22:24 05 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 90
    Pratite nas

    Nekada najveće krizno žarište, Palestina je danas najmirniji region Bliskog istoka, jer SAD, zbog političke samosvesti Palestinaca, nisu uspele da u toj mladoj državi izazovu haos. DAEŠ je u funkciji američkog pritiska na Siriju, Iran i Rusiju.

    Od kraja Drugog svetskog rata Bliski istok je bio krizno žarište, međutim, tačke na kojima se kriza odvija su se promenile. Dok je više od pola veka svetsku pažnju zaokupljao izraelsko-palestinski sukob, a Zapadna obala, Jerusalim i Gaza bili poprišta arapsko-jevrejskog konflikta, od Prvog zalivskog rata 1991. godine situacija se menja i područja sukoba zahvataju gotovo čitav arapski svet.

    Od početka „arapskog proleća“ arapske zemlje, gotovo bez izuzetka, zahvatio je talas unutrašnjih sukoba i građanskih ratova, uz umešanost regionalnih i globalnih sila. Izuzetak je Palestina, koja danas izgleda kao najmirniji region Bliskog istoka.

    „U poslednjih deset godina uspeli smo da obezbedimo dva osnovna uslova za opstanak našeg naroda. To su bezbednost i hrana“, kaže palestinski ambasador u Srbiji Muhamed Nabhan, objašnjavajući zašto je današnja Palestina najmirniji deo Bliskog istoka na predstavljanju Sputnjika na Sajmu knjiga u Beogradu.

    Stav palestinskog političkog vođstva je, kaže ambasador Nabhan, da je jedini put za rešavanje konflikata dijalog i ono je učinilo sve da se tog principa pridržava.

    Stručnjak za geopolitiku i profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Srđan Perišić dodaje da je Palestina mirna i stoga što Amerikancima trenutno nije u interesu da se u toj državi događaju nemiri.

    „Kada bi u tom delu arapskog sveta došlo do nekog ’proleća‘, do neke pobune, mislim da bi propao američki projekat razbijanja jedinstva Arapa. Jer zbivanja u Palestini imaju odjeka u celom arapskom svetu i to bi ga objedinilo u jednom pravcu“, objašnjava Perišić.

    Palestina je ujedinjujući simbol Arapa i kao takav mora da bude miran u okolnostima međusobnih arapskih sukoba.

    Međutim, ambasador Nabhan, pored američkog uticaja koji naziva objektivnim faktorom, navodi i subjektivni faktor koji je pomogao da Palestina ne podlegne uticajima „arapskog proleća“. Taj subjektivni faktor vidi u palestinskoj političkoj samosvesti. Nabhan podseća da je „arapsko proleće“ trebalo da počne u Palestini.

    „To nije uspelo zbog toga što je politička svest našeg naroda iznad toga što prevladava u ostalom arapskom svetu i zbog toga što mi imamo bolju komunikaciju između elite i običnog naroda. Mi nemamo šta da krijemo. Sve što radimo, radimo legalno i javno. Dakle, ljudi imaju puni uvid u ono što se dešava. I oni se ponekad bune, ali pobuna ne dolazi do nivoa haosa, nereda ili nečega što bi narušilo sistem. Ima dosta stvari koje nam se ne sviđaju i protiv kojih protestujemo, ali ne do mere da rušimo hram nad našim glavama“, objašnjava ambasador Nabhan.

    Palestinski ambasador Mohamed Nabhan (levo) i profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Srđan Perišić sa novinarom Sputnjika Nikolom Joksimovićem
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Palestinski ambasador Mohamed Nabhan (levo) i profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Srđan Perišić sa novinarom Sputnjika Nikolom Joksimovićem

    Za razliku od Sirije i Libije, gde su se subjektivni i objektivni faktori, koji se u nauci nazivaju spoljni i unutrašnji uzroci krize, poklopili i uzrokovali haos, u Palestini to nije slučaj, kaže Perišić.

    Prema njegovim rečima, Vašington je glavni generator krize koja je zahvatila Bliski istok, ali on ne bi bio uspešan da ne postoji unutrašnji faktor koji mu služi kao poluga pritiska.

    Najvažnija poluga pritiska na Arape, ali i na druge velike sile, pre svega na Rusiju, prema Perišićevom mišljenju je DAEŠ.

    „Poluga pritiska na Asada, da se skloni iz Sirije, poluga pritiska na Iran i poluga pritiska na veliku silu u usponu, Rusiju. Cilj američkog napada, u ovom momentu vode se borbe za Mosul, nije uništenje DAEŠ-a, već njegovo potiskivanje na zapad i potiskivanje izbeglica iz Mosula u pravcu Sirije“, kaže Perišić.

    Izrael, Palestina
    © AFP 2020 / Aref Karimi

    Borba za Alep utoliko se razlikuje od borbi za Mosul, jer u Alepu se bori država protiv terorista, dok su borbe za Mosul u funkciji pritiska na one koje SAD smatraju svojim takmacima u borbi za uticaj na Bliskom istoku.

    Iako porodica Asad nije bila blagonaklona prema PLO, Palestina pravi razliku između režima i države Sirije.

    „Mi smo imali mnogo problema sa režimom u Siriji, međutim, mi razlikujemo režim od države. Država Sirija je za nas strateški partner. Palestinci se u Siriji nikada nisu osećali kao strani državljani. Sviđao se nama Asad ili ne, vrata Sirije su bila otvorena svim Arapima. Svi su mogli da dođu i rade u Siriji. Sirija je, možda, bila jedina sekularna država u arapskom svetu i Palestinci se ne slažu sa tim da se zbog jednog čoveka sruši čitava država“, zaključuje ambasador Nabhan.

     

    Tagovi:
    Palestina, Bliski istok, ambasador, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga