20:53 15 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Svet

    Zapad se teši kijavicom, a već ga ošinuo multipolarni svet

    pixabay.com
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    1780

    Referendum u Republici Srpskoj je održan i nekih naročitih posledica sigurno neće biti, što je 2008. godine bilo nezamislivo. To je mali, ali jedan od brojnih pokazatelja da smo zagazili u multipolarni svet u kome Amerika više nema odlučujuću ulogu.

    Svetski poredak, ispoljen na tri načina, kao jednopolarni, bipolarni i multipolarni svet, koji se, prema istoričarima međunarodnih odnosa, za 500 godina promenio devet puta, na pragu je nove smene, ili je već zakoračio u nju.

    Posle bipolarnog sveta koji je bio oličen u dominaciji dveju supersila, SAD i Sovjetskog Saveza, čijim je padom Amerika preuzela primat u jednopolarnom svetu u kome se samo ona pitala, na pragu smo novog.

    Jedan od onih koji kaže da spada u samo deset odsto pripadnika akademske zajednice u čitavoj Evropi, uključujući i Rusiju, koji smatraju da već živimo u multipolarnom svetu, Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, kaže da deli mišljenje poznatog britanskog istoričara međunarodnih odnosa Pola Kenedija da je 2008. godina prelomna u svetskoj politici.

    Tada se, napominje on, desilo nekoliko ključnih stvari koje su proces multipolarnosti sveta učinile nepovratnim. Došlo je do velike ekonomske krize na Zapadu, Rusija je vojno intervenisala u Abhaziji i Južnoj Osetiji bez ikakve reakcije i sankcija Zapada, Kina je počela da definiše svoju strategiju „Jedan pojas, jedan put“. Formiran je BRIKS i počeli su pregovori sa Indijom i Pakistanom o prijemu u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS). To je godina u kojoj su, kako kaže, troškovi  američke imperije postali veći od prihoda.

    Proroković, koji je u Ruskom domu učestvovao na tribini o multipolarnom svetu i ulozi Rusije u njemu, ukazao je da prema podacima MMF-a za 2016. raste ekonomska moć nezapadnih država. Kina tako zauzima drugo mesto, Indija je sedma, Brazil deveta sila, a Rusija koja se do 2012. kotirala između 7. i 9. pozicije, ove godine je zbog sankcija i pada vrednosti rublje pala na 14. mesto.

    Novi polovi tog multipolarnog sveta rastu, pre svega u Aziji i pokazatelji govore da prisustvujemo nepovratnom procesu, da nije reč o kijavici Zapada, kako bi neki hteli to da vide, smatra on. SAD su za 25 godina u apsolutnom iznosu izgubile šest odsto udela u globalnoj ekonomiji, ali je to u relativnom iznosu više od 27 odsto.

    Rusi na vreme shvatili da je centar na istoku

    Ruski gasovod „Snaga Sibira“ prema Kini nije nastao kao zamena za „Južni tok“. To je odlično osmišljen, dugo pripreman projekat, jer su Rusi i te kako svesni ovih procesa i deo svojih aktivnosti polako sele iz Evrope ka Pacifiku. A pokazatelji upravo govore da se centar globalnih ekonomskih aktivnosti seli na Pacifik. Dok kineska ekonomija raste, evropska i američka padaju.

    Još dramatičniji po Zapad jesu pokazatelji o 50 najvećih korporacija u svetu u 2015. godini. One sa sedištem izvan Zapada preuzimaju dominaciju u globalnoj ekonomiji. Među prvih deset je pet nezapadnih. Do 2008. godine njihov broj je bio nula. Na drugom, trećem i petom mestu su kineske firme, na četvrtom naftna korporacija iz Saudijske Arabije. Podaci za transnacionalne banke su još porazniji po Zapad. Prema poslednjem izveštaju „Forbsa“ za 2016. među bankama sa najvećom aktivom u svetu, među prvih pet su četiri kineske i jedna japanska.

    Ako se to uporedi sa 2008. godinom, koja je ključna za promene u globalnoj ekonomiji, tada su među prvih pet bile isključivo zapadne banke. Najbolje plasirana japanska je bila deveta, najbolje plasirana kineska je bila na 17. mestu. Ovaj proces se odigrao u svega osam godina, napominje Proroković.

    Sberbanka
    © Sputnik / Vladimir Pesnja

    Te ekonomske promene su se naravno odrazile i na vojne budžete. Pregled troškova 1988-2015. godina ukazuje da je Kina koja je 1988. imala budžet kao Španija za 25 godina pretekla gotovo celu EU. Rusija je 1998. imala gotovo isti vojni budžet kao Turska, sada je neuporedivo veći. Rast ekonomske moći uzrokovao je rast vojnih budžeta, investicije u vojni sektor. Zato, smatra Proroković, nikoga ne treba da iznenadi intervencija Rusije u Siriji sa sofisticiranim oružjem.

    O velikim promenama u svetu govori i poređenje vojnih troškova NATO-a i SAD sa ostalim nezapadnim polovima u svetskom poretku. Tako su zemlje koje danas čine BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička republika) 1998. godine, kada bi se sabralo, imale 13,7 posto budžeta NATO. Danas je to 43,3 posto. Na svakih 10 godina BRIKS duplira učešće u odnosu na budžet NATO. I nije reč o jednosmernom procesu nego dvosmernom, jer budžet zemalja BRIKS-a raste, a NATO-a pada tako da se očekuje da se oni sretnu negde 2030. godine.

    To je još izraženije kada su u pitanju članice ŠOS-a. Sa 7,5 odsto, dogurao je do više od 40 odsto budžeta NATO. A kada su vojni budžeti ŠOS-a i NATO identični SAD neće moći da se meša u rešavanje sporova u srednjoj Aziji. To će raditi Indija, Kina i Rusija.

    Novac
    © Sputnik / Alexander Yuriev

    Nema više one ekonomske i vojne nadmoći Amerike da bi nametala svoja rešenja širom sveta, što je upravo definicija sile i unipolarnog poretka, napominje Proroković.

    EU se razoružava već 18 godina

    On kaže da su posebno zabrinjavajući podaci za EU, koja je po svim usvojenim strateškim dokumentima Srbije, njen prioritetni cilj.

    Evropska unija od 1998. godine sebe praktično razoružava. U apsolutnom broju, ti budžeti su ostali isti, a u relativnom iznosu, EU je pala sa gotovo polovine svojih doprinosa NATO budžetu na manje od trećine. EU je odbila da izdvaja sredstva za obaveštajni rad u bliskoistočnim zemljama, za novo naoružavanje, za izgradnju ozbiljnih evropskih vojnih snaga, iako su znali šta su izazovi i pretnje. I tu se vide uzroci migrantske krize, napominje Proroković. Ilustruje da su početkom 20. veka Švedska i Abisinija imale isti broj stanovnika, a da danas Švedska ima deset miliona, a Etiopija devedeset.

    „Šta će ti ljudi tamo da rade. Oni nekuda moraju da krenu. Evropa je apsolutno nespremna dočekala početak migrantske krize i sada svi trpimo posledice toga. Pogrešili su u proceni, nisu izdvojili novac za borbu protiv izazova, pretnji i rizika, iako su vrlo jasno znali šta je to i to piše u strateškim dokumentima EU“, napominje on.

    Najbolji primer za to da gde pada ekonomska i vojna moć, opada i politička su Ukrajina i Siriji, u određenoj meri i Balkan.

    Da li je 2008. godine bilo moguće organizovati ikakav referendum u Republici Srpskoj? Svako ko bi to učinio, izložio bi se ozbiljnim sankcijama Zapada, kako ličnim, tako i političkim, a bilo bi posledica po samu RS.

    Dodik neće videti Mogerinijevu

    „Da li će danas biti posledica po Milorada Dodika. Teško. Neće ga primiti Federika Mogerini, što će ga mnogo zabrinuti. Tek po RS nikakvih posledica ne može biti“, izričit je Proroković.

    Na pitanje ko su novi polovi u svetskom poretku, on kaže da su to bez sumnje, pored SAD, Rusija, Kina, Indija, Brazil i Japan. To mogu da postanu i Nemačka i Francuska, ali je pitanje šta će dalje biti sa EU. On dodaje da će se multipolarnost i dalje oblikovati. Kada se jednom završe krize u Ukrajini i Siriji, a završiće se, kaže, porazom Zapada, doći će do novog resetovanja odnosa u međunarodnom poretku, uspostavljanja novih pravila igre i mi možemo pretpostaviti da će on trajati najmanje nekoliko decenija, kao i uvek u istoriji. A kako će ti odnosi izgledati, i kinesko-ruski i rusko-američki, to ne možemo znati, zaključuje Proroković.

    Po oceni Dragane Trifković iz Centra za geostrateške studije, uloga Rusije u multipolarnom svetu koji je, kako smatra, u fazi tranzicije, ogleda se na političkom, vojnobezbednosnom i ekonomskom polju.

    Jačanjem ekonomije, stabilizovanjem zemlje posle perioda rastrojstva, Rusija se vratila na svetsku scenu kao važan faktor. UZ predsednika Putina sa ugledom svetskog državnika, Rusija je u multipolarnom svetu faktor stabilnosti, zemlja koja preuzima inicijativu, razgovara sa različitim stranama, nudi rešenja, stvara nove saveze i organizacije, zalažući se za mirno rešenje, za razliku od bombama nametnute američke demokratije, napominje ona.

    Nema rešenja bez Rusije

    Zahvaljujući Putinovim reformama vojske, koje traju od 2000. godine, Rusija je danas velika vojna sila, sa novim moćnim tehnologijama i savremenom strukturom oružanih snaga.

    Na poziv Sirije uključila se u rat sa teroristima i za šest meseci preokrenula njegov tok, za razliku od SAD. Isprobala je novo oružje i pokazala da je bezbednosna arhitektura u Evropi, ali i na Bliskom istoku promenjena, ocenila je Trifkovićeva.

    Ključno iz današnje perspektive je, smatra ona, da nijedan sukob u svetu ne može da se rešava bez uloge Rusije.

    Aleksandar Pavić iz Fonda za strateške kulture smatra da stvaranje multipolarnog sveta koji neće imati jednog hegemona, koji određuje pravila igre svima drugima, nije datost, već proces. Za takav svet se, kako je dodao,  treba izboriti jer je on poželjan, pogotovo s obzirom na iskustvo kakvo smo mi imali sa jednopolarim svetom.

    Stvari se odvijaju u tom pravcu, ali ništa nije garantovano, smatra on. Po mišljenju Pavića, centar doskorašnjeg jednopolarnog sveta još uvek je dovoljno jak da može da napravi probleme, i to na svetskom nivou.

    „Bez Rusije, multipolarnost se ne može zamisliti i Srbija može samo da profitira od multipolarnosti, ali mora i sama da se priključi toj borbi, naravno na pravoj strani“, naglasio je Pavić.

    Moskva siti
    © Sputnik / Mihail Voskresenskiй

    Preokret u Rusiji je počeo sa dolaskom Putina na čelo države 1999. godine, ali je, napominje, bila ključna 2007, kada je na  bezbednosnoj konferenciji u Minhenu Putin rekao da Rusija više neće dozvoliti da se njeni interesi ignorišu i da se postupa jednostrano u međunarodnim odnosima.

    „Samo pružanje otpora dovelo je do mogućnosti multipolarnog sveta. Ali Rusija to ne može sama. Ona je dala podstrek i drugima, i Kini“, ocenio je Pavić.

    Stvar, po njegovom mišljenju, još nije gotova, na šta je ukazao slučaj BRIKS-a, koji je trebalo da pokaže multipolarnost na delu. On je tokom ove godine doveden u pitanje posle državnog udara koji je takoreći izveden u Brazilu, pošto je američka marioneta dovedena da smeni legalno izabranu predsednicu, napominje Pavić.

    „Ne znaju se pravci multipolarnosti i može da bude raznih obrta i iznenađenja kakvo bi bilo da Tramp pobedi u Americi. Svet je to dinamičan i nema mesta za statičnost. Može da se bude oprezan, ali ne da se vaga, čeka. Ali već se zna da samo sa istoka sada dolazi taj impuls“, zaključio je Pavić.

     

    Tagovi:
    Zapad, multipolarni svet, Rusija, ekonomija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga