16:03 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Reakcija radnika britanske brokerske kompanije na stanje na Evropskoj berzi dan nakon referenduma o izlasku Velike Britanije iz EU

    Beogradska berza — kô u vreme Male Mare i Garave Julke

    © REUTERS / Russell Boyce
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2131
    Pratite nas

    Hoće li Beogradska berza uspeti u trećem pokušaju među Srbima? Zašto berza kao mesto organizovanog susreta ponude i tražnje po tačno određenim pravilima od strane tačno određenih lica, u nas nikako ne može da „zaživi“? Verovatno zato što kada nema poverenja i sigurnosti, kao njenih osnovnih postulata, onda nema ni berze.

    Nema razvijene ekonomije bez razvijene berze, reče danas ministar finansija Dušan Vujović, na otvaranju Konferencije Beogradske berze, ono što je u ekonomiji dobro poznato. Srbija će, smatra on, teško ući u treću fazu investicija bez razvijene berze koja uliva poverenje. A za masovniji izlazak kompanija na berzu moraju se, kaže, stvoriti uslovi.

    Da li je evidentan pad berzanskih aktivnosti ovdašnje uverenje da je takvo poslovanje u našim uslovima kocka, ili je to posledica opšte slabosti berzanskih mehanizama?

    Nenad Gujaničić iz „Vajs brokera“ smatra da nema političke volje za mere koje bi aktivirale berzu, jer domaći političari nisu svikli na transparentnost, polaganje računa i nemešanje politike u privredu.

    Broker na berzi u Pekingu
    © REUTERS / Kim Kyung-Hoon/Files

    Beogradska berza je, kako je sam Vujović konstatovao, sada četiri puta manja nego na početku rada. Možda je bolje reći na najnovijem, trećem početku rada. Jer nije Beogradska berza baš repa bez korena.

    Na uglu Karađorđeve i Travničke ulice, krajem 19. veka, bio je hotel „Bosna“, u kojem su odsedali viđeniji bosanski trgovci. Dobra hrana i kapljica, uz pesmu Male Mare i Garave Julke, privlačila je i beogradske trgovce i izvoznike, te su tu počeli da se zaključuju veliki poslovi, razmenjuju vrednosni papiri i strani novac, zabeležili su hroničari tog vremena.

    Nezvanično se smatra da je to početak rada Beogradske berze, koja je osnovana je 1894. godine na inicijativu Srpskog trgovačkog udruženja, a počela je sa radom 2. januara 1895. godine. Zakon o javnim berzama donet je još ranije, na današnji dan 1886. godine. Na toj berzi trgovalo se devizama, akcijama, obveznicama i robom. Bila je to prva berza u južnoslovenskim krajevima. Posle rušenja hotela „Bosna“, Beogradska berza se preselila u zgradu u kojoj je danas smešten Etnografski muzej.

    Poslovanje je prvi put prekinuto za vreme Prvog svetskog rata, posle koga je berzanski promet pokazivao rast do izbijanja velike ekonomske krize. Najvišu vrednost dostigao je 1928. godine. Poslednje transakcije zaključene su u aprilu 1941. godine, da bi posle Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističkog poretka Beogradska berza kao nepotrebna institucija i formalno bila ugašena 1953. godine.

    Berza u Kini
    © AP Photo / Eugene Hoshiko

    Berza je ponovo osnovana 1989. godine, u vreme početka privrednih reformi, ali ograničena na kratkoročne pozajmice, obveznice… Akcijama se nije trgovalo, kao ni robom i devizama. Sa tim se počelo tek sa promenom modela privatizacije iz 2001. godine, prvenstveno akcijama preduzeća koja su privatizovana po zakonu iz 1997. godine. Tokom 2003. i 2004. godine urađena su značajna unapređenja na polju razvoja „Beleks“ sistema za trgovanje.

    Svetska ekonomska kriza 2008. godine je opet učinila svoje od čega se Beogradska berza još nije oporavila. Tako su najveći prometi na Beogradskoj berzi bili 2007. godine, oko osam miliona evra dnevno, u proseku, dok se sada dobrim trgovačkim danom smatra ako je promet veći od 300 hiljada evra.

    Stručnjaci smatraju da je glavni razlog slabog interesovanja niska likvidnost zbog koje je teško kupiti veću količinu akcija po postojećim cenama, ali i uzurpiranje prava manjinskih akcionara, jer su na delu brojne korporativne prevare.

    Hoće li Beogradska berza uspeti u trećem pokušaju među Srbima? Zašto berza kao mesto organizovanog susretanja ponude i tražnje po tačno određenim pravilima od strane tačno određenih lica, u nas nikako ne može da „zaživi“? Verovatno zato što kada nema poverenja i sigurnosti kao njenih osnovnih postulata onda nema ni berze.

    Otuda ne čudi današnja najava ministra finansija da će uskoro biti izmenjen Zakon o tržištu kapitala kako bi se obezbedilo stabilnije trgovanje na berzi i sprečile spekulacije sa namerom da se poremeti cena vrednosnih hartija.

    „To u svetu postoji od tridesetih godina prošlog veka. Zabranjeno je udruživanje sa namerom da se spusti ili podigne cena“, kazao je Vujović.

    Izmene propisa o tržištu kapitala, prema njegovim rečima, trebalo bi da obezbede ključne elemente berze — stabilnost, predvidivost i dubinu.

    Samokritično je primetio da se možda i okasnilo, da su neki vozovi propušteni, ali da se mora podržati razvoj berze.

    Na to su stručnjaci za berzu ranije već ukazivali. Nenad Gujaničić iz „Vajs brokera“ za Sputnjik danas kaže da se srpsko berzansko tržište i dalje nalazi na marginama domaćeg finansijskog sistema od čega najviše štete ima privreda, koja na raspolaganju nema alternativne izvore finansiranja. Uz to, upozorava, da ne postoje veći izgledi da će oni biti razvijeni na srednji rok.

    Nenad Grujić
    © Sputnik / Nenad Zorić

    On smatra da je neophodno da se najpre promeni ekonomska politika sa orijentacijom na tržište i listiranje najvećih državnih preduzeća u nekoj od faza njihove privatizacije. Time bi se, dodao je, postepeno vratilo poverenje među investitore, čiji bi dolazak uporedo morala da prati i reforma institucija tržišta.

    „Nažalost, još uvek nema političke volje za te mere, jer domaćim političarima nisu po volji transparentnost, polaganje računa i nemešanje politike u privredu, što su neophodne pretpostavke stvaranja efikasnog tržišta. Možda najbolji primer odnosa države prema berzi jeste činjenica da više od četiri godine kao većinski vlasnik država odbija da listira ’Telekom‘ na Beogradsku berzu, iako su stvoreni svi zakonski preduslovi. Štaviše, građanima je onemogućeno da raspolažu tim akcijama, čime se direktno krše osnovna ustavna načela, dok potencijalni investitori nemaju na raspolaganju jednu kvalitetnu investicionu alternativu“, rekao je Gujaničić za Sputnjik.

    On je na to upozoravao i ovog leta kada su ovdašnje kompanije nastavile da se povlače sa Beogradske berze, procenivši da im se opstanak na njoj ne isplati, jer imaju samo troškove, a nemaju koristi da emisijom akcija dođu do svežeg kapitala.

    Kompanije sa 90 odsto akcija su, naime, koristile zakonsko pravo da prinudno otkupe preostale vrednosne papire od malih akcionara kako bi mogle da se povuku sa berze. To su nedavno iskoristili „Imlek“, „PKB korporacija“, „AIK banka“.

    Pre krize iz 2008. godine maksimalna vrednost berzanskog indeksa iznosila je 3.300 dinara, da bi ovog leta bila šest puta manja. Za razliku od naše, svetske berze su se već oporavile od krize, a indeksi su premašili one ranije. To se kod nas nije dogodilo i berza je, kako objašnjavaju stručnjaci, „presečena“ u ranoj fazi razvoja, a poverenje u tržište je izgubljeno.

    Srbija je retka zemlja u tranziciji u kojoj nije zabeležena nijedna inicijalna ponuda akcija, odnosno nijedna kompanija nije prikupila kapital na berzi. Povlačenje emitenata sa Beogradske berze je toliko omasovljeno da je, kažu, teško navesti neku kompaniju za koju bi se sa sigurnošću moglo reći da će biti na berzi za pet ili deset godina.

     

    Slično:

    Nagli pad saudijske i katarske berze zbog ukidanja sankcija Iranu
    Indija i Kina kupile kompletno zlato sa londonske berze
    Atinska berza u padu posle Ciprasovog govora
    Evropski berzanski indeksi porasli nakon što je nova grčka vlada zatražila pomoć EU
    Tagovi:
    trgovanje, svetska ekonomska kriza, kompanije, berza, Nenad Gujaničić, Dušan Vujović, Beograd
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga