16:18 14 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Posada ruskih tenkova T-80 na pontonskom mostu tokom takmičenja Otvorena voda za pontonske jedinice u okviru Međunarodnih vojnih igara 2016.

    Srpska vojska bolja od indijske (foto)

    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 450
    Pratite nas

    Na međunarodnim vojnim igrama, održanim u Rusiji, pripadnici Vojske Srbije zauzeli su treće mesto. Ispred naših vojnika bili su samo Rusi i Kinezi.

    Na Međunarodnim vojnim igrama, održanim u Rusiji tokom ovog meseca na 19 različitih poligona, ekipa Vojske Srbije osvojila je bronzanu medalju. Ispred nje bile su Rusija i Kina, a naši vojnici ostavili su za sobom i mnogo ozbiljnije vojske, na primer indijsku, čije samo kopnene snage broje više od milion ljudi.

    Pukovniku Draganu Bojiću, vođi naše delegacije, boravak u Rusiji nije bio prvi. Prisustvovao je vojnim igrama i proteklih godina, a i završio je generalštabnu akademiju u Rusiji, tako da se nalazio na poznatom terenu.

    Međutim, Rusija nije bila poznata svim članovima naše ekipe. Dosad su na Međunarodnim vojnim igrama učestvovali samo tenkisti na tenkovskom biatlonu, ove godine naša ekipa brojala je više od 100 članova, i u njoj su bili inžinjerci, tenkisti i pripadnici protivvazduhoplovnih snaga.

    Pukovnik Dragan Bojić
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Pukovnik Dragan Bojić

    Oka teža od Dunava

    Na primeru inžinjerijskog takmičenja, pukovnik Bojić opisuje svu težinu međunarodnih vojnih igara. Inžinjerijsko takmičenje održano je na reci Oki, koja se, kaže Bojić, razlikuje od naših reka.

    „Za razliku od svih naših reka, Oka je drugačija. Ima fine peskovite plaže, kao na moru, što izuzetno otežava rad jer je pesak nestabilan kao materijal. Za razliku od naših reka, prilično je plitka, tako da se sa tehnikom mora ulaziti duboko u vodu da bi se pustili pontoni, da bi se pripremile deonice za sklapanje skela, što izuzetno otežava uslove. Uslovi za rad mnogo su teži na Oki nego što je to na Dunavu, Savi Drini, Jadru i na drugim našim rekama“, kaže Bojić.

    Da je samo reka Oka bila jedini problem našim inžinjercima! Međunarodne vojne igre održavaju se u kontrolisanim ratnim uslovima, uz simulaciju napada iz vazduha. Ceo poligon su sve vreme takmičenja nadletali ratni avioni koji su „bombardovali“ okolinu bombama sa slabim punjenjem, koje se koriste na vojnim vežbama.

    „To su vežbovna sredstva, mada je punjenje bojevo, ali to su količine koje ne mogu da izazovu povredu. Proračunato je sve, i izuzetno se poštuju mere bezbednosti“, objašnjava Bojić.

    Takmičenje inžinjeraca počinje prelaskom pionirskog odeljenja na drugu obalu. Ovo odeljenje vrši pretragu terena, pronalazi mine. Nakon što oni izvrše zadatak, kreće amfibijsko odeljenje, koje mora da savlada prepreku — simulirani krater na putu. Kada poprave deonicu puta, kreću pontoniri. Prvo posade remorkera izvode simuliranu akciju prebacivanja ranjenika na drugu obalu; nakon toga transporteri prevoze tehniku na drugu obalu. Nakon toga, ekipa sklapa pontonske skele, preko kojih se prevozi određeni deo tehnike. Kada je skela dužine 160 metara sklopljena, komandant jedinice penje se na nju i podizanjem zastave pokazuje da je zadatak izvršen.

    Međunarodne vojne igre
    © Sputnik / Iliya Pitalev
    Međunarodne vojne igre

    „Naši momci, rame uz rame sa ruskim i kineskim kolegama, pokazali su da mogu dostojno da se bore i da su izuzetno osposobljeni i pripremljeni za realizaciju zadataka. Naši pontoniri zauzeli su treće mesto, iza Rusije i Kine. Za Kinom smo zaostali 12 minuta što i nije tako veliki zaostatak. Imali smo izuzetno tešku stazu“, kaže Bojić.

    Teško je voziti tuđi automobil, a kamoli tenk

    Tenkisti su, za razliku od inžinjeraca, koji su prvi put nastupili na Međunarodnim vojnim igrama, nastupili po treći put. Prve godine zauzeli su 7. mesto, prošle godine bili su treći, a ove godine zauzeli su 5. mesto. Međutim, ove godine, broj ekipa porastao je sa 12 na 18, konkurencija je bila jača nego prošle, priča Bojić.

    Posada tenka T-72B3 Vojske Srbije tokom takmičenja u tenkovskom bijatlonu na poligonu Alabino.
    © Sputnik / Kirill Kallinikov
    Posada tenka T-72B3 Vojske Srbije tokom takmičenja u tenkovskom bijatlonu na poligonu Alabino.

    Peto mesto je veliki uspeh, to je zapravo prvo mesto među ekipama koje su vozile ruske tenkove. Prve četiri ekipe vozile su sopstvene tenkove, a srpski takmičari koristili su ruske tenkove.

    „To je otežavajuća okolnost, pošto se pripreme vrše na sredstvima koja mi imamo. Tenkovi su iste oznake, T72, međutim, na ruskim tenkovima urađene su određene modifikacije. Imaju savremeniju opremu, pogotovo nišanske sprave i sistem za upravljanje vatrom. Naši momci su uspeli da savladaju taj mali nedostatak i nije im to toliko predstavljalo problem. Međutim, kada neko dođe sa svojom tehnikom, na kojoj se uvežbavao, očekivano je da će postići mnogo bolji rezultat“, kaže Bojić.

    Naša ekipa je, bez obzira na sve poteškoće, ušla u polufinale i došla do štafetne trke koja se vozi na stazi dugoj 49 kilometara, u borbenim uslovima. Na ruti postoje izuzetno teške prepreke koje treba savladati, a treba i pogoditi 24 cilja. Peto mesto osvojeno je sa zaostatkom od minut-dva u odnosu na bolje plasirane ekipe.

    Pripadnici srpske PVO imali su najteži zadatak. Na Međunarodnim vojnim igrama učestvovali su sa dva odeljenja — raketnim i topovskim. Oni su nastupali na sredstvima koje Vojska Srbije nema u svom naoružanju.

    Topovsko odeljenje je nastupalo na topovima kalibra 23 milimetra, dok Vojska Srbije koristi topove kalibra 20 i 30 milimetara.

    „Princip rada je sličan kod svih, međutim, za svako sredstvo je potrebna dodatna obuka. Imali smo vremena da se naši pripadnici povežu sa sredstvima, da na njima uvežbavaju. Ali sve ostale ekipe imaju ova sredstva u svom naoružanju, tako da su radili na sredstvima na kojima stalno izvode obuku. Naši su pokazali izuzetan nivo osposobljenosti, uspešno su uništavali ciljeve i uspešno su se nosili sa konkurencijom“, navodi Bojić.

    Raketno odeljenje je gađanje vršilo prenosnim sredstvima „igla S“, savremenijom verzijom borbenih sredstava koje poseduje naša vojska. Na našim poligonima nema mogućnosti da se gađa iz ovih sredstava, kaže Bojić, i velika je stvar što su strelci mogli da koriste ova sredstva.

    Lovci MiG-29 akrobatskog tima Striži lete u formaciji u okviru Međunarodnih vojnih igara u Rjazanu u Rusiji.
    © REUTERS / Maxim Shemetov
    Lovci MiG-29 akrobatskog tima Striži lete u formaciji u okviru Međunarodnih vojnih igara u Rjazanu u Rusiji.

    Zbog velikih troškova održavanja međunarodnih vojnih igara, Rusija je dala predlog da se održavaju u olimpijskim ciklusima, na svake četiri godine. Kako bi približio sliku o veličini takmičenja, pukovnik Bojić navodi da je ove godine na Međunarodnim vojnim igrama učestvovalo 3.000 takmičara iz 19 zemalja, a da je samo dnevna potrošnja goriva na 19 poligona, na kojima su igre održane (od čega su dva poligona u Kazahstanu), oko 500 tona. Ako imamo u vidu da su Međunarodne vojne igre malo manjeg obima od Olimpijskih igara, ideja da se održavaju na svake četiri godine i ne zvuči tako loše.

    Slično:

    Vojne igre — prilika za proveru i prodaju ruske tehnike
    Međunarodne vojne igre 2016
    Tagovi:
    vojne igre, tenkisti, PVO, inženjerija, Rusija, Vojska Srbije, vojska, Međunarodne vojne igre, Vojska Srbije, Dragan Bojić, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga