03:18 23 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4950
    Pratite nas

    Novi pristup rešavanju teritorijalnog spora oko Kurilskoh ostrva, koji je japanski premijer ponudio u maju, a ruska strana ocenila kao „konstruktivan“, i dalje ostaje zagonetka.

    Teritorijalni spor oko Kurilskih ostrva i dalje ostaje kamen spoticanja u rusko-japanskim odnosima. Japanski mediji su, uoči današnjeg susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i premijera te zemlje Šinza Abea u Vladivostoku, objavili da je zvanični Tokio spreman na dil sa Rusijom — ako Moskva pristane da preda deo ostrva, onda će Japan dozvoliti ruskom lokalnom stanovništvu da tu ostane da živi. Ruski lider je, međutim, poručio da „Rusija ne trguje teritorijama“, ali da je spremna da pronađe rešenje za ovaj problem.

    Zvanični Tokio je negirao pisanja japanske štampe o tome da Abe planira da predloži Putinu predaju dva Kurilska ostrva — Šikotana i Habomaija.

    „Postoje razne informacije. Ipak, glavna pozicija japanske vlade je da bi prvo trebalo da rešimo problem vlasništva nad četiri ostrva, a zatim da potpišemo mirovni sporazum“, rekao je generalni sekretar kabineta ministara Japana Jošida Suga.

    Putin je tokom sastanka sa Abeom u Vladivostiku rekao da ruska strana pažljivo proučava predloge koje je Tokio dao tokom posete japanskog ministra u Sočiju u maju ove godine, ali više detalja o tome nije izneo.

    Inače, „novi pristup“ rešavanju teritorijalnog spora oko Kurilskih ostrva, koji je ponudio japanski premijer u maju, a ruska strana ocenila kao „konstruktivan“ i dalje ostaje zagonetka.

    Analitičari su očekivali da će posle susreta lidera u Vladivostoku biti nekih pojašnjenja o tom „novom pristupu“, ali do toga nije došlo pa se očekuje da će to pitanje biti razmatrano i tokom predstojeće posete ruskog predsednika Japanu.

    Ekperti su primetili da je u bilateralnim odnosima dveju zemalja došlo do pozitivnih pomaka, ali sudbina Kurila i potpisivanje mirovnog sporazuma i dalje ostaju nerešena pitanja.

    Spor Moskve i Tokija oko ovih ostrva koje je Sovjetski Savez pripojio 18. avgusta 1945, tri dana posle objave japanske kapitulacije, traje već decenijama. Zbog ovog spora Rusija i Japan nisu potpisali mirovni sporazum već 71 godinu.

    Vladimir Putin
    © Sputnik / Alekseй Nikolьskiй

    Ostrva Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai Rusi zovu Južnim Kurilima, a Japan svojim „severnim teritorijama“. Sovjetski lider Nikita Hruščov nudio je Japancima dva ostrva, ali oni su insistirali na sva četiri.

    „Mi ne trgujemo teritorijama, iako je problem zaključivanja mirovnog sporazuma sa Japanom, naravno, ključan, i mi bismo veoma želeli da sa našim japanskim prijateljima pronađemo rešenje za ovaj problem. Još 1956. godine je potpisan ugovor i, što začuđuje, njega su ratifikovali i Vrhovni sovjet SSSR-a i japanski parlament. Ali zatim je japanska strana odbila da ga ispunjava, a potom je i Sovjetski Savez anulirao sve dogovore u okviru ovog sporazuma“, rekao je Putin u intervjuu „Blumbergu“, uoči otvaranja Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostiku.

    Ta zajednička deklaracija iz 1956. predviđala je da SSSR zadrži dva ostrva, a da preostala dva, Šikotan i Habomai, preda Japanu, posle zaključenja mirovnog ugovora. Tokio je kasnije, pod uticajem SAD, ovaj dokument odbacio, zahtevajući da im se vrate sva četiri ostrva po dokumentu o trgovini i granicama iz 1855.

    Posle japansko-američkog ugovora o bezbednosti 1960, Sovjetski Savez je anulirao obaveze preuzete Deklaracijom iz 1956. godine, ali je Putin nekoliko puta iskazao spremnost za dijalog na osnovu tog dogovora. Rusija je čak predlagala Japanu i da zajednički razvijaju taj region, na šta Tokio nije pristao.

    Za Rusiju ova ostrva imaju višestruki značaj, pre svega strateški. Rusi jačaju svoje prisustvo na Kurilima i grade dve vojne baze na ostrvima Iturup i Kunašir. Za Ruse je to „kapija ka Azijsko-pacifičkom regionu“.

    Razvoj vojne infrastrukture u zoni Arktika i na Kurilskim ostrvima je jedan od prioriteta Moskve od 2016. do 2020. godine, a rusko Ministarstvo odbrane planira da na Kurilima rasporedi snage Tihookeanske flote.

    Kurilska ostrva prostiru se dužinom od 1.300 kilometara od ruskog poluostrva Kamčatke na severu i velikog japanskog ostrva Hokaido na jugu i razdvajaju Ohotsko more od severozapadnog Pacifika. 

    Kraj je jako bogat ribom. Kurili imaju sve potencijale za razvoj industrije, ribolova i turizma. Na ostrvima živi oko 19.000 stanovnika.

    I mediji i analitičari aktivno i intenzivno diskutuju o sudbini Kurila. Mišljenja su podeljena — idu od toga da Tokio nije spreman na ustupke do toga da je spreman na kompromis. Ipak, ruski predsednik je nagovestio u kom pravcu idu pregovori.

    „Mi ne govorimo ni o kakvoj razmeni, niti o bilo kakvoj prodaji, radi se o pronalaženju rešenja, u kojem nijedna strana neće biti oštećena, neće se osećati pobeđenom ni poraženom“, naglasio je Putin.

    Vlada Japana, sa druge strane, ističe da je spremna da razvija sveobuhvatnu ekonomsku saradnju sa Rusijom, ne čekajući napredak u rešavanju teritorijalnog problema između zemalja.

    Tagovi:
    kurili, ostrva
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga