01:13 27 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Demokratska stranka

    Uvode li demokrate demokratiju u svoje redove?

    © Flickr/ DEMOKRATSKA STRANKA DS Foto servis DS / KONTRAFOTO
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 012

    Može li praksa koju uvodi Demokratska stranka, da stranačkog lidera bira na direktnim stranačkim izborima, da promeni političku scenu Srbije?

    Kada istoričari budu pisali političku istoriju Srbije od 1990. godine Demokratska stranka u njoj će sasvim sigurno igrati značajnu, ako ne i odlučujuću ulogu. Ta stranka, čiji je rad obnovljen još u vreme kada je u Srbiji stranačko organizovanje bilo zabranjeno, jedina je koja svoj kontinuitet vuče iz vremena pre Drugog svetskog rata.

    I ne samo to, Demokratska stranka osobena po još mnogo čemu. Iz njenih krila iznedreno je nekoliko značajnih političkih grupacija, od kojih je najznačajnija Demokratska stranka Srbije. Tokom devedesetih godina prošlog veka, DS je dva puta zapadala u duboku krizu. Prvi put kada je grupacija okupljena oko Vojislava Koštunice odlučila da se otcepi, dogodio se masovan odliv članstva. Drugi put, kada je, odlukom o bojkotu izbora, DS postala vanparlamentarna stranka.

    Demokratska stranka je te krize prebrodila i odlučujuće uticala na politički život postpetooktobarske Srbije. Međutim, posle gubitka vlasti na svim nivoima, osim lokalnog, usledio je novi ciklus podela i trvenja unutar stranke. Prvo je stranku napustio bivši predsednik stranke i Srbije Boris Tadić, koji je osnovao Socijaldemokratsku stranku (SDS). Nakon toga usledila je ostavka i izlazak iz stranke novog predsednika Dragana Đilasa.

    Vojvođanski premijer Bojan Pajtić je, kada je preuzeo kormilo stranke, napravio zaokret i svoje snage usmerio na ujedinjenje preostalog članstva oko jednog cilja — smeniti vlast Srpske napredne stranke. Taj poduhvat mu, sudeći prema poslednjim izbornim rezultatima, nije pošao za rukom.

    Teško da će se nešto promeniti, ali nada uvek ostaje

    Sada, kada je jedva prešla cenzus, DS pokušava da u politički život Srbije uvede novu praksu — direktne izbore za stranačkog lidera. ta praksa bila je opšteprihvaćena u političkom životu Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, međutim, nikada nije usvojena u postkomunističkoj Srbiji.

    Može li DS, uvođenjem nove političke prakse, da utiče na politički život Srbije? Istoričar Čedomir Antić smatra da ne može.

    „DS u ovom trenutku ima velikih problema. Ideološki je potpuno razbijena, nije više ni reformska, nije više ni nacionalna. Potpuno je pod uticajem ideja EU, bez obzira što je EU jako daleko od Srbije u ovom trenutku. Ostaje pitanje da li je ona demokratska. Nažalost, pokazalo se da je to sumnjivo. I izbori u vreme Tadića su takođe bili sumnjivi. Tako da se oni sada traže. Rekao bih da većina uticajnih ljudi u stranci svesna da je ovo doba najveće krize DS-a. Jedva je uspela da pređe cenzus i bez vlasti u Vojvodini, verovatno, teško da bi prešla cenzus. Oni od toga beže i to je problem“, smatra Antić.

    Analitičar i direktor PR agencije „Pragma“, Cvijetin Milivojević, sa druge strane, kaže da ostaje nada da će druge stranke u Srbiji da se ugledaju na praksu koju uvodi DS.

    „Poznato je da u strankama u Srbiji postoji hroničan problem, manjak demokratije. Reč je o pravim malim diktaturama. To dokazuje i činjenica da su mnogi lideri na čelu stranaka od njihovog osnivanja do danas, a i tamo gde je bilo smena, po pravilu se to razrešavalo tako što su bivši lideri formirali nove političke stranke. Ovo je presedan koji bi trebalo da pozdravi čitava politička i javna scena u Srbiji“, kaže Milivojević.

    Milivojević poredi praksu koju uvodi DS sa praksom u SAD, gde članstvo stranaka bira predsedničkog kandidata, gde kandidati prolaze kroz malu torturu da bi postali predsednički kandidati.

    „Možda iz toga može da se porodi još nešto, da onaj ko pobedi na demokratskim izborima u sopstvenoj stranci i treba da bude kandidat te stranke sutra za najviše funkcije“, objašnjava Milivojević.

    Kako treba da izgleda idući lider DS

    Upravo iz tog razloga je važno i ko će biti idući predsednik DS-a. Pokojni predsednik DS-a Zoran Đinđić je na skupštini stranke 2000. godine, neposredno pred petooktobarske promene, upravo govorio o tome. Tim treba da ima predvodnika, u suprotnom se ne radi o timu, već o grupi dečaka koji na ledini igraju lopte, rekao je tada Đinđić uz zaključak da je svakoj stranci potreban lider.

    Za sada, četiri kandidata uključilo se u predsedničku trku — sadašnji predsednik DS-a Bojan Pajtić, bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac, bivši ministar u srpskoj prelaznoj vladi iz 2000. godine Srboljub Antić, a poslednji je kandidaturu podneo bivši srpski ministar odbrane i dugogodišnji potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac.

    „To su ljudi koji nesporno imaju kvalitete, naravno i mane, ali, u principu, mislim da je DS-u potreban čovek ujedinjenja. Nije neophodno da bude čovek kontinuiteta, jer je DS za kratko vreme promenila nekoliko lidera i, po pravilu, sve te smene rezultovale su time da su se bivši lideri pasivizirali ili su izlazili iz stranke. To treba da bude čovek koji ima demokratski pedigre i da je dokazan, ako ne u politici, onda u struci. Dakle, da ima autoritet van politike ili samo u politici ukoliko može da pomiri nekoliko zavađenih opcija u DS-u“, objašnjava Milivojević.

    Bojan Pajtić
    © Tanjug / Oksana Toskić

    Nažalost po DS, što je stranka slabija, pojavljuje se sve više pretendenata za lidersko mesto, nastavlja on, umesto da porađanje lidera u DS-u bude proces koji dolazi nakon što stranka postiže uspehe.

    Da bi DS mogla da se reformiše, mora da ima autentično vođstvo i mora da ima političku ideju, smatra Čedomir Antić.

    „Ta ideja ne može da bude priča iz devedesetih, ili 2003, ili 2009. godine. To mora biti priča iz 2016. ili, možda, pošto je reč o stranci koja pretenduje da predstavlja obrazovaniji i bogatiji svet, pa tek onda sve druge, iz 2020. ili 2030. godine. Ne verujem da ni Lutovac, ni Srboljub Antić, ni Šutanovac, ni Pajtić mogu da predstavljaju tu snagu“, kaže Antić.

    Prema Antićevim rečima, pitanje je da li bi Bojan Pajtić uopšte bio kandidat da nije aktuelni predsednik stranke, Srboljuba Antića i Zorana Lutovca Čedomir Antić vidi kao autsajdere, a za Dragana Šutanovca kaže da je ispod svake kritike.

    „To je sada realnost DS. Nažalost, ljudi koji su je osnovali vide, verovatno, Natašu Vučković kao naslednika tog neuspešnog sledećeg predsednika, što znači da stranka ide u onom pravcu iz koga je i došla, u salon. Da bi bila nešto drugo, ona mora da izađe iz senke SNS-a, mora da se bori za Srbiju koja neguje evropske vrednosti, a ne Srbiju koja je satelit Nemačke ili EU, moraju da se bore protiv SNS-a, koji su sami stvorili u želji da formiraju sopstvenu opoziciju. Dok sami ne budu shvatili greške, od državnih, nacionalnih, preko ekonomskih, do socijalnih i kadrovskih, teško da će ih i to što organizuju neposredne izbore izvući“, kaže Antić.

    Da je ta ideja u DS-u zaživela dok je ta stranka bila na vlasti, to bi imali sasvim drugačiji uticaj nego danas, smatra on. Međutim, tada su se poslanici DS-a predstavljali uz ime svog tadašnjeg lidera. Kako onda očekivati od sadašnje vlasti da promeni političku praksu, zaključuje Antić.

     

    Slično:

    Pajtić: SAD i EU nervozne zbog okretanja Srbije Rusiji
    Pajtić: I Zapad i Rusija
    Tadić i Pajtić hoće i vrapca u ruci i goluba na grani
    Pajtić: Opozicija blizu odluke da zajedno izađe na izbore
    SDS: Zašto je Pajtić odbio naš sporazum, a onda pozvao na identičan
    Tagovi:
    lider, greške, reforme, kandidati, izbori, izbori za predsednika Demokratske stranke, Demokratska stranka, Čedomir Antić, Cvijetin Milivojević, Dragan Šutanovac, Zoran Lutovac, Srboljub Antić, Bojan Pajtić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga