00:43 04 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    7273
    Pratite nas

    Delegacija EU u Srbiji i njen šef Majkl Davenport neće se oglašavati o svakodnevnim izlivima antisrpske politike od strane hrvatskih zvaničnika, jer se čeka reagovanje predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. Reagovanja, izgleda, teško da će i biti, s obzirom na to da je pismo Junkeru premijer Srbije uputio pre mesec dana. I ništa.

    Posle svakodnevnih izjava hrvatskih zvaničnika, što iz vlasti, što iz opozicije, punih antisrpskog naboja, kakva je i najnovija bivšeg premijera Zorana Milanovića, reagovanja EU, čija je Hrvatska najmlađa članica, i dalje nema.

    Nije bilo dovoljno ni to što je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić posle svega odustao od današnjeg učešća na Kroacija forumu u Dubrovniku na temu „Jačanje Evrope, povezivanje severa i juga“.

    Šta još treba da se dogodi da bi EU reagovala? Da li će, možda, to učiniti Delegacija EU u Srbiji i njen šef Majkl Davenport, Sputnjik je pitao savetnika za medije i odnose sa javnošću Delegacije EU, Aleksandra Đorđevića. On je podsetio da je premijer Vučić o tome već pisao Junkeru i da se čeka na njegov odgovor.

    Bilo bi, kaže, neprimereno da, mimo reda, šef Delegacije EU reaguje pre nego što to učini predsednik Evropske komisije.

    Od Junkera ni pisma, ni razglednice

    A od Junkera ni pisma, ni razglednice. Ni posle gotovo mesec dana.

    Vučić je još 1. avgusta, na vanrednoj konferenciji za novinare, rekao da je uputio oštre kritike na račun Evropske unije, koje je naveo i u pismu poslatom najvišim briselskim zvaničnicima.

    U pismu Junkeru, visokoj predstavnici za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federiki Mogerini, komesaru za proširenje i susedsku politiku Johanesu Hanu, kao i predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, izrazio je zabrinutost zbog dešavanja u regionu i ukazao na ogoljenu antisrpsku politiku u Hrvatskoj. Reč je o događajima koji ozbiljno ugrožavaju regionalnu stabilnost, rekao je tada premijer.

    Aleksandar Vučić na promociji knjige Borisa Džonsona o Vinstonu Čerčilu.
    © Tanjug / Marko Karović

    Dokle će se čekati na oglašavanje — niko ne zna, a sudeći po zainteresovanosti za „hrvatsko-srpski slučaj“, u EU mu ne pridaju značaj. Inače bi se makar neko od njihovih zvaničnika bar usput osvrnuo na učestalu antisrpsku retoriku u Hrvatskoj, „obogaćenu“, ustaškom ikonografijom.

    Očigledno za to nema „zelenog svetla“ iz Brisela. U suprotnom bi se šef Delegacije EU oglasio makar na društvenim mrežama, kao pre dva dana kada je osudio napad na aktivistu za prava LGBT osoba u centru Beograda.

    Kada su ugrožena prava manjinskih zajednica, kakva je LGBT, uvek može, kada je u pitanju zaštita srpskog naroda, beznadežan slučaj. Nema čak ni „prekora“ u vidu uobičajene fraze da takve poruke ne predstavljaju vrednosti Evropske unije.

    Pošto su prilike za reagovanje propuštene, ne čudi što je jutros region obišla sramotna izjava bivšeg hrvatskog premijera Milanovića u kojoj se na najprimitivniji i uvredljiv način bavio Srbima i Srbijom.

    Slično:

    Dačić: Ovakva Hrvatska najveća sramota EU
    Hrvatska odbila da primi notu Srbije zbog paljenja zastave
    Zašto su u EU jedni „jednakiji“ od drugih
    Tagovi:
    reagovanje, Hravtska, Žan-Klod Junker, Aleksandar Vučić, Majkl Devenport, Hrvatska, Brisel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga