19:36 20 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kineski turisti

    Srbiji treba samo promil kineskih turista

    © Flickr/ Chris Feser
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 300
    Pratite nas

    Mnoge zemlje Zapada su se trudile da pojednostave vizni režim sa Kinom, a to što će do međusobnog ukidanja viza doći baš između Srbije i Kine samo je prirodan sled događaja koji svedoči ne samo o zajedničkim interesima već i o tome da Kina Srbiju doživljava kao iskrenog i bliskog prijatelja.

    Ukoliko Kina prihvati jučerašnji predlog Vlade Srbije, građanima dveju zemalja vize neće biti potrebne za boravak do 30 dana, a ta odluka bi mogla da stupi na snagu do kraja godine. Da će tako i biti, uvereni su kako šef srpske diplomatije Ivica Dačić tako i ambasador Kine u Beogradu Li Mančang.

    Li je rekao da je Srbija prva zemlja u Evropi sa kojom je Kina spremna da potpiše ukidanje viza, što dokazuje da dva naroda i dve zemlje gaje međusobno poštovanje.

    „Brzo ćemo potpisati sporazum, i on će odmah stupiti na snagu“, rekao je Li, koji je prisustvovao zasedanju Vlade Srbije u Nišu na kojoj je usvojen predlog o ukidanju viza.

    Zasedanje Vlade u Nišu
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC

    Šta za obe zemlje znači bezvizni režim na period od 30 dana, za Sputnjik su govorili analitičar, stručnjak za Daleki istok, Borislav Korkodelović i direktor Instituta Konfučije i šef odseka za kineski jezik i kulturu na Filološkom fakultetu Radosav Pušić.

    Korkodelović smatra da je to dobra vest od koje će obe strane imati koristi. On napominje da su se Kinezi žalili na to da izdavanje viza u srpskim diplomatskim predstavništvima ide prilično sporo, da im oduzima puno vremena.

    „Kina je jako velika zemlja, sa najvećim brojem stanovnika, u kojoj se život odvija mnogo bržim tempom nego kod nas. Kada morate da čekate na vizu dve ili tri nedelje i morate da dolazite iz krajeva koji su hiljadu i više kilometara udaljeni od glavnog grada Pekinga, to veoma košta što se tiče i vremena i para“, podseća Korkodelović.

    Zato će ta vest biti dobro primljena među poslovnim ljudima u Kini, drugoj ekonomiji sveta, ali i našim ovde koji su zbog toga gubili neke poslove, ili sa njima kasnili, smatra on.

    I Zapad bi bez vize

    Podsetio je da su odnosi dveju zemalja prilikom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji u junu podignuti na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva i da predstoji niz velikih poteza na privrednom planu. Zato je, kaže, očekivano da odluka o ukidanju viza doprinese povećanju ekonomske saradnje Srbije i Kine.

    Korkodelović napominje da je Srbija pri dnu lestvice 16 zemalja centralne i istočne Evrope koje imaju privredne odnose sa Kinom, naročito u segmentu trgovine. Posebno izvoz u Kinu zaostaje, naročito za Poljskom, Češkom, Mađarskom i Slovačkom koja je jedna od retkih zemalja koja čak ima suficit u trgovini sa Kinom. Ukidanje viza znači da će poslovni ljudi mnogo lakše putovati, a izgledi za buduće poslove će biti znatno veći.

    Činjenica da će Srbija jedina u Evropi imati bezvizni režim sa Kinom govori o tome da odnosi dveju zemalja stalno napreduju, da se na njih gleda kao na nešto dugotrajno, ocenio je on.

    Korkodelović ističe da ne treba zaboraviti da je niz zemalja u Evropi preduzimalo korake ka ublažavanju režima izdavanja viza.

    „Pojedine zapadne države-članice EU su bez velike buke otvarale konzulate po raznim gradovima u unutrašnjosti Kine kako bi olakšale izdavanje viza. Produžavali su ih i na 90 dana, izdavali vize za višekratne ulaske, tako da je sve veći broj zemalja u svetu, posebno u Evropi, koncentrisan na privlačenje sve većeg broja kineskih državljana. Kina kao najmnogoljudnija zemlja na svetu, poslednjih godina beleži vrtoglav rast broja turista koji odlaze u inostranstvo i najbolje su platiše“, objašnjava odličan poznavalac tamošnjih prilika.

    On je to ilustrovao i primerom da je od 1. do 7. oktobra trajala „Zlatna nedelja“ u Kini, kojom se obeležava godišnjica proglašenja NR Kine. Oko šest miliona Kineza je u to vreme išlo u inostranstvo, najviše u okolne zemlje, ali oni bogatiji idu u Evropu, pre svega u Britaniju i Francusku, i ostavljaju u prodavnicama prosečno 1.500 dolara po putovanju. Istraživanje „Forbsa“ od pre dve godine je pokazalo da kineski turisti u SAD znaju da ostave između 3.000 i 6.000 dolara po osobi po putovanju što je suma od koje se zavrti u glavi, primetio je Korkodelović. Kaže da mu je prilikom boravka u Kini pre godinu i po dana ambasadorka zadužena za istočnu i centralnu Evropu rekla da se predviđa da će u narednih pet godina preko 500 miliona Kineza ići u inostranstvo. Neka samo promil dođe u vašu zemlju — imaćete koristi, primetila je tada ona.

    Potezom uvođenja bezviznog režima, „Zlatnu (kinesku) nedelju“ bismo mogli da imamo i mi ovde u Srbiji, smatra Korkodelović, ističući da je važna i nematerijalna korist. Dobro upoznavanje dvaju naroda i jači međuljudski odnosi, na čemu posebno insistiraju Kinezi, omogućiće unapređenje saradnje na ostalim nivoima, kaže on.

    Jaka Kina, jako interesovanje za nju

    Za Pušića, dugogodišnjeg pregaoca na približavanju kineske kulture i jezika u Srbiji, međusobno ukidanje viza u kontekstu odnosa Kine i Srbije koji su u poslednje vreme podignuti na najviši nivo, znači da dve zemlje gaje izuzetno prijateljstvo i poverenje. A ako govorimo o svim aspektima saradnje — kulturnoj, ekonomskoj, trgovinskoj, naravno i političkoj, ukidanje viza znači da će protok ljudi, informacija i robe biti značajno olakšan, dodao je on.

    Na pitanje koliki je kod nas interes ljudi za proučavanje Kine i njene kulture, on odgovara da je on u poslednjih pet godina izuzetno porastao.

    „Kada jedna zemlja sa izuzetnom kulturom i tradicijom ekonomski jača, sa njenim pojačanim prisustvom na međunarodnoj sceni i uticajem u svetu, onda je i interesovanje za izučavanje jezika te zemlje i njene kulture povećano. Mi taj trend možemo da pratimo generalno u svetu, i ni mi ne zaostajemo za njim. U poslednjih četiri-pet godina imamo izuzetno interesovanje mladih ljudi za učenje kineskog jezika i za ovladavanje nekim segmentima kineske kulturne matrice. Iskreno se nadam da će naši odnosi biti mnogo dublji, kompleksniji i bogatiji kada budemo došli do te neke dobre osnove, jer mi još ne poznajemo dovoljno Kinu, a ni Kina Srbiju“, ocenio je Pušić.

    To što je Srbija prva zemlja u Evropi koja će sa Kinom imati bezvizni režim, dugujemo, smatra on, i sentimentu prema bivšoj Jugoslaviji.

    Bilateralni sastanak kineske i srpske delegacije
    © Foto : Rade Prelić

    „Ako samo površno poznajemo istoriju 20. veka, bivša Jugoslavija je odigrala značajnu ulogu u otvaranju Kine prema svetu. Taj sentiment prema bivšoj Jugoslaviji, a posebno prema Srbiji — u ono vreme veliki broj kineskih profesora, naučnika, istraživača bio u Srbiji, na Beogradskom univerzitetu — zadržan je do danas“, napominje Pušić.

    On je, međutim, dodao da samo sentiment i osećanje, naravno, nisu dovoljni. Radi se o ekonomskim, strateškim i političkim interesima jedne i druge zemlje.

    „Srbija koja traži svoje mesto u modernom svetu očigledno ima velikog prijatelja u Kini, a Kina u Srbiji velikog prijatelja u ovom delu sveta. To su prepoznali i rukovodioci obeju zemalja, tako da je taj bezvizni režim samo prirodan sled događaja koji su se dešavali u poslednjih petnaestak godina“, smatra direktor Instituta Konfučije.

     

    Slično:

    Nikolić odlikovao predsednika Kine Si Đinpinga
    Vučić Si Đinpingu: Nadam se da se nećete pokajati
    „Hestil“: „Železara“ će biti najbolja u Evropi, nećemo izneveriti radnike
    Kina i Srbija dale podršku Rusiji za humanitarnu operaciju u Alepu
    Tagovi:
    kineski turisti, bezvizni režim, Kina, Srbija, trgovina, Radosav Pušić, Borislav Korkodelović, Li Mančang, Si Đinping, Ivica Dačić, Kina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga