21:06 21 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Nemački lovac Tornado pri NATO trupama u vojnoj bazi Indžirlik, TurskaAmerička vojna baza Indžirlik u Turskoj.

    Da li su Turska i Amerika i dalje saveznice?

    © AFP 2019 / TOBIAS SCHWARZ © AP Photo / Emrah Gurel
    1 / 2
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    62610
    Pratite nas

    Napetost između dve najveće sile u NATO-u mogla bi da utiče i na preispitivanje odnosa dveju država unutar Alijanse. Upad turske policije u američku vojnu bazu jeste poruka Americi.

    Pokušaj vojnog puča u Turskoj još nema epilog, a nova drama već je na pomolu. Naime, racija koju je turska policija sprovela u NATO-ovoj američkoj bazi „Indžirlik“ u Turskoj i hapšenja pučista koja su usledila, zatalasali su odnose na relaciji Ankara—Vašington. Američki državni sekretar Džon Keri poručio je da u slučaju da ne se poštuju demokratske i pravne norme, i vrati smrtna kazna, Turska rizikuje da bude izbačena iz NATO-a. Kao članica Alijanse, Ankara je dužna da poštuje kriterijume pravne države, pa i u kažnjavanju učesnika pobune, izjavio  je Keri.

    Analitičari ocenjuju da bi napetost između dve najveće sile u NATO-u mogla da utiče i na preispitivanje odnosa Alijanse sa Turskom. Amur Gadžijev, šef turskog sektora Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka, očekuje dalje pogoršanje odnosa između Turske i SAD.

    „Erdogan je tokom noći u kojoj se desio pokušaj državnog udara, optužio SAD zbog podrške pučistima. Sve to je već nanelo štetu bilateralnim odnosima, pa možemo očekivati i dalje pogoršavanje. Iako su Turska i SAD veoma uticajne članice NATO-a, očigledno je da su pučisti dobili određenu podršku od snaga NATO-a u bazi ’Indžirlik‘. Zato su turske vlasti isključile struju ovoj bazi i zabranile sletanja i poletanja. Mislim da Ankara i dalje smatra da su SAD i NATO umešani u ovaj puč i da će doći do preispitivanja odnosa sa njima. Sada je prerano govoriti do koje će mere ovi odnosi biti preispitivani, ali sigurno je da će doći do promena“, kaže naš sagovornik.

    Gadžijev podseća da Erdogan odavno insistira na izručenju islamskog sveštenika Fetulaha Gulena, koga smatra odgovornim za pokušaj puča, ali da američki državni sekretar Keri uporno tvrdi da nema dovoljno dokaza da je Gulen u to umešan.

    „Taj propovednik je pod zaštitom američkih bezbednosnih službi, i lično mislim da ga SAD neće izručiti Turskoj — jer zaštitnici Gulena imaju veliki uticaj na američku politiku. To će se takođe odraziti na američko-turske odnose u okviru NATO-a“, tvrdi Gadžijev.

    Podsećanja radi, varnice na liniji Ankare i Vašingtona nisu od juče. Prve su usledile posle obaranja ruskog aviona od strane Turske kad se čak i iz Amerike čulo da bi Turska trebalo da bude izbačena iz ove alijanse. To se, naravno nije desilo, ali nije ostalo ni neupamćeno. Erdogan je od tada više puta izjavljivao da neće dopustiti da strani element upravlja Turskom. Najnoviji udarac odnosima Turske i SAD nanelo je hapšenje turskog generala Bekira Erdžana Vana, komandanta baze „Indžirlik“, koju američke snage koriste za napade na DAEŠ u Siriji. Van je optužen za učešće u puču, a turska policija sprovela je istragu u bazi i uhapsila još sedmoricu vojnika, nakon što su bazi „Indžirlik“ bili isključeni struja i voda.

    Prema mišljenju Vladimira Trapare sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je upadom turske policije u bazu želeo da pošalje poruku Amerikancima da je turska samostalna i da može da radi šta hoće.

    „Simbolički se može reći da je povod jedna vrsta poruke, ali je ona donekle već poslata još u noći kada se puč desio, kada je Erdogan rekao da će osloboditi zemlju od okupatora. Mislim da su Amerikanci to jako dobro razumeli i mislim da su u ovom trenutku vrlo oprezni da pred Turskom ne odaju previše svoju umešanost u nedavna zbivanja. Videli smo i da je Obama u noći puča, čim je video da će Erdogan da opstane, požurio da kaže kako Amerika podržava demokratski izabranu vlast u Turskoj. Dakle, neće se Amerikanci otkrivati niti Turcima uzvraćati na simboličke poruke, ali neće odustati od nastojanja da spreče Erdogana da se suviše osamostali“, komentariše Trapara.

    U NATO-ovoj bazi „Indžirlik“ u Turskoj nalazi se oko 1.500 američkih vojnika, ali i nuklearno oružje. Da li je ona bezbedna u ovom trenutku? Amur Gadžijev smatra da to od samog početka nije bilo bezbedno.

    „Ono što se desilo tokom vikenda nije prvi puč i istoriji moderne Turske. Osim toga, turska vojska, kao i tursko društvo, veoma su šaroliki, to jest podeljena je i nema jedinstven stav. Dešava se da pukovnik naređuje generalu zato što je taj pukovnik šeik neke religiozne sekte. Naravno da u ovakvim uslovima postoje rizici, iako je nuklearno naoružanje pod budnim okom NATO-a. Ukoliko bude došlo do preispitivanja odnosa Turske i NATO-a, bilo bi bolje da se nuklearno naoružanje ne nalazi u Turskoj. Inače, na moguće pretnje povodom tog naoružanja su ukazivali ne samo ruski zvaničnici, nego i iranski, sirijski i irački čelnici“, uveren je on.

    Profesor Niškog univerziteta Nebojša Ranđelović slaže se da su hapšenja vojnika i oficira u bazi „Indžirlik“ poruka Ankare saveznicima u NATO-u, ali kaže da to ne znači da Turska želi da izađe iz Alijanse.

    „Turska nijednim gestom nije rekla — dosta nam je NATO-a, niti da se u Alijansi ne oseća dobro. Naprotiv, ona ističe svoje mesto u ovom vojnom savezu, ali šalje i drugačije poruke — kao što je i zahtev za izručenje Gulena, koga Turci smatraju državnim neprijateljem“, kaže naš sagovornik.

    On, međutim, nije siguran hoće li i kako najnoviji događaji poremetiti odnose Turske i NATO-a i objašnjava:

    „Oslonac NATO-u decenijama je sekularna Turska. Od kada je Erdogan na vlasti sekularizam u Turskoj je ugrožen. Promenjena su i ustavna ovlašćenja vojske koja imaju korene još iz vremena Ataturkove Turske, tako da je sekularna Turska jedna vrsta oslonca NATO-u, dok je Erdoganova Turska nešto što sasvim drugo od Turske koja je bila partner broj jedan NATO-u svojevremeno“, objašnjava on uz komentar da sekularne države uvek više odgovaraju tradiciji na kojoj počiva zapadna civilizacija.

    „Čim se ugrozi sekularizam, to je već nešto sasvim drugo. Naravno, tu postoji i deo kada su interesi jači i od principa i civilizacijskih tekovina. Recimo, Saudijska Arabija je islamska zemlja koja se isključivo bazira na šerijatu, ali i ona je saveznik sa Amerikom jer interesi tako nalažu. Tako da znak jednakosti između principa i interesa vrlo često ne može da se stavi jer je na političkoj sceni situacija drugačija. Lično mislim da Amerika nikako ne želi da se odrekne Turske kao saveznika, ali će svakako u perspektivi pokušati da spreči da Turska zapliva u vode islamizma“, navodi Ranđelović.

    Turski zvaničnici su saopštili i da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio „punu podršku turskoj vladi tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom“.

    Inače, NATO-ovu vojnu bazu „Indžirlik“ Amerikanci koriste na osnovu sporazuma Ankare i Vašingtona, kao skladište američkog nuklearnog oružja. Takođe, SAD koriste bazu da bi odatle predvodile napade na Islamsku državu. S druge strane, ne treba zanemariti ni mišljenja pojedinih zapadnih analitičara da upadom u NATO-ovu bazu Erdogan poručuje saveznicima da ako hoće — Turska može i bez njih. 

     

    Slično:

    Turska: Uhapšeno još 17 osumnjičenih za napad na aerodromu Ataturk
    Turska razmatra da podrži Asada
    Turska optužila Evropski parlament da propagira terorizam
    Rusija i Turska nisu prekidale saradnju na projektima o nuklearnoj energiji
    Turska blokirala američku bazu „Indžirlik“
    Tagovi:
    amerika, turksa, NATO, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga