16:28 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Milorad Dodik na glasačkom mestu

    Referendum srušio piramidu zapadne politike u BiH

    © Tanjug / Tanja Valič
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    31240
    Pratite nas

    Referendum u Republici Srpskoj pokazao je da se u donošenju odluka u Bosni mora voditi računa o volji i interesima srpskog naroda. A podrška Rusije pomogla je rešenosti vlasti Srpske da istraju u odluci o referendumu.

    Podrška moćne države kakva je Rusija bila je izuzetno važna. Sasvim je sigurno da se na Zapadu vodi računa o tome, naročito nakon što je predsednik RS Milorad Dodik bio u Rusiji na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, što je konkretan izraz podrške i ozvaničena politika, kaže za Sputnjik politički analitičar i profesor Banjalučkog univerziteta Miloš Šolaja.

    Prema njegovom mišljenju, od 2006. međunarodna zajednica nema nikakav konceptu BiH. U međuvremenu su se, kaže, promenile okolnosti i od Minhenske konferencije i novog ruskog koncepta spoljne politike Rusija je strateški igrač na Balkanu u skladu sa svojim interesima. 

    Profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja
    © Sputnik / Nataša Milosavljević
    Miloš Šolaja: Pravi izlaz bio bi da se Savet za implementaciju mira zahvali Incku za njegove usluge ili da on sam ode

    „Pitanje je koliko će se ti interesi definisati kao zajednički za RS i Rusiju, ali u ovom trenutku postoji razmišljanje u istom pravcu. Nije samo Republika Srpska — Rusija je prisutna i u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, a oni koji to ne žele da vide, ne umeju da vide“, konstatuje Šolaja.

    Prema oceni političkog analitičara Anđelka Kozomare, Rusija realno gleda na događaje u BiH, ratne i poratne, pritom je članica Saveta za implementaciju mira i ima konstruktivan stav na svakoj sednici o svakoj temi.

    „Rusija traži da se poštuju međunarodni ugovori, a sve ono što pripada svim narodima u svetu traži da pripada i Srbima u BiH, između ostalog, pravo na referendum. Rusija nije smislila ni nagovorila Srbe da idu na referendum“, kaže Kozomara.

    Rusija je, dodaje on, za poštovanje međunarodnih normi, standarda, međunarodnog prava, a ako je Dejton međunarodni pravni akt, a jeste, onda treba poštovati ono što u njemu piše. „A u njemu piše da su Srbi konstitutivni narod, da imaju pravo na svoj entitet i da Srbi imaju pravo na slobodu, demokratiju, budućnost, ono što svim narodima u svetu pripada“, navodi Kozomara.

    Miloš Šolaja upozorava da se u BiH ruši čitava piramida zapadne politike i da su upravo zato predstavnici Zapada bili toliko protiv referenduma.

    „Svi oni jako dobro znaju da referendum ima savetodavni karakter za odluku narodne skupštine i da ne mora da bude ni trenutno sproveden ni usvojen, ali njih je pogodila uošte mogućnost da se pokaže da njihova politika ne funkcioniše. To je suština njihovog otpora jer referendum ni u primisli nije imao nezavisnost“, objašnjava Šolaja.

    On ukazuje i na činjenicu da referenduma ne bi ni bilo da nije bilo jednog pojedinca iz „egzotične zemlje“, imajući u vidu da je glas sudije iz Moldavije presudio u odluci Ustavnog suda BiH da je referendum neustavan.

    Analitičar Anđelko Kozomora
    © Sputnik / Nataša Milosavljević
    Analitičar Anđelko Kozomora

    „Ovo je zaista test međunarodne zajednice na koji način će da prihvata stavove RS“, naglašava Šolaja i dodaje da je referendum jedan od dva ključna trenutka za Srpsku poslednjih godina. Prvi je, napominje, bio zaustavljanje reforme policije kad se htela napraviti unifikovana policija na nivou BiH. 

    „Referendum je dokaz da će od sada o svakoj odluci koja se donosi u zajedničkim institucijama BiH ili u međunarodnim institucijama morati povesti računa o tome šta je interes RS“, navodi Šolaja. Na pitanje da li je halabuka oko referendum bila samo paravan za želju za raspakivanje Dejtona, on ocenjuje da ta težnja odavno postoji ali da se jedan međunarodni sporazum može menjati samo na način na koji je i nastao.

    „Ne može bez Rusije da radi Kontakt-grupa kao što ne može ni bez Srbije. U tom smislu u ovom trenutku je nemoguće dovesti bilo kakvu stranu silu u BiH. Jedini način jeste da  nas uputi da mi u BiH sednemo za zajednički sto bez direktne uloge stranaca i kažemo kakav sistem želimo“, zaključuje Šolaja.

    Na pitanje šta se može očekivati posle referenduma, Anđelko Kozomara kaže ne veruje da će biti radikalnijih odluka vlasti Srpske.

    „Referendum je provera volje građana da oni odluče koji će dan biti dan republike i odgovor svima onima koji misle da sudovi treba da propisuju državne praznike. Sudovi nikad i nigde u svetu nisu propisivali praznike. Sa bošnjačke strane, može se očekivati nastavak radikalizacije problema u BiH“, smatra on i upozorava da se već pominje da bi Bakir Izetbegović mogao da zatraži novu apelaciju od suda o ustavnosti imena Srpske, jer ono navodno vređa Bošnjake. 

    Prema njegovoj oceni, odnosi u BiH su previše ispolitizovani, a nema nikakve realne borbe  za poboljšanje standarda građana bez obzira koje su nacionalnosti. Put za poboljšanje odnosa Srba i Bošnjaka je, napominje on, veoma jednostavan, a to je da Bošnjaci priznaju realnost da Srpska postoji na 49 odsto teritorije BiH, da ima svog predsednika, skupštinu, vladu, sva obeležja države u državi kako je dogovoreno međunarodnim aktom.

    „Kad to Bošnjaci priznaju, onda možemo da sednemo i pravimo državu koja bi imala neku perspektivu, a mladima pružila mogućnost boljeg života. Ovako bojim se da imamo anarhiju, jer imate generacije mladih koje su rođeni ’95. i kasnije i koji  nemaju nikakvih emocija prema drugoj naciji. To je ono o čemu politički lideri ne vode računa. A takva jedna nezainteresovanost za drugi narod vodi u raspad BiH“, upozorava Kozomara.    

     

    Tagovi:
    referendum u Repulici Srpskoj, Milorad Dodik, Banja Luka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga