04:36 21 Avgust 2018
Slušajte Sputnik
    Angela Merkel, Franso Oland i Mateo Renci

    Vajmarskim protiv Bermudskog trougla EU institucija

    © REUTERS / Hannibal Hanschke
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 09

    Oživljavanje „Vajmarskog trougla“ između Nemačke, Poljske i Francuske, saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović ne vidi kao iskorak iz postojećih EU institucija, ocenjujući da njen politički okvir još izdržava test vremena. On, ipak, ne spori da tenzije postoje, da će se verovatno pojačavati i da će to biti test za institucije.

    Ministri spoljnih poslova Nemačke, Poljske i Francuske saopštili su da će te tri zemlje oživeti „Vajmarski trougao“ koji su formirale pre 25 godina, posle kraja Hladnog rata. Razlog njihovog sastajanja, prvog nakon pet godina, jeste traženje odgovora na brojne izazove sa kojima se suočava EU, uključujući odluku Velike Britanije o izlasku iz Unije.

    Ta trilateralna grupa odigrala je ključnu ulogu u evropskoj integraciji i sada bi mogla da pomogne u odgovoru na ozbiljna pitanja koja je pokrenula odluka o „bregzitu“, smatra nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer.

    U nastojanju da nađu odgovore na krizu u EU koja preti njenom rastakanju, nedavno su se u Italiji sastali predsednik Francuske, nemačka kancelarka i premijer Italije. Na šta upućuju sve češći susreti evropskih lidera u različitim formatima?

    Komplikovane EU institucije

    „Teme nameću nove forme dogovaranja, odnosno oživljavanje starih, tako da ja tu ne bih video iskorak iz postojećih institucija. EU ima tu tradiciju neformalnih razgovora“, kaže za Sputnjik Igrutinović, koji u tome ne vidi ništa posebno novo, niti to treba da čudi s obzirom na to da se ovoga leta EU suočava sa „bregzitom“, pitanjem dalje ekonomske održivosti evrozone, migrantskom krizom i najavom formiranja evropske vojske.

    Igrutinović napominje da Savet EU i Evropski savet nisu najpogodniji forumi za tako nešto jer su „relativno strogo formalni i relativno birokratizovani“.

    Da li će se i nečeg drugog dotaći članovi „Vajmarske trojke“ na skupu koji bi, prema rečima francuskog šefa diplomatije Žan Marka Eroa, trebalo da bude održan u novembru u Francuskoj? Videćemo da li će se pojaviti „blokovi“ čije postojanje unutar EU nije preterana novost, konstatuje Igrutinović. Na pitanje da li to znači postojanje zemalja EU prvog i drugog reda, on odgovara da, u političkom smislu, one verovatno postoje.

    „Svakako da mnoge zemlje gledaju u Nemačku i Francusku da vide šta će one da urade da bi posle svoje stavove podesile prema njihovim. U suštini postoje, a da li bi to formalizovao kao zemlje prvog, drugog reda, verovatno ne“, kaže saradnik Instituta za evropske studije.

    To formiranje koalicija unutar EU nije posebna novost, ali u vremenima krize to deluje upečatljivije i prosto više brine i izaziva veću pažnju jer se teret odluka neravnomerno raspoređuje, one se donose manje transparentno. To ostavlja gorak ukus u ustima, pogotovo kada se radi o ozbiljnim temama za koje su svi zainteresovani, primetio je Igrutinović.

    Da li upravo to govori o nekoj vrsti institucionalne krize EU jer navodi na zaključak da je mehanizam funkcionisanja institucija dosta komplikovan? Na to pitanje Igrutinović odgovara da sistem jeste složen, ali da smatra da njegov politički okvir još izdržava test vremena.

    „On jeste složen, komplikovan, višeslojan i većina političara i državnika u EU je s tim načisto. Neko trvenje uvek postoji. Videli smo različite reakcije na ’bregzit‘, sledeće godine su izbori u Nemačkoj i Francuskoj, očekuju se referendumi, u Mađarskoj oko migranata, u Italiji oko ekonomskih tema, tako da su svi pomalo nervozni i ’bregzit‘ je otvorio set pitanja na koja u suštini niko nema odgovora“, konstatovao je sagovornik Sputnjika.

    Određene tenzije postoje, one će se verovatno pojačavati i dalje i to će, kaže Igrutinović, biti test za institucije. On, međutim, napominje da je ta složenost institucionalnog poretka tako zamišljena, a da li će uspeti da odgovori na izazove pokazaće vreme.

    Đavo je u detaljima

    Evropska komisija godinama govori kako je nužan remont ekonomskog sistema. Ona više konstatuje nego što pita kako može da postoji monetarna unija bez fiskalne unije, smatrajući da tu treba tražiti bitnu nesavršenost cele konstrukcije.

    „Ja mislim da politički okvir još izdržava test vremena, a da li će i u budućnosti, kakve će krize još da ih zadese i da li će moći EU da odgovori, to ćemo videti“, zaključio je Igrutinović.

    Zamenik direktora Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka Vladislav Belov, na pitanje da li će Uniju iz „Bermudskog trougla“ uspeti da izvuku razni formati razgovora njenih čelnika, kakav je „Vajmarski trougao“, za Sputnjik kaže da konkretno taj format ne može da preuzme ulogu „spasioca“ Evropske Unije, koja je ostala bez Velike Britanije.

    Angela Merkel, Franso Oland i Mateo Renci
    © REUTERS / Hannibal Hanschke

    Mada su lideri zemalja koje čine „Vajmarski trougao“ saopštili da su spremni da rešavaju probleme zajedno, u duhu obnovljenog uzajamnog poverenja, Belov smatra da je u pitanju raznostranični trougao, jer u njemu vodeću ulogu imaju Nemačka i Francuska. Poljska ipak više teži ka saradnji u okviru „Višegradske četvorke“. Naravno da zemlje koje čine „Vajmarski trougao“ imaju zajedničke interese, ali „đavo je u detaljima“, kaže Belov.

    On to ilustruje primerom da se Varšava ne slaže sa migracionom politikom za koju se zalažu Pariz i Berlin. Za razliku od odmerenih Francuske i Nemačke, Poljska ima izrazito antiruski stav kada je reč o ukrajinskoj krizi, i zato Varšava nije pozvana da učestvuje u pregovorima u „normandijskom formatu“. Osim toga, Poljska politika je više orijentisana na Vašington, konstatuje on.

    „’Vajmarski trougao‘ će i dalje funkcionisati i mislim da će biti efikasan, ali ne slažem se da će taj format preuzeti ulogu ’spasioca‘ Evropske Unije, koja je ostala bez Velike Britanije. Tu ulogu će najverovatnije imati trougao Francuska-Nemačka-Italija“, zaključuje Belov.

     

    Slično:

    Hoće li Brisel kazniti London ili ga što pre oterati
    Mađarska i Češka pozvale na stvaranje zajedničke vojske EU
    Merkelova: EU će morati naporno da radi da prevaziđe šok
    Zašto su u EU jedni „jednakiji“ od drugih
    „Bregzit“ bi mogao da izazove politički cunami u Evropi
    „Bregzit“ je presuda za evropsku politiku
    Klaus: „Bregzit“ spasava Evropu od „briselskog monstruma“
    Tagovi:
    Bregzit, Eu, institucije, razgovori, Vitold Viščikovski, Angela Merkel, Fransoa Oland, Poljska, Nemačka, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga