09:30 17 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pšenica

    Sankcije pozlatile rusku poljoprivredu

    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31762
    Pratite nas

    Rusija je nakon 1991. godine izgubila oko 35 miliona hektara obradivog zemljišta, što je površina gotovo cele Nemačke. Ali, sve je počelo da se menja poslednjih godina, a naročito 2014. godine uvođenjem zapadnih sankcija protiv Rusije i odgovora Moskve na sankcije.

    Ruska poljoprivreda je u ekspanziji. Ruski agrarni sektor decenijama je spadao među najdepresivnije sfere ekonomije, a sada je postao privredna grana koja, kako se pokazalo, omogućava ruskoj ekonomiji da se efikasno bori protiv krize.

    Ruska poljoprivreda je bila u padu jer su investitori nakon raspada Sovjetskog Saveza izbegavali taj sektor i okretali se ulaganjima u sirovine i energetiku, a narod je masovno bežao u gradove, zbog čega su sela opustela. Neki tvrde da je Rusija nakon 1991. godine izgubila oko 35 miliona hektara obradivog zemljišta, što je površina gotovo cele Nemačke. 

    Ali, sve je počelo da se menja poslednjih godina, a naročito 2014. godine, uvođenjem zapadnih sankcija protiv Rusije i odgovora Moskve na to. Ruska poljoprivreda sada privlači sve veći broj investitora, ima podršku države, pokazuje sve bolje rezultate i obara nove rekorde. Posebno se beleži i nagli porast potražnje za ruskim proizvodima u inostranstvu. 

    I ruski premijer Dmitrij Medvedev je ranije govorio o tome kako zemlja uzima zamah kao jedan od vodećih svetskih izvoznika poljoprivrednih proizvoda. „Rusija uspešno vraća svoj status glavnog snabdevača na svetskom tržištu hrane“, rekao je on. Ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev smatra da bi poljoprivreda mogla da postane druga najveća izvozna grana Rusije, nakon sektora energetike.

    Činjenica je da su zapadne sankcije i slabljenje rublje pomogli rusku poljoprivredu, a zemlja je počela više da uzgaja i da ima useve koji mogu da postanu konkurentni na svetskom tržištu.

    Prinosi od žitarica rastu još od 2010. Ove godine očekuje se rekordni prinos žita — više od 115 miliona tona. Ako se prognoza potvrdi, Rusija će izbiti na prvo mesto i u proizvodnji žita, nadmašiće sve zemlje EU zajedno. Već je požnjeveno oko 112 miliona tona. To je rekord za poslednjih 25 godina i apsolutni rekord u istoriji ruske poljoprivrede.

    Takođe, Rusija preuzima vođstvo i u izvozu pšenice, premašujući SAD i Kanadu, koje su bile lideri u poslednjih nekoliko decenija — izvozni potencijal Rusije u ovoj sezoni iznosi oko 30 miliona tona. U svojoj istoriji, Rusija je dugo važila za najveću svetsku žitnicu i „hraniteljku sveta“, ali je u međuvremenu taj status izgubila. Krajem pedesetih godina SSSR je počeo delimično da kupuje žito, i još se u Rusiji pamti kako se Vinston Čerčil tome smejao: „Mislio sam da ću da umrem od starosti, ali kada je Rusija, koja je celu Evropu hranila hlebom, počela da kupuje žito, ja sam shvatio da ću da umrem od smeha“.

    Vicepremijer Rusije Igor Šuvalov
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    Posebno tragična situacija u ovom kontekstu bila je devedesetih godina, kada Rusija nije ništa proizvodila za prodaju, a pšenicu je još i kupovala od Kanade. To je u Rusiji doživljavano kao nacionalna sramota. Međutim, sada se situacija preokrenula. Agrarni sektor je postao privlačan za investitore u uslovima sankcija i proklamovane politike zamene uvozne robe domaćim proizvodima.

    Ruski oligarsi i njihovi naslednici počeli su masovno da ulažu u poljoprivredu. Među Rusima je sada naročito popularno gajenje voća i povrća u staklenicima.

    Recimo dvadesetdvogodišnji Arkadij Abramovič, sin milijardera Romana Abramoviča, namerava da izgradi jedan od najvećih kompleksa staklenika u Rusiji. Reč je o višemilionskom ulaganju. Zahaljujući dosadašnjim investicijama od preko 100 milijardi rubalja, proizvodnja povrća je porasla za 50 odsto u odnosu na 2012. godinu.

    „Faktički, to je rekord koji se može upisati u istoriju savremene poljoprivrede, i na nama je sada da zadržimo takav tempo razvoja“, rekao je nedavno predsednik ruskog Nacionalnog saveza proizvođača povrća Sergej Koroljov.

    On predviđa da će se ove godine proizvodnja povrća u staklenicima povećati za 25 odsto i dostići 800.000 tona. Za prvih sedam meseci ove godine proizvodnja paradajza je povećana za 66 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a krastavaca za 12 odsto. Ovde je značajnu ulogu odigrala i podrška države, koja je poljoprivrednicima dala brojne subvencije i olakšice.

    Ukupni izvoz iz Rusije za osam meseci ove godine iznosio je 176,9 milijarde dolara, od čega je samo eksport prehrambenih proizvoda iznosio 9,9 milijardi dolara, što govori da Rusija beleži fantastičan porast izvoza poljoprivrednih proizvoda. Takav brz razvoj poljoprivrednog sektora Rusiji ne samo da pruža prehrambenu bezbednost, već zemlji donosi i dodatne prihode (u dolarima) od izvoza, a takođe pomaže i celokupnoj ruskoj ekonomiji da se izbori sa krizom. Kao posledica procvata poljoprivrede, prvi put za mnogo godina naglo je skočila proizvodnja traktora — za čak 85 odsto, a poljoprivredna mehanizacija iz uvoza zamenjena je domaćom. Radi se o tome da su traktori i mehanizacija strane proizvodnje poskupeli na ruskom tržištu zbog devalvacije rublje, a s druge strane i država je „umešala prste“ tako što je omogućila poljoprivrednicima da ruske mašine pazare sa popustom od 25-30 odsto.

    U svakom slučaju, ruska poljoprivreda „cveta“, pokazuje sve bolje rezultate i obara nove rekorde — očekuje se, na primer, da bi Rusija u prikupljanju uljanog lana mogla da dostigne brojku od 600.000 tona, a to bi bio istorijski rezultat. Pritom, veći deo prinosa, čak 85 odsto, ide u izvoz. Glavni kupac ruskog lana je EU, a posebno belgijska luka Gent. Ostalo kupuje Turska, i nešto malo Kina.

    Rusija je već ima status drugog najvećeg u svetu proizvođača i izvoznika lana, posle Kanade. U Rusiji je drastično skočila proizvodnja graška i leblebija. Za poslednjih 10 godina proizvodnja mahunarki je porasla za jedan i po put i već premašuje 2,35 miliona tona. Interesovanje za te kulture se objašnjava visokim cenama, koje obezbeđuju dobru profitablinost, i velikom potražnjom na stranim tržištima.

    Osim toga, uzgajanje ne traži velika ulaganja. Porasli su i prinosi uljarica — uljane repice, soje i suncokreta. Proizvodnja uljarica je unosan posao na kojem poljoprivrednici zarađuju više nego na žitaricama. Rusija je na dobrom putu da obori rekord i u izvozu soje — praktično sve količine planirane za eksport idu na kinesko tržište.

    Neočekivano, Rusija se našla među svetskim liderima i po izvozu korijandera. Za osam meseci ove godine izvezla je više nego tokom cele prošle. Rusi su svetu prodali 43.500 tona korijandera, što je skoro pet puta više nego pre samo dve godine. Postoje dva razloga za takav uspeh. Prvo, slabljenje rublje je pomoglo povećanju rentabilnosti proizvodnje korijandera i sada se on prikuplja ne samo na Severnom Kavkazu, nego i na Altaju. Drugo, cene korijandera na svetskom tržištu su sredinom prošle godine naglo skočile, što je posebno motivisalo proizvođače.

    Ruski eksperti kažu da danas svi pričaju o rekordnoj proizvodnji i izvozu poljoprivrednih sirovina, a zaboravljaju na prehrambenu industriju i njene prerađevine. Zahvaljujući devalvaciji rublje ruski proizvodi su postali jeftiniji i konkuretniji na svetskom tržištu. Trenutno se najviše prodaju biljna ulja, margarini, konditerska produkcija (pre svega, proizvodi od čokolade), alkoholni i bezalkoholna pića (od votke do mineralnih voda) i cigarete. Ti proizvodi su dokazali svoju konkurentnost na stranim tržištima, a kao „perspektivne proizvode“ eksperti navode pšenično brašno, testenine, kekseve, kobasice, mesne prerađevine, riblje konzerve, mlečne proizvode i čak sladolede.

    Moskva
    © Sputnik / Maksim Blinov

    Rusija napreduje i na tržištu šećera. Očekuje se da će ove godine zemlja proizvesti za milion tona više šećera nego što je ruskom tržištu potrebno. To znači da će „višak“ otići u izvoz. Ruski zvaničnici ističu da je u periodu ekonomskih teškoća poljoprivreda jedini sektor koji demonstrira održivi rast. O tome je ovog meseca govorio i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je rekao da je „agroindustrijski sektor jedna od lokomotiva razvoja privrede cele zemlje“.

    Tagovi:
    poljoprivreda, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga