07:11 16 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Sukob u Siriji

    Da li je rat između SAD i Rusije već počeo

    © AP Photo / Ariel Schalit
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše Olivera Ikodinović
    211490
    Pratite nas

    Teško je predvideti šta će Amerika da uradi ako „odluči“ da su je u Siriji ponizili i saterali u ćošak. Hoće li da uradi ono što odavno želi — da bombarduje Asadove snage, ali ne „greškom“ već otvoreno? Hoće li, u tom slučaju, Rusija da zaštiti svoje „saveznike“ i direktno udari na SAD?

    Sjedinjene Države su ispunile svoju pretnju i prekinule saradnju sa Rusijom u vezi sa primirjem. Samo nekoliko sati ranije Moskva je poništila sporazum sa Vašingtonom o uništenju viška plutonijuma. Odnosi dveju zemalja pali su na najniže grane još od Hladnog rata, a opasnost od vojnog sukoba sila veća je nego ikad.

    Moskva smatra da odluka SAD da prekinu saradnju sa Rusijom u Siriji govori o nesposobnosti SAD da ispune obaveze koje su preuzele na sebe, a koje se pre svega tiču razdvajanja umerene opozicije od terorista. Ruski analitičari kažu da se SAD nikada nisu borile protiv terorista iz Nusra fronta, koji su koristili primirje da se pregrupišu i nastave svoje „krvave napade“. Zbog toga je sve jači utisak da su SAD spremne i na „pakt sa đavolom“ samo da svrgnu Asada sa vlasti.

    Vašingtonu odgovara „kontrolisani haos“ na Bliskom istoku. Uspesi koje je ruska vojska za godinu dana postigla u Siriji stvaraju bes, gnev, paniku i frustracije u Vašingtonu. Jer, gubeći u Siriji, Vašington gubi uticaj u svetu.

    S druge strane, Rusija je uspela da u Siriji uradi sve ono što zapadna koalicija na čelu sa SAD mesecima pre toga nije — da promeni tok borbe i raspored snaga, oslabi teroriste i poveća svoj uticaj ne samo na Bliskom istoku već u celom svetu. Drugačije rečeno, intervencijom u Siriji Rusija se vratila na svetsku scenu kao velika sila, potvrđujući da globalni poredak postaje multipolaran.

    Prethodnih meseci Rusi su uporno pozivali Zapad da uđe u koaliciju u borbi protiv terorizma i, za razliku od Amerikanaca, nudili su konkretne mere i rešenja. Međutim, kao odgovor dobili su agresivnu retoriku SAD — jezik pretnji, ucena, sankcija.

    Ulje na vatru dodatno dolivaju i huškačke izjave američkih zvaničnika.

    Zašto je Alep tako važan

    Najžešća tačka napetosti u Siriji ostaje Alep, drugi po veličini grad u zemlji. Bitka za Alep je u strateškom smislu ključna za dalji tok rata. Vladine snage, uz podršku ruske avijacije, postižu uspehe na frontu, što Vašington baca u očajanje, i to iz dva razloga — potpuna kontrola nad Alepom ojačala bi poziciju Bašara el Asada, a s druge strane „sirijski pobunjenici“, koje sponzoriše Zapad, izgubili bi politički i svaki drugi uticaj u zemlji. Osim toga, ne treba zaboraviti da su od početka ofanzive Asadovih snaga „pobunjenici“ izgubili sve teritorije osim Alepa. Njihov vojni poraz u Alepu stavio bi Zapad u tešku poziciju.

    „Alep je veoma važan i za DAEŠ. Dok su teroristi kontrolisali Raku i ceo Alep, oni su imali stratešku prednost. Zato Damask teži da potpuno oslobodi taj grad, jer to bi značilo i kontrolu nad značajnim delom sirijsko-turske granice. Uspeh u ovoj operaciji bi u velikoj meri uticao na položaj Asadove vlade u budućnosti jer, u savremenim uslovima, to bi značilo da onaj ko vlada Alepom, vlada i severozapadnim delom Sirije. Ukoliko Damask bude sprovodio logičnu i ispravnu politiku nakon oslobađanja Alepa, tu mislim pre svega na administrativne reforme i rešavanje spornih pitanja sa Kurdima, Asad će preuzeti geopolitičku inicijativu u Siriji“, kaže za Sputnjik Stanislav Tarasov, politikolog, stručnjak za Bliski istok.

    Sirijski vojni eksperti predviđaju da će Alep biti „očišćen od militanata za nekoliko nedelja“, a sirijski politikolozi smatraju da će Deir el Zor, koji je trenutno pod opsadom terorista, biti sledeći glavni pravac vladinih snaga, posle oslobađanja Alepa.

    Prema rečima eksperta, uspostavljanjem potpune kontrole nad ekonomskom prestonicom zemlje — Alepom, „rat u Siriji će 70 odsto biti dobijen“, a oslobađanje tog grada će „srušiti planove SAD i niza arapskih zemalja o podeli Sirije“.

    Sirijski politikolog Hasan Jusef smatra da postoji opasnost da se strane vojske umešaju u konflikt u Siriji, a da će takve intervencije, koje će se voditi pod izgovorom borbe protiv terorista, ugroziti teritorijalni integritet Iraka i Sirije.

    On je podsetio da su „slučajni“ vazdušni napadi zapadne koalicije na čelu sa SAD po pozicijama sirijske vojske u Deir el Zoru prošlog meseca omogućili DAEŠ-u da pređe u ofanzivu.

    Da li će se svetske sile „sudariti u Siriji

    Teško je predvideti šta će Amerika da uradi ako „odluči“ da su je u Siriji ponizili i saterali u ćošak.

    Recimo, da uradi ono što odavno želi — da počne da bombarduje Asadove snage, ali ne „greškom“ već otvoreno. Šta će Rusija da uradi — da li će da zaštiti svoje „saveznike“ i direktno udari na SAD? To bi definitivno označilo početak trećeg svetskog rata.

    Ruski eksperti se nadaju da do „velikog rata“, ipak, neće doći, mada ne isključuju mogućnost da vojnog konflikta SAD i Rusije u Siriji, jer je „glavni cilj poništenog sporazuma upravo bio da to spreči“.

    Mnogi stručnjaci navode da je do „sudara“ supersila u Siriji već došlo.

    „Nažalost, vojni konflikt Rusije i SAD u Siriji je moguć. Štaviše, on se indirektno i dogodio — Amerikanci su bombardovali položaje sirijske vojske (u Deir el Zoru), gde su se nalazili ruski vojni savetnici, a ruska strana je raketirali teroriste, među kojima ima i Amerikanaca“, smatra vojni politikolog Aleksandar Perendžijev.

    Prekid pregovora između Vašingtona i Moskve mogao bi da podstakne SAD na isporuku oružja, obuku i veću logističku podršku tzv. „umerenoj opoziciji“, bilo direktno ili preko Turske ili zemalja Persijskog zaliva.

    „Amerikanci su već otišli predaleko, ali to nije kraj, jer niko neće ustupiti Alep Asadovoj vojsci. SAD će povećati svoju ulogu u ratnim dejstvima, pre svega isporukama modernog naoružanja, poput onog iz kojeg je oboren ruski helikopter Mi-35 u julu 2016. godine. Postoji mogućnost isporuka sistema PVO koji mogu da obaraju ciljeve na visini do sedam hiljada metara. Osim toga, SAD će povećati broj NATO savetnika. Sve to donekle liči na korejski ili vijetnamski scenario. U stvari, direktan rat između SAD i Rusije je već u toku. Ko i iz čega obara ruske helikoptere? Zna se koliko je potrebno napora za obuku kvalitetnog nišandžije. Ili stvarno mislite da oni prolaze obuku na teritoriji koja je pod kontrolom DAEŠ-a?“, kaže za Sputnjik direktor Centra za bliskoistočne i srednjoazijske studije Semjon Bagdasarov.

    Eksperti navode da nije najjasnije šta će se dešavati posle predsedničkih izbora u SAD, jer se ne zna ko će doći na vlast. Aktuelna vašingtonska administracija radi po principu „što gore, to bolje“. Ipak, predviđaju da će situacija ostati ista ukoliko na vlast dođe Hilari Klinton ili će se čak pogoršati, a da će Donald Tramp, u slučaju pobede, gledati da izgladi odnose sa Rusijom.

    Tagovi:
    sirija, Amerika, Rusija, odnosi, rat, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga