11:56 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    227
    Pratite nas

    Ratovi i razaranja — kada dospeju u vesti, privlače pažnju zbog ljudi koji u njima pate, zbog humane dimenzije nekog događaja, pa se često previđa ogroman posao koji Ujedinjene nacije obavljaju u drugim, vitalnim sektorima, kaže za Sputnjik Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije pri Svetskoj organizaciji.

    Ujedinjene nacije, udruženje svetskih vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti, obeležile su 24. oktobra svoj 71. rođendan. 

    Poslednjih godina, međutim, sve češće su primedbe na račun UN, kao i zahtevi za njihovu reformu. Kritičari smatraju da se svet menja brže od Ist rivera, i da se Svetska organizacija sve teže nosi sa savremenim krizama.

    Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije pri UN, kaže za Sputnjik da Svetska organizacija ne može biti mnogo drugačija od njenih članica — naročito onih najuticajnijih — i dodaje da danas prema njoj postoje rezerve zbog niza regionalnih sukoba koji su politički dosta zamršeni. Pritom se, dodaje Jevremović, zaboravlja da Svetska organizacija nema mehanizme za uspostavljanje mira, već samo za njegovo očuvanje. 

    „Izazovi koji prete miru i bezbednosti danas su kompleksniji nego ikad. S druge strane, ratovi i razaranja su vesti — humana dimenzija tih događaja privlači veliku pažnju, pa se često previđa ogroman posao koje UN obavljaju u drugim vitalnim sektorima. Primera radi, Svetska zdravstvena organizacija predstavlja jedan svetski poredak u unapređenju zdravlja, koji je nezamenjiv. Pod okriljem UN postignute su ogromne stvari i u oblastima poljoprivrede, uređenja ekonomskih odnosa, kao i u domenu klimatskih promena. Dakle, rezultati delovanja Svetske organizacije postoje, i očigledni su“, kaže Jevremović.

    Georgij Bovt, ruski politikolog i nekadašnji glavni urednik časopisa „Profil“, za Sputnjik, međutim, kaže da UN imaju sve manje poluga uticaja — a posebno u sferi bezbednosti, u kojoj su trenutno daleko manje efikasne nego ’50-ih ili ’60-ih godina prošlog veka.

    „Međutim, ova organizacija se i dalje relativno dobro snalazi kada je reč o humanitarnim akcijama. Pritom, na primeru izbegličke krize u Evropi pokazalo se da su UN mnogo efikasnije u regionima u kojima ne ugrožavaju interese velikih sila, stalnih članica Saveta bezbednosti. Zato, recimo, imaju dobre rezultate u Africi, ali ne i na Bliskom istoku, ili u Evropi“, napominje Bovt.

    Iako zagovornici reforme Ujedinjenih nacija, između ostalog, insistiraju na povećanju broja stalnih članica Saveta bezbednosti, Bovt smatra da bi promene u Savetu bezbednosti stvorile opasan presedan.

    „Bolje je da se ništa ne dira. Svako navodno ’poboljšanje‘ dovelo bi do pogoršanja. Sada afričke zemlje kažu da bi taj kontinent trebalo da ima stalnu članicu u SB UN, ali postavlja se pitanje — ako može Afrika, zašto ne može Latinska Amerika? A ako može Latinska Amerika, zašto onda ne može Indija? Na kraju ćemo imati situaciju u kojoj će sve zemlje postati stalne članice — a to bi značilo haos“, ističe Bovt.

    Pavle Jevremović kaže da jeste nenormalno da Afrika ili Latinska Amerika nemaju jači glas u Savetu bezbednosti, ali najavu predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea — da će afričke zemlje istupiti iz UN i stvoriti paralelnu organizaciju ukoliko se Savet bezbednosti ne reformiše — ipak vidi kao političku izjavu, a ne realnu pretnju da bi se Ujedinjene nacije mogle raspasti.

    Antonio Gutereš
    © AFP 2020 / DIMITAR DILKOFF

    Iako veruje da je sadašnji mehanizam — sa stalnim članicama i pravom veta — u velikoj meri prevaziđen, Jevremović upozorava da Ujedinjene nacije ipak nemaju alternativu.

    „To je jedina univerzalna svetska organizacija, koja obuhvata i reguliše vrlo širok dijapazon međunarodnih problema. Činjenica je da je reforma Ujedinjenih nacija potrebna, ali je do reforme jako dug put, koji traži uspostavljanje daleko većeg stepena poverenja — ne samo među velikim igračima, već u čitavoj međunarodnoj zajednici, kao i veći stepen poštovanja međunarodnog prava i ljudskih prava. To nije lako. Da biste sproveli tako radikalnu reformu kao što je restrukturiranje Saveta bezbednosti, potrebna je pre svega saglasnost stalnih članica, koje imaju pravo veta“, napominje Jevremović. 

    Predlog Francuske — da se stalnim članicama Saveta oduzme pravo veta kada je reč o ratnim zločinima — ruski politikolog Georgij Bovt vidi kao pokušaj da se to pravo omalovaži, i to, kako kaže, iz političkih razloga.

    „Juče je to bilo usmereno protiv Sjedinjenih Država, danas je protiv Rusije… Ko zna protiv koga će biti usmereno sutra? To je veoma opasno, jer je pravo veta možda jedina stvar koja primorava zemlje članice Saveta bezbednosti da se dogovaraju. Bilo kako bilo, Ujedinjene nacije trenutno nemaju alternativu, barem na globalnom nivou. Određene regionalne probleme mogu da rešavaju organizacije koje su usvojile koncept ’slobodne trgovine‘, ali čak ni one neće na tom nivou u potpunosti zameniti UN u doglednoj budućnosti“, kategoričan je Bovt.

     

    Tagovi:
    un, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga