04:49 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Angela Merkel i Viktor Orban

    Izbori u Francuskoj i Nemačkoj odrediće sudbinu EU

    © AP Photo / Virginia Mayo
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 160
    Pratite nas

    Posle samita EU u Bratislavi koji nije rezultirao zajedničkim dogovorom predstavnika država-članica, pogotovo kada je reč o migrantskoj krizi, jedino je izvesno da će tek posle izbora u Francuskoj i Nemačkoj iduće godine biti jasnije u kojem pravcu se kreće Unija.

    Ni nekoliko dana po održanom samitu Evropske unije u Bratislavi ne prestaju reagovanja.

    Prvi skup EU na najvišem nivou posle odluke Velike Britanije da napusti Uniju nije doneo ništa novo po pitanju rešavanja brojnih problema sa kojima se Brisel suočio, od institucionalne do migrantske krize, ali jeste doneo otvorene razmirice. Tako italijanski premijer Mateo Renci nije hteo na zajedničku konferenciju za medije sa Angelom Merkel i Fransoa Olandom, konstatujući da ne deli njihovo mišljenje, do zatezanja članica Višegradske grupe po pitanju migranata.

    Svemu tome juče se priključio i slovački premijer Robert Fico, koji je kritikovao Rencija, ali i mađarskog premijera Viktora Orbana smatrajući da su zbog nacionalne uskogrudosti ugrozili budućnost EU.

    Slovačka garda ispred dvorca u Bratislavi gde se održao samit lidera EU.
    © Tanjug / AP Photo/Virginia Mayo

    Da li je migrantska kriza samo ogolela slabosti Unije, kakve su šanse da se EU izvuče iz problema i koji su mogući scenariji?

    Odgovarajući na ta pitanja, profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić za Sputnjik kaže da je sve što se dešava izraz duboke krize EU koja traje više godina.

    „Oni ne mogu da reše migrantsku krizu ne zato što je ona velika, nego zato što nemaju načine i mehanizme da je rešavaju. Ti mehanizmi, koji su uspostavljeni pre 15 godina donošenjem zakona, regulišu zajedničku politiku viza i migracija, azila i zajedničku zaštitu spoljnih granica, ali su neprimenjivi. Ukoliko bi ih primenili raspao bi se čitav institucionalni mehanizam odlučivanja o važnim pitanjima“, kaže Samardžić, napominjući da se osim sa krizom institucija, EU nosi i sa finansijskom krizom, krizom energetske politike, mnogim drugim pojedinačnim politikama, a sada i sa migrantskom krizom.

    Kupovanje vremena disfunkcionalne zajednice

    EU je, smatra on, definitivno disfunkcionalna zajednica koju remeti svaki manji problem, a kamoli veći kao što je migrantska kriza.

    „To njihovo odlaganje rešenja posle ovog neuspeha na samitu u Bratislavi i najava da će do marta iduće godine da naprave neku novu strategiju EU, kako je saopštila nemačka kancelarka Angela Merkel, obično je kupovanje vremena da bi videli šta dalje“, smatra Samardžić.

    Sačekaće se, napominje on, i da se vide rezultati izbora u Nemačkoj iduće godine i da se vidi šta će biti sa Merkelovom koja predstavlja vezivno tkivo Unije.

    „Upravo održani lokalni izbori u Berlinu su pokazali da joj baš ne cvetaju ruže“, konstatovao je Samardžić, procenivši da od tog obećanja o formiranju nove strategije EU do marta 2017. godine verovatno neće biti ništa.

    Odgovarajući na pitanje o mogućem potpunom krahu EU, profesor FPN-a kaže: „Krah EU se već dogodio“.

    „To je niz unutrašnjih poraza koji u svom rezultatu imaju krah i to nefunkcionisanje Unije u mnogim važnim pitanjima govori da je krah već iza nje, iza ovog vremena. Teško je egzaktno odgovoriti kako će oni dalje da idu. Od krize evra na ovamo oni su funkcionisali tako što je Nemačka donosila odluke koje su svi sprovodili i to je bilo prećutno vođstvo Nemačke, iz pozadine. I to je svima odgovaralo. Ali to nije sistem“, konstatuje Samardžić.

    Kišobran u bojama britanske zastave ispred Big Bena
    © AFP 2019 / JUSTIN TALLIS

    On, međutim, napominje da je pitanje koliko će dugo trajati ta situacija u kojoj Nemačka vodi EU uz prećutnu saglasnost drugih.

    „Da li će se to smučiti nekome, pa će izaći iz EU kao i Britanija, ili će se ta situacija sa nemačkim vođstvom formalizovati, to su dve mogućnosti daljeg EU funkcionisanja“, smatra Samardžić.

    Migrantska kriza će uticati na izbore

    I predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da će mnogo toga u EU zavisiti od rezultata izbora sledeće godine u Francuskoj i Nemačkoj.

    „Mislim da migrantska kriza predstavlja mnogu veću opasnost po unutrašnje političke prilike nekih ključnih zemalja EU. Sledeće godine su izbori u Francuskoj i Nemačkoj i jačanje radikalno desnih snaga je sve više izraženo upravo kroz kriznu temu migranata. Rezultati izbora će dati smernicu u kojem pravcu će teći razvoj EU, jer Francuska i Nemačka su ključne zemlje koje čine osovinu i bazu čitavog procesa integracija“, kaže Joksimovićeva za Sputnjik.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel tokom zasedanja u Bundestagu
    © REUTERS / Stefanie Loos

    Postignućem samita u Bratislavi, prvom posle „bregzita“, ona smatra to što je poslata poruka da EU želi da radi na konsolidaciji, da mora da čini odlučne korake u rešavanju migrantske krize, iako o tome, kao ni u ranijim prilikama, nije postignut jedinstven stav.

    „Čini se da je bilo nešto više saglasja nego u ranijim periodima, ali sama činjenica da premijer Italije nije želeo da učestvuje na zajedničkoj konferenciji za novinare govori o tome da i dalje ne postoji potpuni konsenzus“, rekla je Joksimovićeva.

    „Bez faze konsolidacije u kojoj će se razgovarati i o načinu funkcionisanja i odlučivanja i o institucionalnoj reformi, EU će teško pronaći jasan korak napred u daljem funkcionisanju“, zaključila je Joksimovićeva.

     

    Slično:

    Hiljadu desničara na protestu protiv Angele Merkel
    Orban: Bez promene autodestruktivne politike EU
    Merkelova: EU u kritičnoj situaciji
    Sudbina EU rešiće se na bugarskoj granici
    Junker: EU treba da ima zajedničke vojne snage
    Tagovi:
    francuska, Eu, Nemačka, izbori, migranti, Slobodan Samardžić, Robert Fico, Mateo Renci, Viktor Orban, Angela Merkel, Bratislava, Nemačka, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga