sada smo svedoci maltene svakodnevnih incidenata na nebu i vodi. NATO postaje glavni akter zapadne moći koji će sada postati još aktivniji nakon raspada EU“, tvrdi Fatić.

    On takođe ističe da se uračunljivost nekolicine poslednjih generalnih sekretara NATO-a dovodi u pitanje, ako se uzmu u obzir njihove izjave koje se mogu interpretirati kao potencijalni uvod u rat sa Rusijom.

    „Reč je o nekolicini ljudi u čiju se kompetenciju, inteligenciju i zrelost zaista može posumnjati. Ako se nastavi takva kadrovska politika u NATO-u i takva agresivnost u formulisanju bezbednosnih prioriteta, mislim da to može biti strašno opasno“, dodaje on.

    Istovremeno, Severnoatlantska alijansa će predstojeći samit u Varšavi, koji će biti održan 8. i 9. jula u Varšavi, iskoristiti kako bi pokušala da izbegne ključne klauzule iz Osnivačkog akta NATO-Rusija iz 1997. godine, kojima je Alijansa potvrdila da neće razmeštati vojsku i taktičko nuklearno oružje na teritoriji novih članica, smatra Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije.

    Aleksandar Gruško
    © Sputnik / Grigoriй Sыsoev

    On takođe smatra da do pomirenja između Rusije i NATO-a neće skoro doći.

    „NATO dovlačenjem novih bataljona na istok Evrope i otvaranjem raketne baze u Rumuniji pokušava da ispita Rusiju da li će biti popustljivija u novim okolnostima“, objašnjava on i dodaje da ne treba očekivati da će sastanak predstavnika NATO-a i Rusije doneti bitnije promene u njihovim odnosima, niti da će ubrzo biti postignut neki međusobni dogovor.

    Govoreći o Osnivačkom aktu NATO-Rusija, Igrutinović ističe da Vašington to smatra mrtvim slovom na papiru i objašnjava time da se Rusija agresivno ponela prema Ukrajini prisvojivši Krim, te ne vidi obavezu da se tog dogovora

    pridržava.

    Eurofajter tajfun
    © Foto : Wikipedia/Vladimir Korolkov

    Istovremeno, Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije kaže da je činjenica da se samit održava u Varšavi provokativna sama po sebi, s obzirom da je Poljska već mnogo godina poligon najvećih vojnih vežbi NATO-a, dok Alijansa na tu zemlju gleda kao na vrh svog koplja prema Rusiji.

    „Reč je svakako o antiruskom sastanku, a da li će doći do nekakve formalne odluke nije ni bitno, simbolika je dovoljno jasna sama po sebi. Izvesno je da će NATO nastaviti da povećava broj trupa koje učestvuju u vojnim vežbama, što paralelno čini i Rusija. Međutim, kada se puška pojavi u prvom činu predstave, ona će svakako opaliti u trećem, a to uopšte nisu naivne stvari“, istakao je on.

    Ipak Fatić smatra da predstojeći Savet NATO-Rusija predstavlja dobar znak jer omogućava otvorenu komunikaciju koja pomaže sprečavanju incidenata.

    Tagovi:
    vojska, razmeštanje, revidiranje, Osnivački akt Rusija-NATO, Savet Rusija-NATO, samit, NATO, Stevan Gajić, Milan Igrutinović, Aleksandar Fatić, Aleksandar Gruško, Rusija, Poljska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga