14:16 18 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Izbori, glasanje, Hrvatska

    Incko ne može ništa Dodiku

    © AP Photo / Darko Bandic
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    1601

    Dejtonski sporazum ne poznaje Savet za primenu mira, u kome sede moćne međunarodne organizacije i moćne zapadne države. Savet može da ima samo faktički, a ne pravni uticaj. Pravno gledano, taj organ ne može da donese nikakve odluke. Ni visoki predstavnik nema ovlašćenje da zabrani referendum u RS, niti da obara odluku Skupštine RS.

    Sednica Saveta za primenu mira (PIK) u Bosni i Hercegovini na kojoj će biti razmatrana odluka Narodne skupštine Republike Srpske da se 25. septembra održi referendum o 9. januaru kao Danu Republike, trebalo je da bude održana danas, ali je odložena. Nakon toga, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko odlučuje o daljim koracima, odnosno da li će, kako je ranije najavljivao, proglasiti ništavnom odluku Narodne skupštine Republike Srpske o održavanju referenduma.

    Šta je, zapravo, Savet za primenu mira kojim prete Incko i bošnjački lideri?

    Slavka Kojić, advokat, stručnjak za međunarodno-pravne akte i saradnik Fonda strateške kulture, u razgovoru za Sputnjik objašnjava da Dejtonski sporazum — ne poznaje ovo telo.

    „Savet je osnovan neposredno posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a članove Saveta čine predstavnici 50 država i različitih međunarodnih organizacija i subjekata kao što su: Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska komisija, Međunarodni komitet Crvenog krsta, Međunarodni tribunal za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, MMF, NATO, Svetska banka, Savet Evrope i druge“, objašnjava naša sagovornica, dodajući da Savet ima i svoj upravni odbor, a njegovi članovi su predstavnici Francuske, Italije, Velike Britanije, Nemačke, SAD, Japana, Kanade, Rusije, kao i predstavnici Evropske unije i Evropske komisije, dok je na čelu upravnog odbora visoki predstavnik.

    Bonska ovlašćenja (zaključci Saveta za implementaciju mira koji se sastao u Bonu decembra 1997. godine), kaže ona, na koja se redovno poziva visoki predstavnik, u stvari ni ne postoje. Niti takva ovlašćenja mogu postojati, jer Savet ne poseduje ingerencije koje bi mu dale svojstvo vlastodavca u konkretnom slučaju. Zaključcima koje je doneo pomenuti Savet, visokom predstavniku je, umesto ovlašćenja, suštinski data otvorena podrška („pozdravljanja“ i „pohvale“) ali i zeleno svetlo i podrška političke prirode za preduzimanje određenih koraka.

    „To telo koje je stvoreno u stvari nema nikakve nadležnosti prema Dejtonskom sporazumu niti su odluke tog tela obavezujuće u pravnom smislu. Visoki predstavnik nema ovlašćenja da menja Ustav i donosi zakone, i to one koji nisu u skladu sa Ustavom BiH. Prema tome, bilo kakva odluka Saveta za implementaciju ne može biti obavezujuća. Ona niti ’veže‘ visokog predstavnika, niti visoki predstavnik opet ima ovlašćenja da zabrani sprovođenje referenduma u RS“, objašnjava Kojićeva.

    Ona podseća da je referendum instrument neposredne demokratije koji pripada evropskom izbornom nasleđu, pa prema tome ne vidi zašto bi srpski narod u svom entitetu bio lišen mogućnosti da koristi referendum kao instrument neposredne demokratije i izrazi svoje mišljenje o određenom pravnom pitanju.

    Savet bezbednosti UN
    © Sputnik / Dmitry Astakhov

    U slučaju da Savet ili sam visoki predstavnik donesu odluku da ne treba održati referendum, odnosno da Valentin Incko odluči da poništi odluku Skupštine RS o održavanju referenduma, Kojićeva kaže:

    „Faktički, tu su (u Savetu) moćne međunarodne organizacije i moćne zapadne države… Tu su svetski centri moći, ali oni mogu da imaju samo faktički uticaj. Pravno gledano, taj organ ne može da donese nikakve odluke. Ni visoki predstavnik nema ovlašćenje da zabrani referendum niti da obara odluku Skupštine RS“, zaključuje ona.

    Inače, Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH ranije je saopštila da je referendum protiv Dejtonskog sporazuma i da „gura RS u izolaciju“. Protiv referenduma o Danu RS oglasile su se i ambasade SAD i Velike Britanije u BiH, ističući da bi održavanje referenduma bilo antidejtonski i antiustavni čin, dok je Ambasada Rusije podržala održavanje referenduma.

    „Pitanje održavanje referenduma je važno za celu RS. Siguran sam da je odluka vlasti Srpske o održavanju referenduma bila zbog želje da stanovništvo dâ svoj stav o tome“, izjavio je ruski ambasador u BiH Petar Ivancov.

    Najviši zvaničnici RS saopštili su da neće odustati od referenduma o Danu RS, ističući da taj referendum nije ni antidejtonski ni antiustavan.

    Milorad Dodik
    © Tanjug / Nemanja Jovanović

    Inače, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu je vrhovni tumač Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, zadužen da nadgleda civilno sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i predstavlja međunarodnu zajednicu u Bosni i Hercegovini putem Organizacije ujedinjenih nacija. Njegovo imenovanje predlaže Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira, a imenovanje potvrđuje SB UN.

    Pravni položaj visokog predstavnika regulisan je Aneksom 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, koji nosi naziv: „Sporazum o civilnom sprovođenju mirnog rešenja“. U cilju što efikasnije implementacije svega što je dogovoreno i prethodno ugrađeno u tekst Dejtonskog sporazuma, strane-potpisnice su se saglasile da se odredi visoki predstavnik koji bi koordinirao sve aktivnosti vezane za realizaciju sporazuma.

    Odredbe Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma ne sadrže termine iz kojih bi se moglo zaključiti da visoki predstavnik ima ovlašćenje da donosi bilo kakve pravne akte koji bi stvarali obaveze za Bosnu i Hercegovinu, entitete ili za njihove građane. Republika Srpska se nikada nije saglasila da se njene nadležnosti u delu sudske vlasti prenesu na Bosnu i Hercegovinu. Uprkos svemu, visoki predstavnik je doneo odluku o uspostavljanju Suda Bosne i Hercegovine, uz naredbu da odluka stupa na snagu odmah i primenjuje se dok Parlamentarna skupština BiH ne usvoji zakon iste sadržine, „bez izmena i dopuna i bez postavljanja uslova“. Protivustavno nametanje osnivanja Suda BiH, odlukom visokog predstavnika, predstavlja akt uzurpiranja ustavotvorne vlasti, i pravno nasilje nad građanima Bosne i Hercegovine kojima Dejtonski sporazum garantuje primenu vladavine prava i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Donošenjem ovakve odluke, visoki predstavnik je grubo prekršio Dejtonski sporazum, nasilno promenivši Ustav BiH, davši sebi za pravo da svojom odlukom uređuje pitanja i materiju koji se mogu urediti isključivo Ustavom BiH.

    Parlamentarna skupština Sveta Evrope u svojoj rezoluciji iz 2007. godine konstatuje da je „referendum instrument neposredne demokratije koji pripada evropskom izbornom nasleđu“, pa nema nikakvog razloga da se tim instrumentom ne posluži i narod Republike Srpske.

    Inače, iz Republike Srpske je više puta rečeno da, bez obzira na to kakvu odluku donese visoki predstavnik o najavljenom referendumu o Danu Srpske, ta odluka neće biti objavljena u Službenom glasniku, te tako neće imati nikakvu pravnu težinu.

     

    Tagovi:
    referendum, Dodik, Incko
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga