08:07 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Štit 2015, antiteroristička vežba, Srbija

    Pravi borac protiv terorizma ne jurca za teroristima

    © Tanjug / Srđan Ilić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 90
    Pratite nas

    Boriti se protiv terorizma znači sprečiti da se teroristički akt uopšte dogodi — a za to je potrebno specijalističko znanje, kaže u razgovoru za radio Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović.

    Džejson Born i Džek Rajan su većini ljudi poznati filmski likovi — oni su obaveštajci sposobni da se snagom tela i uma izbore sa svim neprijateljima svoje zemlje, pa  i sa teroristima.

    U stvarnosti, međutim, stvari su malo drugačije. Za borbu protiv terorizma ljudi u celom svetu, pa i u Srbiji, školuju se na ozbiljnim fakultetima. Na Beogradskom univerzitetu studije terorizma su predmet na master studijama koje vodi profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović.

    On u razgovoru za radio Sputnjik naglašava da, prilikom pripreme za borbu protiv terorista, najviše pažnje treba posvetiti upravo dobrom poznavanju samog tog fenomena.

    Dečija kolica na mestu terorističkog napada u Nici, 15. jul 2016.
    © REUTERS / Pascal Rossignol
    Dečija kolica na mestu terorističkog napada u Nici, 15. jul 2016.

    „Rukovanje oružjem koje impresionira — kao u akcionim filmovima — brzo se nauči. Svi koji su prošli vojnu obuku znaju da se to savlada za nekoliko dana, ostalo je pitanje talenta i selekcije. Međutim, pošto je terorizam pojava koja je opasna za čitavo društvo, važno je da imate što veći broj ljudi kvalifikovanih da prepoznaju tu pojavu. Ne možete se uspešno boriti protiv nečega što ne poznajete, jer mu samim tim ne znate ni slabe tačke. U suštini, najvažnije je visokoškolsko obrazovanje, jer ništa ispod toga zaista neće biti dovoljno“, kaže Simeunović.

    Nijedna ozbiljna država ne priprema svoje borce protiv terorizma na kratkim kursevima — države koje se ozbiljno nose s tim problemom koriste usko specijalizovano visokoškolsko obrazovanje. Tako su, prema Simeunovićevim rečima, mnogi od čak 12.000 programa na američkom univerzitetu Harvard posvećeni specijalizovanim antiterorističkim studijama.

    Ruski vazdušni napadi na položaje ID u Siriji
    © Foto : Russian Defence Ministry

    U Beogradu postoji veliki broj polaznika master studija na kojima se izučava fenomen terorizma — u pitanju su mahom pripadnici bezbednosnih službi, vojske i policije.

    „Tim ljudima takođe je potrebno neprekidno usavršavanje. Naše master studije, pa i specijalističke studije, završavali su ljudi koji već imaju ne samo magistraturu, već i doktorate. Čovek ima doktorat iz domena prava, politikologije ili ekonomije — ali oseća da mu je potrebno proširenje tih znanja jednim produbljenim radom na ovoj tematici“, kaže Simeunović.

    To je, kaže naš sagovornik, ujedno i najbolji put za obuku boraca protiv terorista. Veštine kojima su opremljeni filmski junaci izgledaju atraktivno, ali film je, naglašava Simeunović, pre svega umetnost i on gledaocu pruža prevashodno vizuelni doživljaj.

    „Za uspešno suzbijanje terorizma, sve te veštine jesu dobrodošle, ali nisu neophodne. Danas je najvažnije baviti se digitalnom forenzikom i njoj srodnim oblastima, da biste sprečili da se teroristički napad dogodi. Kada sprečite teroristički napad — obavili ste svoj posao. Nije vam zadatak da, kao u filmu, kada neko izvede teroristički napad, vi njega jurite i kaznite. To filmu daje dinamiku, to je istina — ali životu daje otužnu, gorku notu. Pogotovo ako terorista uspe u nameri da ubije veliki broj ljudi na javnom mestu“, objašnjava Simeunović.

    Na master studijama terorizma na Beogradskom univerzitetu, kaže naš sagovornik, predaju profesori sa mnogih fakulteta — Političkih nauka, Pravnog, Teološkog, Mašinskog, Geografskog, Ekonomskog Filološkog i Fakulteta bezbednosti. Pored njih, predavanja drže i ugledni gosti iz inostranstva.

    Žena na mestu zločina gde je napadač sa mačetom napao dve policajke u gradu Šarloa u Belgiji.
    © REUTERS / Francois Lenoir
    Žena na mestu zločina gde je napadač sa mačetom napao dve policajke u gradu Šarloa u Belgiji.

    „Borba protiv terorizma je apsolutno nemoguća ako se ne zasniva na znanju. Terorizam je jako interesantan fenomen — vi ćete uvek napraviti ovakvu radio-emisiju, u kojoj ću, recimo, ja s vama pričati, i koju će ljudi sa velikim zanimanjem slušati. Međutim, to nije dovoljno za borbu. Biti zainteresovan za nešto, to ne znači umeti pobediti to za šta ste zainteresovani, a pogotovo ako je u pitanju zlo. A terorizam je zlo, zlo koje pogađa obične građane. Zato je neophodno da imamo školovane kadrove. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je Srbija druga država u Evropi koja je napravila ovakve studije koje se bave terorizmom“, naglašava Simeunović.

    Prva evropska zemlja koja je uvela izučavanje terorizma na univerzitete bila je Velika Britanija, odmah nakon 11. septembra. Kod nas je to prvo uradio Fakultet političkih nauka u Beogradu, a kasnije se praksa prenela i na neke druge fakultete.

    Belgijska policija hapsi osumnjičenog za terorizam 25. marta 2016, Brisel
    © REUTERS /
    Belgijska policija hapsi osumnjičenog za terorizam 25. marta 2016, Brisel

    Mesto gde su snage naučne zajednice Beogradskog univerziteta danas ujedinjene u borbi protiv terorista i njihovih planova je Rektorat BU — tu se, naime, izučavaju studije o terorizmu, kaže na kraju razgovora za Sputnjik profesor Dragan Simeunović.

    Slično:

    Antiteroristička policija EU u grčkim migrantskim kampovima
    Antiteroristička operacija u predgrađu Pariza
    Antiteroristička operacija u Rimu
    Americi smeta velika antiteroristička koalicija
    Antiteroristička vežba svih bezbednosnih službi „Štit 2015“ (foto)
    Dvoje stradalo u Harkovu, u toku antiteroristička operacija (video)
    Tagovi:
    borba protiv terorizma, obrazovanje, terorizam, Beogradski univerzitet, Dragan Simeunović, Beograd, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga